in ,

Iako je osuđen, bivši čuvar konc-logora ne mora da brine od kazne. U Nemačkoj mirno živi na teret države. I nije jedini…

Sada već 95-godišnjem Friedrichu Karlu B. na kraju se ipak moralo suditi za ono što je uradio tokom nacističkog režima. Sud u američkoj državi Tenesi 20. februara ove godine proglasio ga je krivim za službu straže u nacističkim koncentracionim logorima i učešće u holokaustu. Sud ga je proterao iz SAD u Nemačku gde je stigao u Frankfurt na Majni.

B. je priznao da je bio stražar u kampu, ali je američkoj imigracionoj službi rekao da „nije doživeo“ ili zlostavljao zatvorenike, kao i da „nije znao“ ni za njihovu smrt. Takođe tvrdi da nije učestvovao u marševima zatočenika kada su logori evakuisani. Kada je stigao u Nemačku, dao je do znanja istražiteljima da ne želi da da još jednu izjavu.

I sada dolazi neverovatan deo ovog događaja: državno pravobranilaštvo Celle obustavilo je postupak protiv optuženog već 31. marta zbog nedostatka dokaza o njegovoj krivici, jer više nema živih bivših logoraša u kojem je bio stražar. Time je stvar, što se tiče nemačkog pravosuđa, završena: B., koji od 1959. godine živi u Sjedinjenim Državama, verovatno će kraj svog života provesti u svojoj domovini.

Christoph Heubner, koji je bio potpredsednik Međunarodnog komiteta za Aušvic u Berlinu, nalazi – blago rečeno „čudno“ da američko i nemačko pravosuđe do te mere različito procenjuju ovaj slučaj. „Kada Amerikanci proteraju ove ljude, tada je dužnost nemačkog pravosuđa da razjasni slučaj“, rekao je on za DW.

Ali takvo uzdržavanje nemačkih istražitelja nije retkost: u proteklih četrdeset godina, sedamdesetak starijih nacističkih počinilaca proterano je iz Sjedinjenih Država u Nemačku, a velika većina njih nikada nije morala da im se sudi pred nemačkim sudijom.

Mnogi od njih su čitav život mirno živeli u staračkom domu – o trošku nemačkih poreskih obveznika. Na primer, kao rodni Poljak, Jakiv Palij, koji se pridružio SS-u i kao 95-godišnjak, posle dugog diplomatskog prevlačenja konopca, proteran je iz svog doma u Njujorku u Nemačku.

Zakon koji slede američki sudovi u stvari je izmena Zakona o imigraciji iz 1978. Prema njemu, Sjedinjene Države imaju pravo da proteraju bilo koju osobu za koju se može dokazati da je učestvovala u nacističkim zločinima. Ali mera proterivanja može se izreći samo ako zemlja pokaže spremnost da prihvati tu osobu – što nije uvek slučaj.

Problem nisu sudovi, već nemački zakon

Jer u Nemačkoj, zapravo, čak i nakon svih ovih godina posle rata, ne postoji zakon koji se posebno bavi zločinom holokausta. I sada, decenijama nakon rata, bivši nacisti mogu biti osuđeni, ali optužba će biti „samo“ ubistvo ili saučesništvo u ubistvu. Svi drugi zločini – silovanje, otmica, mučenje ili smrt kao rezultat nasilja – već su istekli. To znači da nemački javni tužilac mora biti u stanju da dokaže kako je optuženi ubio određenu osobu – a to je posle toliko vremena veoma teško.

Thomas Valther to vrlo dobro zna: 77-godišnji advokat i bivši sudija uveliko je pomogao da se utvrdi identitet bivših nacista u Nemačkoj tokom proteklih dvadeset godina kako bi im se konačno moglo suditi za njihove zločine. Ali najteže mu je palo objasniti preživelima u holokaustu osobenosti nemačkog pravosuđa i zašto im je tako teško doći iza rešetaka.

“U američkoj imigracionoj službi dovoljno je da dođe do zaključka da je optuženi lagao. Da je svoju nacističku prošlost držao u tajnosti i da je služio u nekom koncentracionom logoru – bez obzira na to ko i bez obzira šta se tamo dogodilo.”

