in

Incko: Omogućio sam Šmitu dobar početak

Povodom najava o dogovoru čelnika Stranke demokratske akcije (SDA) i Hrvatske demokratske zajednice (HDZBiH) Sulejmana Tihića i Dragana Čovića o dogovoru ''formule'' za rješavanje slučaja ''Sejdić-Finci'', visoki predstavnik u Bosni i Hercegovini Valentin Inzko izjavio je za Anadolu Agency (AA) kako međunarodna zajednica u Bosni i Hercegovini podržava ''sve što je konstruktivno''. (Midhat Poturoviç - Anadolu Ajansı)

Odlazeći visoki predstavnik Valentin Incko očekuje od Kristijana Šmita da unese svež vetar u BiH. Za Zakon o zabrani negiranja genocida Incko je, kako kaže, široku diplomatsku podršku dobio tek nakon njegovog nametanja.

DW: Gospodine Incko, Vi odlazite sa funkcije visokog predstavnika koju ste obavljali od 2009. godine. Osam dana pred istek Vašeg mandata doneli ste u sopstvenoj režiji Zakon o zabrani negiranja genocida. Kako ste se odlučili da nametnete taj Zakon, s obzirom na to da pred njegovo donošenje niste imali široku diplomatsku podršku?

Valentin Incko: Pitao sam za savet mnoge predstavnike civilnog društva, npr. bivšu ministarku u vladi Salcburga Doraju Eberle, koja je BiH i Srebrenicu posetila 150 puta i tamo izgradila školu, a u regionu podigla preko 1.000 kuća, pitao sam svog pastora, jevrejsku zajednicu, moju familiju. Svi su mi dali isti odgovor i rekli da odlučim po svojoj savesti. Odluku sam doneo na dan smrti moje majke 23. jula. Za života mi je rekla: ’Odluči po savesti i ne nanosi nam sramotu’.

Pred odluku sam posetio i 8.000 grobova u Srebrenici-Potočarima i, što mi je posebno važno, grob Hatidže Mehmedović. I ona je, kao moja majka, umrla pre tri godine, 22. jula. Stalno je govorila o Potočarima kao mestu pomirenja i oprosta. Uvek je isticala da tamo mogu da dođu Srbi – u grupama ili pojedinci, da pronađu oprost. Ona je živela sa srpskim komšijom kojem je pomagala, jer je bio fizički hendikepiran. Tako da je moja odluka da donesem Zakon predstavljala logičan sled. Podrška je dolazila iz tih, a manje iz diplomatskih krugova. Ali, da budem fer, moram da kažem da sam, nakon stavljanja potpisa na Zakon, dobio podršku svih ambasadora.

Da li je, kako tvrde neki u BiH, Zakon o zabrani negiranja genocida zakon protiv Srba?

To je koještarija. To nije zakon protiv Srba. Nema kolektivne krivice. Postoji samo pojedinačna krivica, a te pojedinačne počinioce identifikovali su međunarodni sudovi. Niko nije rekao da je srpski ili hrvatski narod loš, ali postoje pojedinačni počinioci, kao Karadžić i Mladić. Oni su osuđeni, ali ne i srpski narod. Ako se Srbima objasni da nema kolektivne krivice ni loših naroda, mislim da će oni prihvatiti novi Krivični zakon.

Kakva je dalja sudbina Zakona?

Već postoje pozitivne promene. Grafiti Ratka Mladića u Foči, veličine dva metra, su uklonjeni. Postoje dobre vesti i iz Beograda i Banjaluke. Mislim da će sada, nakon odluke, najpre doći do povećanja broja grafita kojima se veličaju ratni zločinci, ali da će se to vremenom smiriti.

Šta mislite, kako će novi šef OHR Kristijan Šmit izaći na kraj sa otporom koji dolazi od Milorada Dodika, kako u pogledu sprovođenja Zakona o zabrani negiranja genocida, tako i u pogledu nepriznavanja legitimnosti izbora Šmita na funkciju visokog predstavnika?

Mislim da će Dodik doći na sednicu na koju je pozvao Kristijan Šmit. Šmit će poštovati Dodika, ali će od Dodika tražiti da i on poštuje njega. Na toj osnovi sigurno će uslediti dobri razgovori. Poručio bih Šmitu da nastupa robusno i da bude siguran u sebe, kaže jasno šta misli i da, što je veoma važno za BiH, postavlja rokove. Ne može biti da Bosni i Hercegovini za sprovođenje presude Sejdić-Finci bude potrebno još 12 godina. To mora da ide brže. Jer, ako to ne bude išlo brzo, ljudi će otići i napustiti zemlju. Onda ćemo imati lepu, ali praznu BiH. To moramo da sprečimo. Od BiH moramo da napravimo atraktivnu zemlju, da bi se jedan deo Bosanaca i Hercegovaca vratio.

Šta očekujete od novog visokog predstavnika?

Očekujem da unese svež vetar, sveže ideje u BiH. On je proveo 30 godina u nemačkom parlamentu. Zna kako se zakoni formulišu i kako se usvajaju u parlamentu. Uvek je važno imati nove ideje i nove ljude. Ja sam mu i sam omogućio dobar početak. On više neće morati da se bavi pitanjem donošenja Zakona uperenog protiv glorifikacije ratnih zločinaca. Šmit će imati svoju sopstvenu agendu. Imaće i moju podršku, ukoliko je želi. Mojih 12 godina iskustva stoje mu na raspolaganju. Ali Šmit će ići svojim putem i imaće iza sebe Nemačku. Radujem se što će imati i podršku američke administracije i to su novi momenti.

Šta Vam leži na srcu, šta mislite da bi novi visoki predstavnik neizostavno trebalo da uradi?

Imam spisak od 20 tački, odnosno tema, koje bih mu stavio na srce, ali najvažnija je pravna država. To pokriva mnoga područja, kao što su raspisivanje javnih konkursa, popunjavanje radnih mesta, falsifikovanje diploma, itd. Kada jednom postavi na noge pravnu državu, a verujem da je to za dve godine moguće, kada bude imao dobre državne tužioce i sudije, onda se ta zemlja, u veoma kratkom vremenu, više neće moći prepoznati.

Kakva je, po Vašem mišljenju, dalja sudbina BiH?

Verujem da će za deset do petnaest godina BiH biti u NATO, ali i u EU. Put do tamo će biti trnovit, ali postoji samo taj cilj, samoproklamovani cilj Bosanaca i Hercegovaca, koji je zacrtan i u zakonu, a to je članstvo u NATO i članstvo u EU. Ovo poslednje podržava 80 odsto stanovnika. Naravno da za to moraju da budu ispunjeni određeni uslovi. Ubeđen sam da će na sledećim izborima na vlast doći mlađi ljudi i da će oni odlučno krenuti tim putem.

(DW)

Napisao Jasmina Roze

Šta mislite o ovome?

Ostavi komentar

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Gruevski postaje biznismen u Mađarskoj

anti vakseri

Protesti u Evropi protiv obavezne vakcinacije