in

Krivokapić u BiH: poseta opterećena prošlošću

zdravko krivokapic

I Odnosi između BiH i Crne Gore ponovo su opterećeni prošlošću. Analitičari iz Sarajeva podsećaju na „divljanje ultranacionalista“, ali i potrebu prevazilaženja podela i razvoja ekonomske saradnje.

Iako su regionalna saradnja i dobrosusedski odnosi prioriteti i obaveze čiju realizaciju Evropska unija očekuje od svih država zapadnog Balkana, profesorka na Fakultetu političkih nauka u Sarajevu Nedžma Džananović-Miraščija smatra da su samo retki, poput Crne Gore pod vođstvom Demokratske partije socijalista Mila Đukanovića napravili značajne zaokrete i suštinski transformirali odnose prema susedima.

„Izvinjenje koje je Crna Gora iskreno i bez zadrške uputila i Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini zbog svog ratnog angažmana u tim državama, kao i postupanja i konzistentne politike tadašnje crnogorske vlasti, upravo u skladu s tim izvinjenjem, predstavljaju najsvetliji primer transformacije odnosa u regionu“, kaže Džananović-Mirašdžija.

Ona, međutim, napominje da Vlada na čijem je čelu Zdravko Krivokapić, ne uliva poverenje, kako zbog negatora genocida u sopstvenim redovima, tako i zbog okupljanja oko matrice koja za cilj ima „promenu crnogorskog evroatlantskog kursa i destabilizaciju čitavog regiona“.

„To je ono što, uz divljanje ultranacionalista i sistematsko uklanjanje predstavnika manjina iz organa crnogorskih vlasti, izaziva opravdanu bojazan i podozrenje u susedstvu, pa i u BiH“, smatra sagovornica DW.

„Divljanje ultranacionalista“, dodaje, eskaliralo je odmah nakon objavljivanja izbornih rezultata koji su pokazali da Đukanovićev DPS više nema većinu u crnogorskom parlamentu. Na meti napada našli su se manjinski narodi, kao i objekti Islamske zajednice i Bošnjaka u Crnoj Gori, uz neprimerene poruke o Srebrenici, podseća Džananović-Mirašdžija.

„Nasilje i pretnje pripadnicima manjinskih naroda, etnički gotovo jednoobrazna vlada, čistke u državnoj administraciji po etničkoj i političkoj pripadnosti… Sve je to slika Krivokapićeve vlade. Želim da verujem da mu je bar neko od zvaničnika BiH skrenuo pažnju, na diplomatski adekvatan način, da se na takva dešavanja u Crnog Gori gleda sa zabrinutošću“, kaže profesroka iz Sarajeva.

Vlada na „klimavim nogama“

„Skretanja pažnje na diplomatski adekvatan način“, barem što se tiče javnih obraćanja zvaničnika, nije bilo tokom Krivokapićevog boravka u Sarajevu, prvog dana zvanične posete BiH. Preovladavale su ocene da BiH i Crna Gora nemaju otvorenih pitanja i da bi trebalo jačati ekonomsku saradnju. Zvanična poseta BiH ujedno je i prva Krivokapićeva poseta regionu.

„Upravo će odnos prema BiH postati vrlo značajan parametar za međunarodni položaj Crne Gore, a nova Rezolucija o Srebrenici povući jasnu civilizacijsku crtu unutar same vladajuće koalicije u toj zemlji. Svestan je toga i sam Krivokapić i za njega je ova poseta i njen tok mnogo značajnija nego za BiH-stranu. A sve će biti jasnije nakon njegovih poruka u Banjaluci“, kaže sagovornica DW.

Skupština Crne Gore u ponedeljak (31.5.) trebalo bi da se izjasni o novoj Rezoluciji o Srebrenici kojom se osuđuje i zabranjuje javno negiranje genocida. Krivokapić je u Sarajevu podsetio da je njegov odnos prema Srebrenici „jasan“, jer je zbog Srebrenice i pokrenuo proces razrešenja dužnosti ministra u Vladi Vladimira Leposavića. Krivokapić kaže da se na taj korak odlučio znajući da je to možda „pokušaj rušenja nove crnogorske vlade“.

