Bil Gejts: Bilo bi još gore da nisam potrošio dve milijarde dolara na vakcine

Osnivač Majkrosofta i filantrop Bil Gejts dao je vrlo zanimljiv intervju za Wired.

Primajući čestitke za prvo mesto na listi bestselera The New York Timesa za knjigu Kako izbeći klimatsku katastrofu, njegov alarmantan, ali i neobično optimističan rad na globalnoj ekološkoj krizi, Bil Gejts je primetio da je knjiga na toj poziciji drži već tri nedelje: „To je dobro za knjigu o klimi“.

Ali uspeh nije iznenađujući. Malo ljudi ima Gejtsov autoritet, jer je priznati stručnjak ne samo za tehnologiju i poslovanje, već i za druge teme poput globalnog zdravlja i energije, kao rezultat njegovog rada u fondaciji Bill and Melinda Gates. Pripremao se da objavi svoj priručnik za zaštitu životne sredine pre godinu dana, ali se suzdržao jer se, kao i ostatak sveta, usredsredio na još jedan veliki problem – Kovid-19. Još ga nismo rešili, ali klima neće da čeka. Očigledno je da se mnogi kupci njegove knjige slažu s tim, piše Wired.

Gejtsova knjiga delimično je jadikovka, a delom proslava. Sistematski se približava klimatskoj krizi, obrađujući je u raznim industrijama koje generišu najviše emisija. Nije izostavljen ni prdež krave. Rešenje postavlja u onome što naziva ekološkim premijama – razlikom u troškovima proizvoda i usluga koji ne emituju gasove staklene bašte u poređenju sa jeftinijim zagađivačima CO2 od kojih trenutno zavisimo. Saznajemo iznenađujuće činjenice, poput one da je cement gori od klimatizacije. Takođe je istakao paradoks da naša ogromna potrošnja energije sama po sebi nije štetna, jeftina energija, pa čak i krčenje šuma poboljšalo je život najsiromašnijih na Zemlji. Naravno, ovo otežava izbegavanje klimatske katastrofe.

Međutim, Gejts veruje da se to može postići inovacijama. Desetine inovacija u različitim oblastima će biti potrebne, nadamo se uz vladinu podršku, kako bi se smanjile ili eliminisale zelene premije i kako bi se smanjilo sadašnjih 51 milijarda tona stakleničkih gasova koji se svake godine emituju na nulu.

Zaista ste optimistični u pogledu načina na koji možemo prevladati klimatsku katastrofu. Veći deo knjige posvetili ste tome koliko će biti teško eliminisati 51 milijardu tona gasova sa efektom staklene bašte do 2050. godine. Dajete dugačku listu naučnih otkrića koja moramo da uradimo da bi se to dogodilo. Odakle takav optimizam?

Možete me optužiti da sam generalno optimistična osoba. Tipično je za nekoga ko odustane od škole, misleći da može stvoriti softversku kompaniju i zaposliti puno ljudi, a zatim zapravo uspeti u tome. Zatim je došla Fondacija, sav posao koji smo radili sa novim vakcinama i poboljšanjem globalnog zdravlja takođe je prošao sjajno. To vas svrstava u kategoriju „šta mogu“. Slažem se da je to opasna stvar. Priznajem da se klima razlikuje od te dve stvari i biće mnogo teže. Najviše me brine politička volja, posebno ako ne uspemo da mladi republikanci kao generacija shvate koliko kasne i kako su njihovi lideri pogrešili. Biće teško ako to ne uspemo, jer će se republikanci i demokrate smenjivati na vlasti. Tražimo od velikih industrija, komunalnih preduzeća, proizvodnje čelika i cementa da dramatično reinvestiraju u infrastrukturu. Ako politike nisu trajne, već kratkoročne, nema šanse da to učine.

Da li ste se sastali sa ovim mladim republikancima na nedavnoj Konzervativnoj konferenciji za političku akciju (CPAC)? Izgleda da ne čitaju vašu knjigu?

