in

Zagađenje vazduha svake godine ubije milione, poput „usporene pandemije“ Pomaže i Koroni

Zagadjeni vazduh je pošast za naše zdravlje, koji uzrokuje 7 miliona smrtnih slučajeva i mnogo više bolesti širom sveta svake godine. Naravno, rešenja uvek postoje.

Kada je COVID-19 počeo da se širi po celom svetu, naučnica Francesca Dominici posumnjala je da je na mestima gde je veće zagađenje vazduha povećan broj umrlih od virusa. Bio je to logičan zaključak nakon svega što su naučnici znali o zagađenom vazduhu i svemu što su naučili o novom koronavirusu. Ljudi na zagađenim mestima češće imaju hronične bolesti, a takvi pacijenti su najosetljiviji na COVID-19. Štaviše, zagađenje vazduha može oslabiti imuni sistem i upaliti disajne puteve, čineći telo manje sposobnim za borbu protiv respiratornog virusa.

Mnogi stručnjaci su videli moguću vezu, ali Dominica, profesorka biostatistike na Harvardu, bila je posebno dobro opremljena da to i testira. Ona i njene kolege provele su godine stvarajući izvanrednu platformu za prikupljanje podataka, onu koja upoređuje informacije o zdravlju desetina miliona Amerikanaca sa svakodnevnim vrednostimazagađenja vazduha koji udišu od 2000. Dominici nam je to objasnila prošlog leta u video pozivu iz njenog doma u Kembridžu u Masačusetsu. U to vreme bio sam u Londonu, gde sam sedeo u svojoj kancelariji, a kratki predah od saobraćaja koji je stao tokom prvog zaključavanja bio je završen, pa je dizel gorivo ponovo zamaglilo vazduh.

Dominici mi je rekla da svake godine skuplja pojedinačne (ali anonimne) informacije o svakom od otprilike 60 miliona starijih Amerikanaca upisanih u bazu Medicare – starost, pol, rasu, poštanski broj i datume i dijagnostičke kodove za sve smrtne slučajeve i hospitalizacije. To je polovina platforme za podatke. Druga polovina je sama po sebi dostignuće. Predvođeni Frančeskom Dominici i epidemiologom sa Harvarda Džoelom Švarcom, desetine naučnika su prvo podelile Sjedinjene Države u mrežu kvadrata širokih jedan kilometar. Zatim su podesili program mašinskog učenja za izračunavanje dnevnih nivoa zagađenja, tokom 17 godina, na svakom kvadratu – čak i ako u njemu nije bilo monitora zagađenja

Pomoću tih dvostrukih podataka Dominici i njene kolege mogli su prvi put da prouče efekte zagađenja vazduha u svakom delu SAD-a. To ih je dovelo do nekih zabrinjavajućih zaključaka. U studiji iz 2017. godine otkrili su da je čak i na mestima gde je vazduh ispunjavao nacionalne standarde, zagađenje povezano sa višim stopama smrtnosti. To znači da „ustanovljeni standard nije bezbedan“, objasnila je Dominici.

Dve godine kasnije tim je izvestio da su hospitalizacije zbog velikog broja bolesti – uključujući stanja poput bubrežne insuficijencije i septikemije, čija veza sa zagađenjem nije bila ispitivana – rasle kad god je zagađenje raslo. Ta otkrića dodata su u mnoštvo dokaza koji pokazuju opasnost od PM2.5 ili čestica manjih od 2,5 mikrometara, veličine otprilike trećine širine ljudske kose. Neke od tih čestica – čađi, na primer – mogu preći u krvotok. Naučnici su ih pronašli, uključujući još sitnije „ultrafine“ čestice, u srcu, mozgu i placenti.

Kada je pandemija počela, Dominici i njen tim brzo su odlučili da ukrste podatke o kvalitetu vazduha širom zemlje sa listom smrtnih slučajeva usled zaražavanja vitusom COVID-19 na univerzitetu Johns Hopkins. Uočeno je da su stope virusne smrtnosti bile veće u mestima sa više PM2.5 čestica – mestima gde su decenije izlaganja lošem vazduhu pripremile ljudska tela da budu podložna koronavirusu. Tim je u decembru izvestio da je zagađenje česticama širom sveta činilo 15 procenata smrtnih slučajeva od COVID-19. U više zagađenim zemljama istočne Azije je iznosio čak 27 procenata.

Mnogi izvan naučnog sveta bili su šokirani. Nalaz je dospeo na naslovne strane novina. „Za mene to uopšte nije bilo iznenađujuće“, rekla je Dominici. “Bilo je savršeno logično.” Već je znala šta većina javnosti ne zna – da zagađeni vazduh ubija mnogo više života i mnogo češće od novog koronavirusa.

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO), zagađenje vazduha godišnje uzrokuje oko sedam miliona umrlih – više nego dvostruko više od konzumiranja alkohola i više od pet puta više od saobraćajnih nezgoda. U Sjedinjenim Državama, 50 godina nakon što je Kongres doneo Zakon o čistom vazduhu, više od 45 odsto Amerikanaca i dalje udiše nezdrav vazduh, prema Američkom udruženju za čista pluća. I dalje uzrokuje više od 60.000 prevremenih smrtnih slučajeva godišnje – ne računajući hiljade umrlih koje su ranjivije usled virusa COVID-19. Zagađenje je skriveni ubica; ne nalazi se na umrlicama. Možda će nam ove godine, zagadjenje ukršteno sa zastrašujućim novim pretnjama – besnim virusom i šumskim požarima – pomoći da prepoznamo štetu koju sve vreme čini.

Ipak, u decembru prošle godine, kada je američka Agencija za zaštitu životne sredine formalno odlučila da ne pooštrava nacionalne standarde kvaliteta vazduha za PM2,5 čestice, održavajući ih na trenutnom nivou, ignorišući istraživanja koje je predočila Dominici i istraživanja njenih kolega naučnika, koji su izračunali da bi smanjenje godišnjeg standarda za 25 odsto spasilo 12.000 života godišnje.

Većina tih smrtnih slučajeva uzrokovana je zagađenjem spoljašnjeg vazduha; ostalo se prvenstveno pripisuje dimu iz gorišta grejanja i dimnjaka. Većina smrtnih slučajeva dogodi se u zemljama u razvoju – samo Kina i Indija čine oko polovine – ali zagađenje vazduha i dalje ostaje značajni ubica u razvijenim zemljama takodje.

Šta mislite o ovome?

Leave a Reply

Your email address will not be published.

Ranko Pivljanin

Piše Ranko Pivljanin: Drž’te se dobro, izdajnici

Ljudi iz regiona hrle u Srbiju na vakcinaciju, vakcinisane i stjuardese Albanske aviokompanije. Pogledajte video