in

Bukti govor mržnje: Mediji u regionu od Srbije i SPC prave agresora da bi zastrašili EU i NATO

Crnu Goru danas vodi “kvislinška vlada” koja je ustoličila “veleizdajnika Joanikija”. Kabinet premijera Zdravka Krivokapića je “nacistički ratni štab – Hitlerova Vučja jazbina”. SPC je “okupatorska institucija” i “verna sluškinja Aleksandra Vučića” koji je “postavio kokardu na glavu” Dritanu Abazoviću. Patrijarh Porfirije “reprezentuje mračnjake i grobare pravoslavnog hrišćanstva”.

Ovo je samo delić govora mržnje uperenog protiv Srbije, SPC i zvaničnika crnogorske vlade, pre svega Zdravka Krivokapića i Dritana Abazovića, koji promovišu pojedini crnogorski mediji bliski Milu Đukanoviću, predsedniku Crne Gore.

Slična kampanja, ali sa blažim tonovima, odnosno “između redova”, vodi se na društvenim mrežama i u pojedinim medijima u regionu, pre svega u Hrvatskoj i BiH. Tu se od Srbije pravi babaroga koja je “odabrala Crnu Goru da u njoj započne svoj novi krvavi pir”, zastrašuje se da je “cilj uhapsiti Mila Đukanovića, a da je sledeća na udaru Bosna”, pod “dirigentskom palicom Vučića i Putina”.

Ukratko, ustoličenje mitropolita Joanikija na Cetinju je u medijima u Hrvatskoj i BiH predstavljeno kao srpsko-ruska-vučićevsko-putinovska zavera, nariče se što strane sile ne intervenišu “a ovo što se danas desilo je najveći prst u oko NATO”. Čak se kuka što EU i Zapad “ne razumeju ovu priču” i što ovo pitanje tretiraju kao verske slobode, “što apsolutno ne održava pravu istinu”.

“Podlački beogradski satrapi i njihove podgoričke sluge”

Hrvatski novinar i teolog Drago Pilsnel je sve ovo otvoreno nazvao govorom mržnje i za to javno optužio pojedine kolege.

– Novinar Vlado Vurušić (nije jedini koji to radi u Jutarnjem listu) i njegova redakcija nastavljaju sa optužbama na račun SPC-a da vodi Crnu Goru u građanski rat i u raspad. To nije novinarstvo. To je govor mržnje sličan onom na ekstremno desnim portalima i tiskovinama – naveo je Pilsnel na “Tviteru”.

I zaista, moglo bi se razgovarati o ulozi SPC u ratovima devedesetih, ali moglo bi i o pozitivnim promenama koje su joj doneli patrijarh Porfirije i mitropolit Joanikije. Moglo bi se raspravljati o aspiracijama prema Crnoj Gori koje konstantno dolaze iz Srbije čak i iz opozicionih partija, ali moralo bi se konstatovati i da Krivokapić i Abazović nisu baš u toliko briljantnim odnosima sa Vučićem pa da im on stavlja kokarde na čela.

Moglo bi štošta, ali se umesto toga koristi zapaljiva retorika, rabe opskurni “komentatori” i “analitičari”, te prenose saopštenja još opskurnijih pokreta i udruženja. U njihovim izjavima i smatranjima se dehumanizuju politički suparnici koji “smrde” kao “ono što se ne dira, no zaobilazi” i ističe da “tako podlačkih neprijatelja, kao što su beogradski satrapi i njihove podgoričke sluge, u istoriji nismo imali”.

Ironično je da sve to toliko podseća upravo na govor mržnje srpskih državnih medija tokom ratova devedesetih koje je Slobodan Milošević pokrenuo (a Milo Đukanović u početku zdušno podržavao, rekli bi cinici). Podražava se i baštini ta užasna retorika od koje dotični “građanski” mediji, komenatori i analitičari misle da su uzvišeno superiorniji.

(Autore ove propagande nećemo ovde reklamirati linkovima. Kome je baš stalo da ih dublje istraži može da sve pomenute slogane “provuče” kroz Gugl.)

Ružna reč gvozdena vrata otvara

Ipak, u eri društvenih mreža i loš glas daleko se čuje, a ružna reč i gvozdena vrata otvara. Histerija protiv Srbije i SPC još se nije prelila iz regiona na Zapad i u EU, ali će plašenje ruskim uticajem na Srbiju biti nastavljeno i može da okrnji dobar imidž koji je naša država stekla vakcinaškim bratstvom i jedinstvom tokom pandemije kovida-19. Pogotovo što mnogi srpski mediji i političari ni sami nisu skloni odmerenim izjavama kad je u pitanju balkansko bure baruta.