Ovo je zanimljiv izazov i treba mu pristupiti sa naučne tačke gledišta. Imamo partnera koji je upravo finansirao republikansko lobiranje. Da li se stavovi ovih mladih ljudi menjaju? Bez toga ćemo se naći u teškim problemima, jer mnogo toga zavisi od inovacija u SAD-u.

U knjizi se negiranjem klimatske krize bavite se samo na dve stranice u poslednjem poglavlju. Zašto se niste više time bavili?

Na neki način, više sam fokusiran na ljude koji misle da je lako rešiti problem nego na ljude koji ne misle da je to problem. Imamo četiri grupe ljudi sa stavovima, one koji kažu: 1. nema problema; 2. imamo problem, ali on nije velik; 3. Nema rešenja, idemo dalje. I imamo četvrtu grupu u kojoj sam i ja i kažem: 1. ovo je važno; 2. vrlo je teško; 3. Nije toliko teško da ne bismo imali šanse za uspeh. Postoje stvari poput električnog automobila gde ćemo u 15-godišnjem okviru, kako se početni trošak smanjuje, kako se pojavljuju stanice za punjenje, kako se povećava domet, kako se vreme punjenja smanjuje na 15 minuta, imati zelenu premiju od nule. To znači da General Motors može reći da više nema benzinskih automobila i kupci se neće buniti. I to je prilično neverovatno s obzirom na to da danas električni automobili čine samo dva posto ukupne prodaje.

Zar ne mislite da je ogroman politički napor na izborima 2016. godine, koji je mogao doneti drugačiji ishod, mogao pomoći klimi više od bilo čega u vašoj knjizi?

Ne. Pogledajte moj govor o klimi iz 2010. godine. Kažem da bih radije imao energetske inovacije nego pravo da do kraja života biram svakog predsednika. Moram da priznam, nisam predvideo da će biračko telo izabrati Trampa. Pa me je to nateralo da bolje razmislim. To nije zbog klimatskih razloga. Kompetencija je zaista važna. Ovoj zemlji su potrebne promene u strankama. Ne možete samo da imate demokrate na vlasti. To se neće dogoditi. I nije dobro za zemlju. Demokrate ne misle da su resursi ograničeni. A resursi su ograničeni. Ja sam centrist i kad pogledam Green New Deal, pitam se kako ćete svima dati posao bez uticaja na klimu? To nije realno. Morate pevati Internacionalu i čitati Marksa. Da li želite da ta stranka zauvek bude na vlasti? Ja ne.

Pretpostavljam da podržavate trenutnog predsednika Sjedinjenih Država. Deo knjige u kojem opisujete tok radnje zvuči kao da se predstavljate kao naš klimatski car. Kako bi bilo da?

Izvršna vlast je ograničena u onome što može da učini. Zbog toga provodim puno vremena sa kongresmenima. Verovatno nas čeka osam dobrih godina što se tiče klime. I nažalost, imamo oko čega da napravimo kompromise. Neke stvari se mogu rešiti na taj način, a neke ne. Nadam se da ćemo uspeti da proguramo istraživanje i razvoj. U zakonu donetom u decembru bilo je mnogo reči o klimi. Da, ovo je politički problem, ali rešenje nije samo da demokrate budu na vlasti. Republikanska stranka sluša poslovnu zajednicu. I sada imamo dovoljno mladih ljudi kojima je stalo do ove stvari da čak i naftne kompanije prihvataju promene. Zaista mislim da će sve biti u redu ako mlađa generacija brine o ovome.

Neki ljudi veruju da protivljenje rešavanju problema ne potiče iz neznanja, već iz lobiranja i dezinformacija koje dolaze iz industrije fosilnih goriva. Drugim rečima, problem je u samom kapitalizmu.

