in

MILOŠ ŠOBAJIĆ: Strogo zabranjena bratska ljubav

srbi u crnoj gori

Izvor: In4s

Pokušavam da govorim o ljubavi na Balkanu, koju su uspeli da amputiraju iz nas, ili koju smo mi sami sebi zamenili za mržnju, kako bi postali ono što realno nismo. Mi smo svi, bliski rod koji treba da se međusobno voli i poštuje. Ovde, kod nas, je na našu veliku žalost, mržnja uspela da se nametne na najsuroviji način, od Jasenovca i niza stratišta namenjenih za likvidiranje Srba u Hrvatskoj, preko Partizansko-ustaške pobede u Drugom svetskom ratu i njihove odmazde nad Srbijom, do naših poslednjih i krvavih podela s kraja XX veka.

Svi smo mi bliski rođaci, a sa nekima i najbliži rod i pored činjenice da živimo razdvojeni, na više teritorija naše otadžbine, podeljene na nekoliko država, voljom onih koji nam nikako ne žele dobro. Mi smo braća i sestre, sa zajedničkom sudbinom, teškom i uglavnom krvavom i bolnom. Svi mi pripadamo istom narodu i govorimo istim jezikom, kojim su oduvek govorili naši preci, te bi logično svi trebali da se bratski volimo i pazimo jedni druge od nesreća koje vrebaju, ali realnost je sasvim drukčija, jer je organizovana mržnja na delu, prevelika.

Trebali bi da se volimo, a mi razvijamo netrpeljivost jedni prema drugima. Apsurdno je što je narod koji živi na ovom prostoru, razdvojen, ubeđivan da je različit u tolikoj meri, da ne može da živi u zajednici sa braćom, dok se oni koji nam ovakvu sudbinu kroje, ujedinjuju u unije, kako bi bili što moćniji.

Novonastali narodi na našem prostoru, programirani od njihovih tvoraca, ubeđivani su da nikakve zajedničke veze nemaju jedni sa drugima i pored činjenice, da su svi rođaci, koji govore istim jezikom i da su iz istih porodica nikli. Takva podela, kakva nije nigde na planeti do sada zabeležena, organizovana je kod nas, samo raskola i mržnje radi, nikako zbog ljubavi prema narodima i narodnostima na Balkanu. Ovako smišljeni plan, pospešuje stvaranje što više novih naroda, u cilju smanjivanja srpskog korpusa, koji remeti geopolitičku strategiju Zapada, na ovom prostoru. Stvaraju se u tu svrhu, izmišljeni jezici, izmišljene i prepravnjene istorije, pa čak i sasvim nove crkve, sve nastalo od jednog srpskog duha i tela.

U Crnoj Gori je poslednjih decenija mržnja prema svojim rođacima iz Srbije, dostizala patetične srazmere. Tolika količina besa i gađenja prema svom najbližem, te negiranje bilo kakve srodnosti, krvne, istorijske, duhovne ili jezičke, do teorije o vekovnom ropstvu pod srpskom okupacijom, plod su indoktrinacije koju je sprovodila vladajuća partija DPS-a. Ali isplatilo im se; ona je samo zahvaljujući takvom metodu mogla da stvori svoju privatnu državu, Montenegro. Gradeći svoju vlast na stvaranju patološke mržnje i podjela prema svojoj braći, ubeđivanjem da glavna bezbednosna opasnost dolazi od sopstvene porodice, realizuje se pozicija za prisvajanje celokupnog državnog bogatstva u ruke samo jedne porodice!

Ovakva katastrofa za celokupnu populaciju, može da se desi samo na okupiranom Balkanu, jer svesrdna podrška takve politike dolazi iz tzv. međunarodne zajednice, one iste koja je ponovo uzela kormilo duboke države i sprovodi svoje interese u našim kućama.

Teško je bilo i za trenutak poverovati u iskrenost onih koji su stasali u komunističkoj vlasti, te se zatim, zbog ostanka na istoj, svesrdno posvetili realizaciji demokratske Crne Gore, koristeći svoju poziciju prevashodno za enormno, lično bogaćenje. Tako je stvorena jedinstvena privatna država u Evropi, u kojoj je pored promene njenog identiteta, njene duhovnosti, te da bi nelogičnost bila dovedena do vrhunca, njen večni predsednik, Milo Đukanović. pokušao kao ateista i komunista da osnuje svoju privatnu hrišćansku crkvu! Sve ovo sa jedinim ciljem; izdvojiti narod koji živi u Crnoj Gori, iz srpskog korpusa.

Logikom koja glasi: ako sam ja konvertit, onda i država kojom vladam, pretrpeće isti proces izmena, iz temelja. Кonvertit nadasve mrzi svoje poreklo, te i novonastali Montenegro, treba da zamrzi staru Crnu Goru i sve one njene duhovne vrednosti na kojima su se uzdizale generacije njenih heroja, pesnika, slikara, naučnika…!