U Nemačkoj zakon zahteva da advokati utvrde konkretno ubistvo na određenoj lokaciji. Čak i ako se nedvosmisleno utvrdi da je služio u logoru, to još uvek nije dovoljno. „Odgovor na glavno pitanje mora biti dat: na koji način je optuženi učestvovao u nekom ubistvu?

Zločini u senci besneli su pred kraj rata

U slučaju Friedricha Karla B., ovo je izuzetno teško, iako je istoričar spomen mesta Neuengamme, Reimer Moller, pružio ogromnu pomoć. Ime optuženih pronašao je na spisku onih koji su poslati kao stražari u logor – i taj spisak je samo srećom pronađen. Naime, ronioci su ga pronašli u brodu koji su potopili britanski avioni.

Tako se, međutim, može dokazati da je u januaru 1945. godine, kao mornarički vojnik iz SS-a, poslat kao stražar u dva koncentraciona logora u Meppenu. Bili su deo sistema logora Neuengamme koji se sastojao od preko 80 kampova u severnoj Nemačkoj, od Hamburga do obale Severnog mora.

Takođe bi se moglo utvrditi kako je čuvao zatočenike na ostrvu Langeoog, jednom od mnogih mesta gde su zatočenici iz mnogih naroda – Jevreji, Danci, Poljaci, Rusi, Italijani … – bili prinuđeni da grade odbrambena utvrđenja od moguće invazije iz mora. Američki sudija imao je dovoljno dokaza da je stotine ljudi umrlo u tom sistemu kampova, čak i od gladi, hladnoće i umora.

Ali da bi B. bio osuđen pred nemačkim sudom, neophodno je dokazati njegovu umešanost u ubistvo. Najverovatnije za takav zločin bilo je kada su logori evakuisani u martu 1945. godine zbog invazije savezničkih snaga i kada su zatočenici ostali živi, koji ni zimi više nisu mogli hodati pešice. U evakuaciji je ubijeno najmanje 70 ljudi, ali B. tvrdi da uopšte nije učestvovao u njoj. To je teoretski moguće: neki vojnici su poslati u borbu protiv saveznika, neki su već razmišljali o dezertiranju.

“Naša je dužnost kao civilizovanog društva”

I Eli Rosenbaum je ljut zbog takvih nemačkih zakona. Tri decenije „lovi“ naciste koji su se sklonili u Sjedinjene Države, a već 11 godina je na čelu odeljenja za sprovođenje ljudskih prava američkog Ministarstva pravde. Njegovo iskustvo je da Nemačka, čak i kada otkrije bivšeg nacistu, odbija da ga primi nazad u zemlju: „Najčešće kažu: žao nam je, ali ne možemo preuzeti ovaj slučaj. Naš postupak je da primimo samo te osobe koga možemo procesuirati “To je dovelo do toga da je broj nacističkih kriminalaca umro u SAD-u, iako smo njihove slučajeve dobijali pred lokalnim sudovima i dokazivali da su umešani u zločine. Ali Nemačka ih nije želela prihvatiti”, kaže Rosenbaum.

On i njegova služba otkrili su više od stotinu bivših nacista i mnoge koje je lično ispitivao. Ne misli da starac ni u 90. godini ne mora da odgovara za ono što je počinio u mladosti i da je „prošlo previše vremena“ od počinjenih zločina. “Što kasnije budemo iznosili takve slučajeve na sud, to će poruka biti jača. Ako ste toliko arogantni da počinite takve zločine, onda postoji realna šansa da će vas ostatak civilizovanog sveta proganjati onoliko dugo koliko je potrebno.”

Ne želi ni da ulazi u raspravu o ulozi osobe koju je igralo u zločinu: “Nemam naviku da pravim vagu. Za svaku žrtvu svi su bili počinioci. Svi ovi slučajevi šalju snažnu poruku . “A ta poruka je jednostavna i upućena svim mogućim budućim zločincima: nećemo zaboraviti vaš zločin, piše Dojče Vele.

Napisao KnK

Šta mislite o ovome?

45 Points
Upvote Downvote

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

ceda jovanovic

Čeda Jovanović otkrio šta je pisalo na “famoznom” papiru i šta se garantovalo Miloševiću, ali i ko je hteo da ga ubije iz SPS-a

tuneli Crna Gora

Crnogorci na ivici finansijskog kolapsa zbog ‘najskupljeg autoputa na svetu’. Ogromnan kineski dug, o kom i strane novine pišu