Situacija u čovečanstvu danas je bolja nego što je bila pre 20 ili 40 ili 200 godina. Kapitalizam za to ima određene zasluge. Danas je lakše biti žena, biti homoseksualac ​​ili imati rak. Šta bi se dogodilo da se pandemija dogodila pre 10 godina, pre interneta i pre nego što smo mogli da proizvodimo moderne vakcine? Ako ljudi misle da je pre 100 godina život bio bolji nego danas, onda takođe mogu da kažem da je kapitalizam bio velika greška.

Zanimljivo je da su ljudi za koje biste mislili da su strastveni pobornici suočavanja sa klimatskom krizom sada veoma uzbuđeni zbog kripto valuta poput bitkoina. Što klimu tera korak unazad jer je bitkoin veliki potrošač energije.

Moja kritika bitkoina zapravo nije usredsređena na njegovu suludu potrošnju električne energije. Više je usredsređena na reverzibilnu lokalnu valutu digitalne razmene, poput onoga što Fondacija finansira u Indiji, Keniji i mnogim drugim mestima. Verujem u digitalnu valutu zbog niskih transakcionih troškova i učinili smo više na smanjenju troškova doznaka nego bilo ko drugi. Bitcoin se ne može unovčiti. Pristalice bitkoina nisu učinile ništa, možda pomažući u otkupnini ili nekim troškovima transakcija droge.

U knjizi ukratko spominjete geoinženjering. Kažete da finansirate neke studije o tome i da je ovaj pristup „prodorna“ mera koja se preduzima kada je za sve ostalo prekasno. Kada dolazi taj trenutak i šta bismo mi radili?

Trenutno se o tome vodi velika rasprava. Da li bi trebalo dozvoliti i male eksperimente ili se uopšte ne bismo trebali time baviti? To je vrlo kontroverzno. Sećam se kada je izašla Neprikladna istina, pitao sam tada Al Gora šta je sa geoinženjeringom. Smatrao je da o tome ne treba ni razgovarati. Nisam želeo previše da pišem o geoinženjeringu, ali bilo bi čudno da to nisam ni spomenuo, kao da to pokušavam da sakrijem. Ovo je pomalo nezgodno jer nismo baš dobri u modeliranju, a to će biti velika politička odluka. To neće biti moja odluka. Ako budemo odgovorni i napredujemo u klimatskim promenama onako kako bismo trebali, nikada nećemo doći u iskušenje da ih koristimo.

Jeste li sigurni da ovo neće biti vaša odluka?

Prilično sam siguran da to neću da uradim. Neću to promovisati. Baviću se razumnijim stvarima, promenama u proizvodnji čelika. Zaradio sam nekoliko miliona na geoinženjeringu, ukupno sam zaradio oko dve milijarde dolara. Gubim sto puta više novca na baterijama nego što sam uložio u geoinženjering. Finansirao sam model zelene energije otvorenog koda. Finansirao sam nuklearnu fuziju. Na pariškoj klimatskoj konferenciji bila je samo jedna osoba koja je gurala program istraživanja i razvoja. Pitam se kako je moguće da je problem klimatske krize u toliko ranoj fazi razumevanja šta bi trebalo učiniti.

Čini se da razumevanje tek sazreva, ali planeta nam govori da akcija kasni.

U nekom smislu, kasni oko 20 godina. Shvatio sam to u Africi, u tome koliko se poljoprivreda teško promenila i kako ljudi misle da nema potrebe da se bave složenim ograničenjima klimatskih promena.

U knjizi pišete da i sami trošite apsurdnu količinu energije. Pretpostavljam da ste ove godine putovali mnogo manje. S obzirom na vaš klimatski aktivizam, da li će se ovo nastaviti i nakon završetka pandemije?

Naravno. Nadam se da će se moja međunarodna putovanja u budućnosti prepoloviti. Mnogi afrički lideri imaju zakazane video pozive u svojim kalendarima. Upoznao sam mnoge od njih, ali umesto redovnih letova i čekanja jednosatnih sastanaka, sada mogu da održim 20-minutni video poziv sa simultanim prevođenjem. Tako da je moja efikasnost rada sa afričkim liderima u smislu njihovog vremena i mog vremena bila 10 puta bolja ove godine.

