KnK
Delta je oko 60 posto prenosnija od alfa varijante i dvostruko zaraznija od izvornog soja koji se pojavio krajem 2019. godine
I dok se delta varijanta koronavirusa širi svetom, stručnjaci se pitaju je li želja o stvaranju imuniteta krda vakcinacijom i dalje izvodljiva. Imunitet krda postiže se u trenutku kad je određeni deo populacije vakcinisan protiv patogena ili je preboleo infekciju.
Je li to ostvarivo kad je u pitanju covid-19 zbog stalne pojave zaraznijih varijanti, otvoreno je pitanje. “Ako pitanje glasi ‘hoćemo li samo vakcinisanjem kontrolisati pandemiju’, odgovor je negativan”, kaže francuski epidemiolog Mircea Sofonea, profesor na univerzitetu u Montpellieru.
On kaže da kolektivni imunitet zavisi od dva temeljna faktora. “To su zaraznost virusa i efikasnost vakcine da štiti od infekcije. U ovom trenutku te efikasnosti nema”.
Delta je oko 60 posto prenosnija od alfa varijante i dvostruko zaraznija od izvornog soja koji se pojavio krajem 2019. godine.
Što je virus efikasniji u širenju zaraze, to prag za imunitet krda raste. “Teoretski, to je vrlo jednostavna matematika”, kaže epidemiolog Antoine Flahault, predstavnik francuskog Instituta za javno zdravlje.
Izvorna varijanta koronavirusa imala je reprodukcionu stopu između nula i tri, što znači da jedna zaražena osoba može zaraziti do tri druge. Da je tako ostalo, imunitet krda ostvario bi se nakon vakcinisanja 66 posto ljudi, rekao je Flahault. “Ali ako je reprodukciona stopa osam, kao što je deltina, to nas približava brojci od 90 posto”, objasnio je.
Sve navedeno važi pod uslovom da su vakcine sto posto uspešne u zaustavljanju delte, znamo da, nažalost nisu.
VIŠE OD 100 POSTO VAKCINISANIH
Po podacima američkih naučnika , efikasnost Pfizer i Moderna vakcina u sprečavanju zaraze pala je s 91 na 66 posto otkako je delta postala dominantna varijanta. A pošto su studije pokazale da imunitet stečen vakcinom sam po sebi opada s vremenom, nekoliko je zemalja već krenulo s vakcinisanjem trećom dozom, takozvanim busterom.
Uzimajući sve to u obzir, Sofonea kaže da bi više od 100 posto ljudi trebalo biti vakcinisano da se zaustavi prenos virusa. Što je iz očiglednih razloga nemoguće. “Delta može zaraziti i vakcinisane, a to znači da će se svatko nevakcinisan u nekom trenutku ‘susresti’ s virusom”.
SVE PANDEMIJE JEDNOM ZAVRŠE
Ali čak i ako taj mitski cilj kolektivnog imuniteta nije više u igri, stručnjaci ističu da je vakcinacija najvažnija. Vakcina nesporno pruža odličnu zaštitu od težeg oboljenja. “Naučnici preporučuju da se vakciniše što više ljudi”, ističe Flahault te dodaje da s vremenom sve pandemije završe.
Sofonea kaže da je još uvek moguće da covid postane još jedna endemska bolest, “ali ne samo uz pomoć vakcine”.
Predviđa da će se do daljnjeg nositi maske i održavati fizičku distancu. “Tokom pandemije AIDS-a, kad su naučnici rekli ‘nosite kondome’, mnogi su rekli – ‘u redu, hoćemo neko vreme’”, podseća Flahault. “A na kraju su nastavili da ih koriste. I u ovom bi se slučaju moglo dogoditi da još dosta dugo nastavimo da koristimo maske u zatvorenim prostorima i u javnom prevozu”.