Da je Vlada u Podgorici na klimavim nogama“ za DW potvrđuje i glavni i odgovorni urednik crnogorskog „Monitora“ Esad Kočan. „Ova Vlada je zavisna od Brisela i neće menjati spoljnopolitički kurs, iako je na klimavim nogama. Ruši je opozicija, ali i koalicioni partneri koji ne podržavaju Krivokapićevu inicijativu za razrešenje ministra Leposavića zbog izjava o Srebrenici. Situacija je prilično konfuzna i veliko je pitanje da li će Vlada opstati do kraja predsedničkog mandata Mila Đukanovića“, kaže Kočan.

Put Foča-Šćepan Polje, odraz odnosa BiH prema CG?

Odnos nove crnogorske vlade prema događajima iz devedesetih mogao bi da utiče i na ekonomske relacije između Sarajeva i Podgorice, potvrđuje ekonomski analitičar Admir Čavalić. „Posebno u kontekstu spoljnotrgovinskih aktivnosti, što naročito važi za Crnu Goru čiji izvoz odnosno uvoz značajno zavisi od BiH. Istina je da u poslednjih pet godina postoji trend rasta spoljnotrgovinskih aktivnosti dveju zemalja, međutim nedovoljno brzo koliko bi se očekivalo uzimajući u obzir da postoji zajednička kopnena granica. Pandemija kovida 19 značajno je narušila trend, međutim stvarni problem se odnosi na nedovoljno razvijenu infrastrukturnu podršku trgovini. Tu se pre svega misli na putnu infrastrukturu“, kaže Čavalić.

Slike oronulog puta između Foče (BiH) i Šćepan Polja (CG) dovoljno govore o stanju putnih komunikacija između dveju zemalja. Ta dionica čeka na rekonstrukciju još iz vremena bivše Jugoslavije. Crna Gora je sa svoje strane uredila prilaze granici, ali BiH, odnosno njen entitet Republika Srpska, na tom planu nisu učinili ništa.

„Obe zemlje dele isti problem i imaju jednu od naslabije razvijenih putnih infrastruktura u regionu, posebno kada je reč o konkretnim kilometrima auto-puteva. To smanjuje potencijal ekonomskog rasta, ali i trgovinske mogućnosti. Skeptičan sam u vezi s dinamikom izgradnje puta od Foče do Šćepan Polja. O tome se za sada samo razgovara, ali potrebni su nam radovi, finansijska konstrukcija, projekti i konkretni rokovi. Znajući postojeće geopolitičke i ekonomske prilike, ne bi bilo iznenađenje da se Kina uključi u određene zajedničke infrastrukturne projekte BiH i Crne Gore“, kaže Čavalić za DW.

Zajednički interesi

On se osvrnuo i na najavljenu izgradnju Hidroelektrane Buk Bijela na reci Drini. Zvaničnici RS i Srbije nedavno su položili kamen temeljac za izgradnju te hidroelektrane. Država BiH je, smatraju u Sarajevu, u tom slučaju zaobiđena, uprkos tumačenju OHR i podsećanja na odluku Ustavnog suda BiH prema kojoj se vode smatraju državnom imovinom.

U vezi s projektom Hidroelektrane Buk Bijela dosta toga je nepoznato, poput zvaničnog stava aktuelnih vlasti Crne Gore koje su do sada spominjale samo ekološki aspekt tog slučaja. Za sada, nosioci projekta su RS i Srbija“, kaže Čavalić.

„Sve u svemu, dobro je da se politički odnosi dveju zemalja fokusiraju na oblast ekonomije gde postoji realan potencijal za unapređenje. Crna Gora bi posebno trebalo da ima interesa za razvijanjem ekonomskih odnosa, pored spoljne trgovine, turizam je bitan za tu zemlju. Primetan je rast broja turista iz BiH u Crnoj Gori u poslednjih nekoliko godina“, napominje Čavalić.

(DW)

Šta mislite o ovome?

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Učitavam...

0
Grcka

Vučić: Grčka nas uverava da neće priznati tzv. Kosovo

ratko mladic

Odbrana Ratka Mladića traži odlaganje izricanja pravosnažne presude