Izbegavanje putovanja pokazuje koliko se bojimo za svoj život. Menjamo svoje ponašanje. Trebali biste biti optimistični u vezi s tim.

Tako što će bogate zemlje nešto smanjiti, nećemo dostići nulu. Pravi test je da li će Indija prihvatiti zeleni pristup do 2050. godine. Biće više potrošene električne energije, imaće više klima uređaja i više stanova. A kada ih pozovemo da prihvate zeleni pristup, reći će nam da im pošaljemo svoje milijarde jer smo bogati, reći će nam da smo napravili problem i da svojim građanima samo pružaju osnovne uslove za život. Tako da nije presudno da li će bogate zemlje doći na nulu. Ideja nacionalno utvrđenih doprinosa ne dovodi do nule.

Kada smo poslednji put razgovarali, rekli ste da finansirate fabrike za proizvodnju vakcina i pre nego što budu odobrene kako bi ih bilo dovoljno kad dobiju zeleno svetlo. Ali čini se da ih još uvek nema dovoljno. Šta se desilo?

Niko ne može proizvesti 14 milijardi doza vakcine preko noći. Fabrika seruma za vakcine AstraZenecina danas proizvodi više od bilo koje druge fabrike na svetu zahvaljujući našem finansiranju. Problem je jednakost oko vakcina. Vakcine Pfizer i Moderna su prilično skupe i sjajna su rešenja za bogate zemlje, ali problem se javlja u zemljama u razvoju i neće biti moguće brzo rešiti. Za mRNK vakcinu učinili smo više od bilo koje druge organizacije. Ali nije bilo spremno. Nijedna vakcina koja koristi ovu tehnologiju nije bila odobrena. Da se ​​pandemija dogodila za pet godina, mRNK bi bila stabilna platforma u pogledu troškova, trajanja i proizvodnih kapaciteta. Ali potrošio sam dve milijarde dolara i znam da bi bilo još gore da ih nisam potrošio.

Kada ćemo moći da se vratimo na konferencije i gledamo filmove u bioskopima?

Na jesen će sve biti normalnije. Bio bih iznenađen da su tada zatvorene još neke škole. Moramo dalje povećati stopu prihvatanja vakcine u zajednicama sa niskim prihodima. Prihvatanje je i dalje ispod standarda. Treba poslati najpametnije ljude da pokažu da uzimaju vakcinu i da ona deluje. Mislim da vlasti to rade. Ali čak i ako uspemo da povećamo nivo pokrivenosti, nećemo imati puni efekat. U ostatku sveta takav nivo pokrivenosti neće biti dostignut do kraja 2022. godine. Vakcinama je nekada trebalo 20 godina da dođu iz bogatog sveta u svet u razvoju. Dakle, bolje je, ali još uvek nije dovoljno dobro.

U svojoj knjizi pišete da ste čitali djela Dejvida Fostera Valasa pre nego što ste se prihvatili njegovog romana Infinite Jest. Jeste ga pročitali?

Još nisam. Pročitaću svaku reč koju je napisao Dejvid Foster Valas, svaki članak, svaku knjigu pre nego što se prihvatim toga. Držim se pravila da svaku knjigu pročitam do kraja. Za Infinite Jest bi mi trebalo godinu dana.

Zašto uopće čitate Valasa?

Mislim da je genije. Volim njegov stil pisanja. U određenoj meri to je tužna priča, ali on to genijalno radi. Neka od njegovih dela tako su zabavna, ali stvari čine i toliko komplikovanim.

Mislite da biste se slagali s njim?

O njemu najviše znam iz filma The End of the Tour. Mislim da bi bio vrlo teška osoba za druženje. Nije bio baš druželjubiv, ali bio je genije.