in

GDJE JE NESTAO „SRPSKI BAJRON“? Saša Milivojev, ekskluzivno iz Dubaija

Saša Milivojev - Naslovna Strana

U nastojanju da podsjećamo naše čitoace na „zaboravljene ličnosti“ sa ovih prostora, umjetničke duše vrijedne pažnje, koje su nestale sa scene i „izgubile se u rasijanju“, stupili smo u kontakt sa pjesnikom iz Ujedinjenih Arapskih Emirata. Za one koji se ne sjećaju ili ne znaju, riječ je o jednom od najtalentovanijih mladih autora. Saša Milivojev je pjesnik i novinar, nekadašnji kolumnista Politike i Pravde, autor romana „Dečak iz Žute kuće“ koji je 2011. godine šokirao svijet. Autor je i knjige poezije na srpskom, engleskom i arapskom jeziku, koja ga je odvela u drugačiju budućnost. Zašto ga je Isidora Bjelica nazivala „Srpskim Bajronom“, a drugi „Princem savremene poezije srpske“.

Prije gotovo deset godina iz rodne Srbije zaputili ste se na Bliski istok. Kakva je razlika između života tamo i na Balkanu?

Hvala vam na interesovanju za moja iskustva, mišljenje i moje poređenje života pre i posle, ovde i tamo. To je teško pitanje, i to je sve individualno kako ko doživljava svet. Nekad vam se učini da su razlike Nebo i Zemlja, a nekad vam se učini da je sve isto, i da se u vašem životu zapravo ništa nije promenilo. Gde god da se nalazim na planeti – tu se osećam kao da sam tu rođen, oslobođen svih verskih i etničkih predrasuda, mene ne zanima nacionalnost, verska pripadnost ili boja kože ljudi, jer ljude delim isključivo na dobre i loše. Dobrih je sve manje, a loših sve više. Zlo vreba na svakom koraku, gde god se nalazili u svetu. Ali ipak u Ujedinjenim Arapskim Emiratima je bezbednije živeti, bezbednije nego na napaćenom Balkanu, jer zakoni su strogi, i zakoni se poštuju. U Evropi svako svakog može da ošamari i opsuje, a da za to ne odgovara. U Emiratima se za pokazan srednji prst u saobraćaju direktno ide u zatvor, na dve godine. Ovde se ne krade, pljačke su jako retke, i svađe su retke, ljudi se poštuju. Stopa kriminala najniža u svetu. Mobilni telefon možete ostaviti u bašti restorana i otići, ili ranac na plaži, niko vam neće ukrasti.

A kvalitet života?

Kako kome, kako se ko snađe. NIJE DUBAI SVE ŠTO SIJA – razmišljao sam da napišem kolumnu pod takvim naslovom, da razbijem iluzije o Dubaiju. Ljudi koji nikad nisu živeli ovde misle da u Dubaiju novac pada sa neba! Ako dođu turistički – gledaju u luksuzne oblakodere i arhitektonska čuda od 100 spratova, misleći da tu žive sve sami bogataši. A istina je drugačija. U tim oblakoderima uglavnom živi sirotinja. Dva miliona ljudi, od ukupno 3 miliona u Dubaiju, živi u sharing apartmanima, mnogi u bedspace sobama, po desetorica u jednoj sobi, ili tridesetoro – četrdesetoro u jednom četvorosobnom stanu. Tako je kako je, jer preskupo je iznajmiti stan sam, a plate male, nisu dovoljne. Samo Emiraćani, Britanci i Ameri imaju visoke plate. A kako čujem, za podstanarski život plate i dalje nisu dovoljne ni u Beogradu. Nigde nisu dovoljne. Da pojednostavim odgovor: nije bitno kolika vam je plata, nego kakav vam je kvalitet života, i da li uspevate nešto da uštedite i napredujete. I nije bitno gde živite, nego da li ste srećni i zadovoljni.

Možete li nam opisati jedan vaš prosječan dan?

Svi moji dani su radni, ili stvaralački, nijedan nije prosečan. Ovde vikend počinje četvrtkom uveče, a u nedelju ujutru je novi radni dan. Radio sam dugo kao real estate agent, pokazivao stanove i kuće zainteresovanim kupcima i ljudima koji iznajmljuju, imao sam obaveze da idem sa jednog kraja grada na drugi, nekad manje, nekad više, nekad je užasno naporno kad je temperatura preko 50 stepeni, ovde su leta jako teška, ali stignem ponekad i da se opustim na nekoj plaži, u 5 ujutru, ili u devet uveče. A ponekad nešto i napišem, najčešće stihove. Bogu hvala sad sam dobio novo zaposlenje, online marketing, biće mi mnogo lakše. Čim se dočepam slobodnog vremena – uvek čitam, i u pokretu, pišem, učim, informišem se, i komuniciram sa umetnicima i intelektualnom elitom.

Pripremate novu knjigu. O čemu je riječ?

Pišem novu zbirku pesama pod naslovom SVETSKI BOL, o svim patnjama ovog sveta, i ravnodušnosti sveta prema svim tim patnjama. O životu i ljubavi, o ljudskim stradanjima, o ratnim zločinima, o monstumima, o vladarima sveta… Slike su potresne, čitoaci će u tim stihovima prepoznati stradanja ljudi u Jemenu, u Siriji, Libiji, Iraku, na Kosovu, u Hrvatskoj, BiH… Svaku pesmu pojedinačno, čim je napišem i budem siguran da je spremna za objavljivanje, moji genijalni prevodioci odmah prevode na engleski i arapski jezik. Dve pesme su već objavljene u egipatskim novinama Al Dostour, koje se štampaju u pola miliona primeraka, a neke moje stihove sa intervjuom objavio je i ugledni egipatski časopis Horreyati, zahvaljujući urednici tog časopisa – mojoj divnoj prijateljici, čuvenoj spisateljici Sohi Zaki.

Koliko su pjesnici cijenjeni u zemlji u kojoj sada živite?

Arapi obožavaju poeziju. Poznati arapski pesnici u moćnim zemljama poput Emirata i Katara su multimilioneri, u njih njihove države ulažu, jer pesnici su lice zemlje, lice nacije. A na Balkanu pesnici umiru od gladi, sve pesničke sudbine tamo su uglavnom tužne.

Šta mislite o ovome?

Ostavi komentar

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Šolc zadovoljan: Birači žele da ja budem sledeći kancelar

NEMAČKA IZBORNA KOMISIJA OBJAVILA PRVE REZULTATE IZBORA: Ne sluti na dobro za CDU…