Nasuprot tome, “Blic” je još sredinom prošle godine objavio veoma citirani tekst o šest ključnih principa za uspeh mirnih protesta i litija u Crnoj Gori. Sada je jasno da su skoro svi ti principi primjenljivi i nužni i u ovoj situaciji za pozitivan imidž Srbije i SPC (ne širiti lažne vesti, marginalizovati ekstremnu desnicu, izbeći širenje ruskog uticaja…).

Đorđe Trikoš, stručnjak u oblasti komunikacija kaže za “Blic” da su percipirane strane u događajima na Cetinju SPC i njeni vernici, s jedne strane, te tvrdi nacionalistički crnogorski krugovi, sa druge.

– Od strane prvih nismo imali oštre i zapaljive izjave, a imali smo čak i odstupanja od prvobitnih slavlja i okupljanja. Od strane drugih imali smo izjave da će ceremonija ustoličenja mitropolita da bude sprečena. Sve to čini slučaj težim pre po crnogorske nacionaliste, nego po Srbiju – kaže Trikoš.

Trikoš upozorava da je moglo da bude i drugačije da su istaknutu ulogu na srpskoj strani igrali tvrdi nacionalistički krugovi Srba u Crnoj Gori ili zvanična Srbija.

– Ali pošto se sve (makar pojavno) zadržalo na konfliktu između nezadovoljnih nacionalista i Crkve koja u skorije vrijeme kroz izjave i ponašanje podmlađenog crkvenog vrha i mlađih episkopa pokazuje nesvojstvenu odmerenost, biće mnogo teže izvesti u svet tu sliku o invazivnoj prirodi Srbije – kaže Trikoš.

Trikoš kaže da onoliko koliko su zvanična Srbija i srpske stranke u Crnoj Gori tihe, zvanične odluke centrističke Vlade Crne Gore usklađene sa ustavom i zakonom, a izjave crkvenih lidera pomirljive, toliko je manja šansa za uspešno plasiranje priče o srpskoj agresiji.

– Kad se na sve to doda upadljivo zajedničko saopštenje ambasada Ujedinjenog Kraljevstva, Nemačke, Francuske, Italije, Sjedinjenih Država i EU delegacije, u kojem bitno mesto ima sloboda veroispovesti, jasno je da će priča o srpskoj agresiji da ima ograničeni uticaj. Čini se da je u srpskom političkom vrhu preovladala procena da je iz dešavanja u Crnoj Gori kao veliki pobednik izašao premijer Crne Gore, Zdravko Krivokapić, te da se ne isplati mnogo ga napadati, što je uobičajena praksa medija naklonjenih vladi – kaže Trikoš.

Trikoš navodi da to koliko je velika pobeda Krivokapića posle događaja na Cetinju “najbolje govori to što je ovaj put za napad na Krivokapića bio zadužen Aleksandar Šapić”.

– Mislim da nikoga ne interesuje šta bivši reprezentativac ima da kaže o snazi premijera Crne Gore. Pogotovo ne u 11 prepodne sledećeg dana – kaže Trikoš.

Alibi za negativno mišljenje

Aleksandar Popov, direktor Centra za regionalizam, kaže za “Blic” da je zvaničnom Beogradu “strani faktor skrenuo pažnju da se ne meša u dešavanja na Cetinju”, te da ne misli da je sve što je viđeno tokom vikenda indukovano iz Beograda.

– Mislim da je deo građana instruisan od strane Mila Đikanovića, ali izjave zvaničnika iz Beograda mogu da posluže da se posumnja u namere Srbije – upozorava Popov.

Popov dodaje da aktivno učestvovanje u različitim događajima, litijama, pa preko Demokratskog fronta i na izborima, ipak govore o uticaju Srbije.

– Dodatni problem je taj što se odavde lansira ideja o srpskom svetu. Kada predsednik Vučić daje umirujuće izjave, a pored njega Vulin koji nije privatno lice plasira ideju srpskog sveta i kaže da će se ona ostvariti u doglednoj budućnosti bez ijednog ispaljenog metka, onda to stvara zebnju – ističe Popov.

Popov upozorava da se takvim izjavama daje alibi onima koji tvrde da Srbija teži da širi uticaj u Crnoj Gori. On dodaje da ne misli da je događaje na Cetinju izazvala Srbija, ali smatra da “sve ranije rečeno daje alibi onima koji govore drugačije”.

(Blic)

Napisao KnK

Šta mislite o ovome?

Ostavi komentar

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Zašto država ćuti: Visoki policijski funkcioner optužio Veljovića da je direktno odgovoran za haos na Cetinju!

angela merkel

Merkel: Vakcinisane osobe nisu zamorčići