Ja nastavljam srpsku tradiciju moje stare porodice iz Crne Gore, koja se naselila u Nikšić davne 1878 godine. Svi članovi te porodice Šobajića, celokupnu svoju energiju su upotrebili da naprave sebi i okolini, lepši život. Stvorivši prvo pozorište, prvi orkestar, čitaonicu, bioskop, časopise i novine i prvu robnu kuću u Nikšiću, doneli su evropski duh u Crnu Goru. Svi pisci, slikari, naučnici iz te familije su obožavali njihovu Crnu Goru i bili svesni da su Srbi. Govorili su srpski jezik, pisali su ćirilicom, slavili Svetu Petku i bili ponosni što su takvi i što su Crnogorci. To je bilo ono herojsko doba, kad bratska ljubav onih iz Vojvodine i Šumadije, iz Pomoravlja ili Кrajine, i onih iz Crnogorskog krša, nije dovođena u pitanje, jer je to isti narod.

Miloš Šobajić
Miloš Šobajić – Foto: Multimedia Foto

Interesantno i bolno mi je bilo, kad sam shvatio da u Nikšiću u jednom periodu, više nije postojalo baš ništa od institucija kulture koje su moji stari, pre jednog veka stvorili u tom lepom gradu. To se desilo u jednom crnom vremenu, kad je bilo ukinuto u gradu i pozorište i bioskop. Bolno saznanje da je režimski kontraverzni biznismen, da uvećao svoje bogatstvo, porušio Doma kulture-zanatsko-radničkog udruženja, izgrađen od dobrovoljnih priloga u kojemu je daleke 1925. godine Šobajići utemeljili bioskopsku kulturu grada Nikšića, gde je izvođena pozorišna predstava „Opsada Nikšića“ po delu moga predka Bekice Šobajića. Ukinuta je bila i knjižara i biblioteka, jer kultura i obrazovanje više nisu bili potrebni narodu kojeg su spremali da zaboravi svoje poreklo.

Ali ta neraskidiva veza koja je održavala duhovnu vertikalu našeg naroda, od Srbije, do vrha Durmitora, tamo gde počiva pesnik koji je rečima opisao suštinu kohezionog srpskog duha, živi u nama konstantno i silno, držeći nas na okupu.

Zabadanjem noža u leđa svojoj srpskoj braći, kad je među prvima priznala lažnu državu Кosovo, vlast DPS-a je potvrdila svoju mržnju prema sopstvenom poreklu. Ona se tog momenta, kao i obično, isključivo rukovodila svojim finansijskim interesima, koji sigurno nisu bili interesi Crne Gore, osiromašenih građana. Vitalni interes Crne Gore je očuvanje njene suštine, prevashodno kroz njenu duhovnost, izraženom kroz reč i pesništvo, literaturu i svetosavlje, uz talenat i hrabrost svog roda, koji se pokazao u najsjajnijem vidu tokom nedavnih litija po srpskoj Sparti.

Crna Gora je uz svoju duhovnost i herojstvo, uspela da savlada teške trenutke u svojoj istoriji. Te dve kategorije koje čine našu suštinu, sigurno nisu ideal kojem je težio Milo Đukanović i partija DPS. Naprotiv, ta vlast, nastala u kontinuitetu komunističke ideologije, imala je za cilj da atribute koji predstavljaju ponos ovog naroda, zameni za neke sasvim druge vrednosti, a to su, stvaranje lične privatne države pod stranim pokroviteljstvom i lično bogaćenje elite na vlasti, uz prećutno odobravanje osiromašenog građanstva. Takav profil vlasti je našao za neophodno da bi opstao, stvaranje averzije, mržnje i podela, prema svojim najbližim rođacima, konstruišući privid velike opasnosti na svim nivoima, koji dolaze od rodbine iz Srbije.

Stvarao se strah od sebe samog, koji je trebao da primora uplašenog da se što pre promeni, spasa radi. Da se izrodi u najkraćem roku u nekog sasvim drugačijeg od sebe samoga. Da postane neko, koji bi zaboravio na sve ono od čega je satkan, odnosno, od svog porekla, pre svega. Zatim da zaboravi svoj jezik, svoje pismo, svoju veru i postane neko sasvim drugi, sa kojim bi vlast mogla da manipuliše po svom nahođenju. DPS je bila na dobrom putu da pretvori, odnosno konvertira jedan broj svojih građana, za svoje političko-finansijske potrebe. Odgovor velike većine koja je želela da zadrži svoje dostojanstvo, srušila je tu oligarhiju sa vlasti, na kojoj je tako dugo jahala, a to mora potvrditi i u Nikšiću, da mu vrati dostojanstvo predaka, režim DPS-a koji je od viteške Njagoševske Crne Gore, napravio sprženu zemlju, pošalju u prošlost.

Zbog našeg ljudskog dostojanstva, ne dozvolimo više povratak ovakvoj politici mržnje prema svojim najbližim, koja nas je zakrvila samo zbog ogromnog finansijskog interesa elite na vlasti. Zato dajmo sada sve od sebe da vratimo bratsko dostojanstvo i slogu među nama.

Šta mislite o ovome?

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Ratka Jovanović-Vukotić

Martovske ide u Nikšiću

Vakcina ima – korone kao da nema