KnK
Predsednik Vučić je povodom usvajanja rezolucije o genocidu u Srebrenici u Skupštini Crne Gore, najavio da će Srbija narednih dana analizirati sve odluke crnogorskog parlamenta i da neće donositi ishitrene odluke.
Crnogorski parlament otpustio je u četvrtak ministra pravde i ljudskih i manjinskih prava Vladimira Leposavića, koji je ranije govorio o zločinu u Srebrenici, usvajajući rezoluciju kojom se osuđuje genocid u gradu iz jula 1995. godine.
Rezoluciju o Srebrenici, koju su predložili poslanici bošnjačke stranke, podržala je čitava opozicija, dok su članovi vladajućeg prosrpskog Demokratskog fronta bili protiv.
„Znaćemo kako da se ponašamo prema onima koji žele da naštete Srbiji“
Vučić je u video poruci objavljenoj na njegovom Instagramu rekao da će Srbija uvek biti uz srpski narod u Crnoj Gori i da im niko nije bliži, ali da će znati da se ponašaju prema onima koji su donosili političke odluke, samo da naštete Srbiji.
„Sve što smo postigli ne znači ništa ako naše komšije nisu bogatije i zato nikada nećemo pozivati ljude da letuju ili ne“, rekao je Aleksandar Vučić. „Ali znaćemo kako da napravimo odnos kakav zaslužuju vlastodršci, koji donose odluke, a da se nikada nisu konsultovali sa Srbijom – a trude se da sve što se Srbije tiče vređaju ili da osramote naš narod.
Istakao je da će odgovor Srbije biti miran, ali nikada neće biti „dvorski i pokoran“, jer Srbija nema šefa „u stranim ambasadama“.
„Naš jedini šef i jedini kojima smo sluge su građani Srbije“, rekao je Vučić i poručio sunarodnicima da dignu glavu, jer će biti još više rezolucija i deklaracija u regionu “.
„Sve će biti transkribovano britanskim rezolucijama, SB UN i nekim drugim rezolucijama i svi će reći da to nije usmereno protiv srpskog naroda i svima je jasno kada su doneti“, rekao je Vučić, aludirajući na Britanska rezolucija o genocidu u Srebrenici, čije usvajanje je 2015. godine sprečila Rusija u Savetu bezbednosti UN.
Rusija je blokirala usvajanje rezoluciju
Rusija je blokirala usvajanje rezolucije Saveta bezbednosti UN-a kojom se osuđuje genocid u Srebrenici, koju je predložilo Ujedinjeno Kraljevstvo, a podržale Sjedinjene Države i zemlje Evropske unije.
Rusija je kao jedna od pet stalnih članica Saveta s pravom veta iskoristila taj instrument i tako sprečila usvajanje dokumenta, za koji je glasalo 10 zemalja, a četiri su bile uzdržane, uključujući Kinu.
