in ,

Uticaj pandemije COVID-19 na globalnu emisiju CO2 nije dugo trajao

Užasno je teško pronaći bilo kakvu pozitivnu stranu kada se nalazimo u globalnoj pandemiji koja je zahvatila skoro 115 miliona ljudi i ubila više od 2,5 miliona. Ali tokom 2020. godine bilo je nekoliko dobrih vesti koje se nisu baš videle medju toliko loših, a imaju veze sa jednom drugom velikom pošasti: bolesnim stanjem klime na zemlji.

Kada ekonomije cvetaju, a ljudi se kreću, emisija gasova se vine u visine i para čisto nebo. Logično bi bilo da su ekonomska usporavanja i globalni zastoji usled pandemije doveli do naglog pada potrošnje energije i smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte – i bilo je smanjenja. Bar u početku.

Kretanje globalne emisije gasova u toku 2020. u odnosu na 2019. godinu. Vidi se pad na početku pandemije, a onda nažalost povećanje, koje je u decembru 2020. premašilo vrednosti iz 2019. godine.

Prema izveštaju koji je Međunarodna agencija za energetiku objavila 2. marta, 2020. godine ukupno je zabeležen pad globalnih emisija CO2 od 6% – najveći godišnji pad od Drugog svetskog rata – zadržavajući skoro 2 milijarde tona gasova za zagrevanje planete. To je otprilike isto kao da se eliminiše celokupna godišnja proizvodnja CO2 u Evropskoj uniji.

Loša vest je da kako se globalna ekonomija počinje komešati – delimično zahvaljujući neujednačenom, ali nespornom uspehu usled zatvranja gradova, fizičkoj distanci i dostupnosti vakcina – emisije ponovo rastu. U decembru 2020. godine, ne samo da se proizvodnja CO2 vratila, već je zapravo porasla na nivo od 2% više nego u istom mesecu 2019. „Oporavak globalnih emisija ugljendioksida pred kraj prošle godine oštro je upozorenje da se nije dovoljno radilo na ubrzavanju tranzicija čiste energije širom sveta “, rekao je Fatih Birol, izvršni direktor IEA, u izjavi koja je pratila objavljivanje studije. „Ako se vlade ne budu kretale brzo sa pravim energetskim politikama, ovo bi moglo dovesti u opasnost istorijsku priliku u svetu da 2019. godinu učini konačnim vrhuncem globalnih emisija.“

Ukupni luk emisija 2020. godine usko je odražavao ozbiljnost pandemije. Najveći pad se dogodio u aprilu, kada su svetske emisije CO2 bile otprilike 14% niže nego u aprilu 2019. godine – upravo u trenutku kada se većina zemalja povlačila u svoj prvi i najstroži talas zaključavanja.

Tokom godine su na različite načine bili pogođeni različiti izvori CO2. Tokom aprila avio saobraćaj je opao za neverovatnih 70%. Sveukupno, emisije iz sektora pale su za 45% u 2020. godini, što je ekvivalent odvođenju 100 miliona automobila sa puteva. Prevoz automobila, autobusa i motocikala činio je 50% ukupnog godišnjeg pada emisije CO2. Potražnja za naftom pala je za 8,6% u 2020. Potražnja za ugljem opala je za 4%.

Važna je bila i geografija. Kina, najveća svetski zagadjivač koji emituje gasove sa efektom staklene bašte i prva zemlja pogođena pandemijom, u februaru je blokirana, što je rezultiralo padom proizvodnje CO2 za 12% u odnosu na isti mesec prethodne godine. Brzo delovanje i stroga pravila karantina omogućili su joj da se počne vraćati na nešto bliže normalnom do aprila, kada su emisije CO2 u zemlji porasle iznad nivoa iz 2019. Kina je 2020. godinu završila sa ukupnom proizvodnjom CO2 za 5% većom nego 2019. godine.

Indija je sa svojih 1,4 milijarde stanovnika u aprilu smanjila emisiju za oko vrtoglavih 40%, što je najveći pad bilo koje velike ekonomije. Usporavanje industrijske i teretne proizvodnje smanjilo je emisiju za oko 50 miliona tona CO2, a glavni indijski gradovi imali su čistije nebo nego što su videli godinama. Ali dobra ekološka vremena nisu potrajala i u septembru se proizvodnja CO2 vratila na nivo iz 2019. godine. Brazil je na sličan način u aprilu opao za više od 20%, a do kraja godine se slično vratio iznad nivoa iz 2019.

Generalno, za ekonomije u razvoju je bilo manje verovatno da će smanjiti svoju proizvodnju CO2, pri čemu će emisije tamo pasti za samo 4% u 2020. godini u poređenju sa 10% u razvijenim ekonomijama. Glavni uzrok te razlike bio je oporavak drumskog prevoza u zemljama u razvoju u drugoj polovini 2020. godine.

U SAD, neujednačena pravila zaključavanja od države do države značila su manje dramatična kolebanja u proizvodnji, s padom emisija tokom godine koji nikada nije dostigao 20%, i ukupnim smanjenjem od 10% za 2020. I tamo su se do decembra takođe približile emisije nivou iz 2019. godine.

Čini se da na pandemiju nije uticalo stalno povećanje udela energije koja dolazi iz obnovljivih izvora. U 2020. godini obnovljivi izvori činili su 29% sve proizvedene energije, u poređenju sa 27% u 2019. godini – najveći rekordni godišnji porast u godini. Ali nagli porast fosilnih goriva na kraju godine ipak obeshrabruje stručnjake.

„U martu 2020. IEA je pozvala vlade da stave čistu energiju u središte svojih ekonomskih podsticajnih planova kako bi osigurale održiv oporavak“, rekao je Birol. “Ali naši brojevi pokazuju da se vraćamo uobičajenom poslovanju sa intenzivnim emisijama ugljendioksida.”

Napisao KnK

Šta mislite o ovome?

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Učitavam...

0
gracanica

Albanac kolima pregazio srpsko dete u Gračanici: Ostavio auto i pobegao – prepoznali ga svedoci

Balsa Brkovic

Mržnja