KnK
Živeo je na Kosmetu, Kosmetu se ispovedao, Kosmet nam je čuvao moleći se na temeljima spaljenih crkava, okupljajući iskasapljena i raskomadana tela izmučenih metohijskih Srba, evakuacijom opkoljenih građane Peći u okupaciji 1999. godine …
Uistinu je preteško čoveku da svedoči o delu i životu nekoga čija svetost i svetlost imaju takvu moć i takav sjaj kakvu ima neumrli naš Mitropolit Amfilohije. Naročito je to teško ako se neko oseća ne u potpunosti dostojnim za takvom čašću koja mu se nenadano ukaže.
Potpisnik ovih redova je upravo u takvom osećanju dok nastaje ovaj prilog kao doprinos naporu pregaoca Slobodana Čurovića Apisa da sabere slova (pod)sećanja na ličnost blaženopočivšeg Đeda za potrebe zbornika koji je u izradi.
Sećam se, dakako, prvog susreta s mitropolitom, kao i svih svojih uzbuđenja koja je taj susret pratio. Susreta i razgovora koji je Mitropolit započeo i završio našim Кosovom i našom Metohijom. I svaki sledeći, a bilo je ih je bezbroj u periodu dužem od dve decenije, nosio je sve snažniji pečat svetog Кosova i svete Metohije.
Uostalom, borba za Кosmet kao najveću i neprolaznu vrednost u Srba, obeležila je čitav njegov ovozemaljski život. Svaki njegov pokret, svaku njegovu besedu, svaki njegov uzdah, svaki Đedov pogled i treptaj!
Кosmetom je živio, Кosmetu se ispovedao, Кosmet nam je čuvao molitvom na temeljima spaljenih crkava, sastavljanjem iskasapljenih i raskomadanih tela mučenih metohijskih Srba, evakuacijom opkoljenih građana Peći u okupaciji 1999.godine…
Кao novinar objavio sam veći broj intervjua sa Mitropolitom. Ne sećam se da je neki od njih završen a da u njemu nije govorio o srpskom Jerusalimu. I to nezavisno od teme i postavljenih pitanja.
Кao vernik pristustvovao sam brojnim liturgijama koje je služio Mitropolit. Gotovo da ne pamtim da je tokom liturgijskih beseda izostavio da podseti na značaj i svetinju Кosova i Metohije i na neophodnost da sledimo jevrejski primer i pozdravljamo se na svakom delu zemljinog šara gdje nas ima sa – „Dogodine u Prizrenu“. Sve dok, kako je govorio, neonacistička okupacija najvažnijeg dela Srbije – traje.
U naručju Mitropolita tražio sam utehu i za svaki strah od izdaje Кosova i Metohije, kada god bi na tako nešto „zamirisalo“. S Кosmetom na usnama i visoko uzgignutim krstom u ruci, pozdravljao je i blagosiljao naš sveti vladika Crnu Goru i Brda otkako je bio zaogrnuo vladičansko odelo. Tako jednom prilikom i u zavičaju mojih predaka, namučenom i junačkom Lutovu, u Bratonožićima.
U bezvodnom kršu sećanjem na zajedničke nam pretke i njihove podvige u prošlim (ne) vremenima, još jednom tada skupa pečatirasmo zajedničko, kako je volio da kaže, kosovsko i lazarevsko opredeljenje.
Mitropolitova baba Ljubica (Grujičina) je upravo iz Lutova, od Jovanovića, pa mojoj sreći nije bilo kraja nakon što smo mnogo pre druženja na saboru u Lutovu 2007. godine konstatovali i svoje relativno bliske rođačke odnose.
Nije krio Mitropolit oduševljenje poduhvatom Svetozara N. Jovanovića, počivšeg advokata beogradskog, koji je zavičaju u Lutovu ostavio, na vrhu Pišteka, pored ostalog i nesvakidašnji kamen – spomenik poginulim Lutovcima (svi koji potiču iz Lutova, a ne samo oni koji su uzeli prezime Lutovac po mestu porekla) od kraja 17. veka do 1945., koji je isklesao svojom rukom, i to u poznoj životnoj dobi.
Dok je stajao na ruševinama ognjišta svoje babe Ljubice, pričao je mitropolit s ogromnim ponosom o čuvenom lutovskom četnom barjaku iz Bitke na Fundini, sa 404 zrnobojine (rupe od metka) koji se čuva u Ermitražu, najvećem muzeju na svetu, u ruskom gradu Sankt Peterburg. Taj barjak, kao simbol junaštva naroda Crne Gore knjaz Nikola poklonio je ruskom caru. A crnogorski knjaz i kralj posvetio je lutovskim junacima iz fundinskog boja i stih koji je advokat takođe uklesao u steni – spomeniku:
„A za hrabrost Lutovaca,
Junaštvu im barjaktara,
Bi gudalo s udivljenjem
Stalo samo u guslara“
Sa svake strane je, dakle, Mitropolitu imalo po kome doći da bivstvuje kao najveći među svojim savremenicima i zavredi večnost. Za pobedu i slobodu Crne Gore izborio se dok je još hodao zemljom. Za konačnu pobedu na Кosovu i Metohiji i Slobodu, potrebna nam je, više nego ikad pre, opet njegova pomoć. Svojom svetošću i molitvama pred Svevišnjim koji ga je uzeo pod svoje okrilje, naš će presveti Mitropolit i ovu bitku dobiti kao nebeski predvodnik armije svetih kosovsko-metohijskih oslobodilaca.
To znamo jer verujemo! Кao što je verovao i Mitropolit i pokazao nam kako se pobeđuje!
Izvor: In4s, autor: Milenko Jovanović
