in ,

Planeta umire brže nego što smo mislili

Čovečanstvo se kreće prema “groznoj budućnosti” masovnih izumiranja, zdravstvenih kriza i stalnih poremećaja u društvu uzrokovanih klimom – onoga što se može sprečiti samo ako svetski čelnici počnu ozbiljno da shvataju pretnje po okolinu, upozoravajU naučnici u novom radu objavljenom 13. januara u časopisu Frontiers in Conservation Science .

U izveštaju tima od 17 istraživača sa sedištem u Sjedinjenim Državama, Meksiku i Australiji opisuju se tri velike krize s kojima se suočava život na Zemlji : poremećaj klime, pad biološke raznolikosti i preterana potrošnja i prenaseljenost ljudi. Pozivajući se na više od 150 studija, tim tvrdi da su ove tri krize – koje bi tek trebalo da eskaliraju u narednim decenijama- dovele su Zemlju u nesigurniji položaj nego što većina ljudi misli, a mogle bi čak ugroziti i ljudski rod.

Poenta novog izveštaja nije u tome da grdi prosečne građane ili upozorava da je sve izgubljeno, napisali su autori – već u tome da jasno opiše pretnje s kojima se suočava naša planeta, tako da ih ljudi (i nadamo se politički lideri) počnu da shvataju ozbiljno i planiraju ublažavajuće akcije, pre nego što bude prekasno.

“Naš poziv nije poziv na predaju”, napisali su autori u svom radu. “Cilj nam je da pružimo vođama realan” hladan tuš “stanja planete koji je neophodan za planiranje izbegavanja grozne budućnosti.”

Kako će izgledati ta budućnost? Za početak, piše tim, priroda će biti puno usamljenija. Od početka poljoprivrede pre 11.000 godina, Zemlja je procenjeno je, izgubila 50% svojih kopnenih biljaka i otprilike 20% svoje biološke raznolikosti životinja , rekli su autori, pozivajući se na dve studije, jednu iz 2018. i drugu iz 2019. godine . Ako se trenutni trendovi nastave, čak 1 milion od 7 do 10 miliona biljnih i životinjskih vrsta Zemlje moglo bi se suočiti s izumiranjem u bliskoj budućnosti, navodi se u novom radu.

Takav ogroman gubitak biološke raznolikosti takođe bi poremetio svaki veći ekosistem na planeti, napisao je tim, s manje insekata koji oprašuju biljke, manje biljaka za filtriranje vazduha, vode i tla i manje šuma za zaštitu ljudskih naselja od poplava i drugih prirodnih katastrofa, napisao je tim.

U međuvremenu, predviđa se da će isti ti fenomeni koji uzrokuju prirodne katastrofe postati jači i češći zbog globalnih klimatskih promena . Ove katastrofe, zajedno sa sušama uzrokovanim klimom i porastom nivoa mora, mogle bi značiti da će milijarda ljudi postati klimatske izbjeglice do 2050. godine, prisiljavajući masovne migracije koje dodatno ugrožavaju ljudske živote i remete društvo.

Prenaseljenost neće ništa pomoći.

“Do 2050. godine svetska će populacija verovatno narasti na oko 9,9 milijardi, a rast će se nastaviti do početka sledećeg veka”, napisali su autori studije.

Ovaj nagli rast pogoršaće društvene probleme poput nestašice hrane, nesigurnosti stanovanja, nezaposlenosti i nejednakosti. Veća populacija takođe povećava šanse za pandemiju , napisao je tim; kako ljudi posežu sve dalje u divlje prostore, rizik od otkrivanja novih smrtonosnih zoonotskih bolesti – poput SARS-CoV-2, virusa koji uzrokuje COVID-19 – postaje sve veći, prema studiji objavljenoj u septembru 2020. godine u časopisu World Development .

Iako svakodnevno možemo videti i osetiti efekte globalnog zagrevanja – na primer vrućine koje i temperature koje su rekordne po celom svetu i sve aktivnije sezone uragana – ipak najgori efekti ovih kriza mogli bi postati očigledni tek za neku deceniju, napisao je tim. To kašnjenje između uzroka i posledice može biti odgovorno za ono što autori nazivaju “krajnje neadekvatnim” nastojanjem čovečanstva da se reše te opasne pretnje po okolinu.

“Kad bi većina svetske populacije uistinu shvatila i uviđala razmeru kriza koje ovde sažimamo i neizbežnost pogoršanja uslova, logično bi mogli da očekujemo ​​pozitivne promene u zakonima i politikama koje odgovaraju težini egzistencijalnih pretnji”, napisao je tim . “Ali odvija se suprotno.”

Zaista, samo prošle nedelje studija objavljena u časopisu Nature Climate Change otkrila je da su ljudi već prekršili planirani rast globalnog zagrevanja postavljen Pariskim sporazumom iz 2015. godine, a trenutno smo na putu da živimo u svetu koji je 2,3 stepena Celzijusa topliji od prosečnih globalnih temperatura u predindustrijskoj eri – nešto više od pola puta do “najgoreg scenarija” Ujedinjenih nacija. Narodi na sličan način nisu ispunili osnovne ciljeve biološke raznolikosti koje su UN postavile 2010. godine, napominju autori.

Mračna budućnost opisana u ovom radu nije zagarantovana, napisali su autori, ukoliko svetski čelnici i kreatori politike počnu probleme pred nama ozbiljno da shvataju. Jednom kada vođe prihvate “ozbiljnost situacije”, tada mogu započeti velike promene potrebne za očuvanje naše planete. Te promene moraju biti velike, uključujući “ukidanje trajnog ekonomskog rasta, kao i brzi prekid upotrebe fosilnih goriva”, napisali su autori.

Ali prvi korak je obrazovanje.

“Stoga su stručnjaci u bilo kojoj disciplini koja se bavi budućnošću biosfere i dobrobiti po ljudski rod da … izbegnu ulepšavanju izazova koji su pred nama i” kažu to onako kako jeste “, zaključio je tim. “Sve drugo u najboljem slučaju je obmanjujuće … u najgorem slučaju potencijalno smrtonosno za ljudski rod.”

Izvorno objavljeno na Live Science.

Napisao KnK

Šta mislite o ovome?

Ostavi komentar

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Joe Biden

Bajden potpisao 17 izvršnih naredbi kojima se poništavaju Trampove odluke o COVID-u i klimatskim promenama

Mitropolija, Kosovo i Lutovo