in

Vakcinacija i korona virus: Zašto je Srbija u vrhu zemalja po broju imunizovanih

Izvor: BBC

Dok proces nabavke vakcina i imunizacije protiv Kovida-19 u zemljama Evropske unije ide daleko sporije i komplikovanije od očekivanog, Srbija je u punom zamahu.

Na svakih 100 stanovnika, osmoro je vakcinisano – što je više nego u većini zemalja zajednice kojoj Srbija stremi da se priključi duže od 15 godina.

Za oko mesec dana, u Srbiji je imunizovano više od pola miliona ljudi, većinom kineskom vakcinom Sinofarm, pokazuju najnoviji podaci.

Prethodnih dana, počela je i revakcinacija.

Ipak, iako Srbija dominira u regionu i dobrom delu Evrope, to još nije dovoljno za sticanje kolektivnog imuniteta.

„Nije bitno ko je na početku prvi, već je važno dostići tih 60 odsto”, kaže Ivan Đikić, mikrobiolog i direktor Instituta za biohemiju Gete Univerziteta u Frankfurtu, za BBC na srpskom.

„Druga stavka koja je bitna – uspeh jedne države nije dovoljan”, dodaje Đikić.

Prema podacima sajta Naš svet u brojkama, Srbija je sredinom februara bila osma zemlja na svetu po broju vakcinisanih na 100 stanovnika, a druga u Evropi.

„Srbija ima tako veliki broj vakcinisanih zbog svojevrsnog koktela zdravstvenih i geopolitičkih okolnosti”, kaže za BBC na srpskom Milan Mišić, novinar koji je godinama radio u Americi i Indiji kao dopisnik lista Politika.

Zbog toga je, smatra Mišić, ljudima u Srbiji ponuđeno pet vakcina, dok u drugim državama jedna ili dve.

Kako je Srbija vakcinisala više nego druge zemlje

U Evropskoj uniji su odobrene tri vakcine – kompanija Fajzer, Moderna i AstraZeneka, dok Srbija nudi i rusku Sputnjik i kinesku Sinofarm.

Ispostavilo se, kaže Mišić, da farmaceutska industrija ne može tako brzo da proizvodi vakcine, pa su neke države, čak i one koje su uključene u Kovaks sistem kao i Srbija, imale problema da uopšte dobiju već ugovorene isporuke.

Priznala je to i evropska komesarka Ursula fon der Lajen, koja je 10. februara izjavila da je EU zakasnila da odobri vakcine protiv Kovida-19.

„Još nismo tamo gde želimo da budemo”, rekla je Fon der Lajen.

Međutim, Srbija je imala sreće da se podudarilo nekoliko činjenica, smatra Mišić.

„Jedna je bliskost sa Kinom i Rusijom, a druga je da je ovo prvi put da ubira neki profit od toga”, kaže on.

Rezultati jesu vidljivi – prema izjavama zvaničnika, najviše vakcina do sada je stiglo iz Kine, 1,5 milion doza kineske kompanije Sinofarm.

Iz Rusije je do sada stiglo nešto manje od 100.000 doza, a Ruski Fond za direktna ulaganja saopštio je početkom januara da je sa Vladom Srbije potpisan sporazum o isporuci dva miliona doza.

Prema izjavama predstavnika vlasti, u Srbiju je do sada stiglo oko 45.000 doza Fajzerove vakcine, do kraja meseca se očekuje još dvostruko toliko, kao i 150.000 doza kompanije AstraZeneka.

„Srbija se oslonila na dokumentaciju proizvođača i te procedure znatno ubrzala”, objašnjava Mišić.

Evropska unija, dodaje, ne može brzo da odlučuje o vakcinama.

„U EU mora da se poštuje procedura, što u okolnostima pandemija zahteva posebnu pažnju”, kaže Mišić.

Nemačka kancelarka Angela Merkel izjavila je početkom februara da je otvorena za ideju upotrebe ruske vakcine protiv korona virusa u Evropi, posle objavljivanja pozitivnih naučnih rezultata o efikasnosti vakcine Sputnjik.

„Svaka vakcina koju odobri Evropska agencija za lekove (EMA) biće apsolutno dobrodošla i o tome sam razgovarala sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom”, rekla je kancelarka.

Ivan Đikić kaže da je strategija Evropske unije da se odobre sve vakcine koje su prošle klinička ispitivanja.

„Evropska komisija razmatra rezultate ispitivanja ruske vakcine i nadam se da će i ta vakcina biti odobrena”.

Zvaničnici Srbije najavljuju da bi u beogradskom Institutu Torlak mogla da počne i proizvodnja vakcine Sputnjik.

Torlak bi za dva-tri meseca mogao da počne punjenje i pakovanje ruske vakcine, a do kraja godine i proizvodnju, najavio je Mirsad Đerlek, državni sekretar u Ministarstvu zdravlja, prenela je TV Prva.

Ana Brnabić za BBC: „Vakcinacija nije pitanje politike, već zdravlja”

Deo priloga Gaja Delonija, BBC dopisnika za Balkan

„Bez obzira da li [vakcine] dolaze iz Kine, SAD ili EU – nas ne zanima sve dok su bezbedne i dobijemo ih što je pre moguće”, kaže predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić za BBC.

„Za nas vakcinacija nije geopolitička stvar. To je pitanje zdravstvene zaštite”, kaže ona.

Iako premijerka insistira da nema mesta za geopolitiku kada je reč o korona virusu, srdačni odnosi Beograda sa Pekingom i Moskvom nesumnjivo su pomogli da budu obezbeđene količine vakcina na kojima zemlje EU mogu samo da zavide.

„Bila bih podjednako srećna kada bismo od Fajzera dobili milion vakcina”, kaže Brnabić, koja je prva u Srbiji primila vakcinu ovog proizvođača krajem decembra 2020.

„Ali naša spoljna politika se isplatila; mislim da je bila pametna i moram da kažem da sam ponosna na ono što smo postigli.”

Koliko je Srbiji potrebno do cilja?

U grubim brojkama – neophodno je da imunitet stekne još više od četiri miliona ljudi.

Trenutno je vakcinisano manje od 10 odsto od ukupnog broja stanovništva, a put je dug i na zavisi samo od jedne zemlje, kaže Đikić.

„Neophodno je da se vakciniše i stanovništvo iz okolnih zemalja da bi jedna zemlja bila sigurna”, ističe on.

Srbija prednjači i u regionu – Hrvatska ima 2,3 vakcinisana na sto ljudi, a Slovenija 4,7.

Zagrebački Večernji list objavio je da ruska ambasada dnevno dobija na hiljade upita hrvatskih državljana da li mogu da dođu da se vakcinišu Sputnjikom.

Iz Ambasade Rusije je rečeno da bi voleli da pomognu, ali da oni ne mogu da nabave vakcine, niti su do sada dobili zvaničan dopis hrvatskih vlasti.

Severna Makedonija je potpisala ugovor o nabavci vakcina sa kineskim proizvođačem Sinofarm, a dobiće i donaciju cepiva iz Srbije.

Crna Gora još nije počela vakcinaciju, a moguće je da će joj Mađarska ustupiti deo doza ako nešto pretekne.

Prema poslednjim informacijama, u Srbiji se za vakcinu prijavilo više od 950.000 ljudi, putem portala eUprave ili telefonom, a vakcinu je moguće primiti na jednom od više 300 punktova širom zemlje.

Lekari, stručnjaci i državni zvaničnici nastavljaju sa pozivima i apelima, što prema poslednjem istraživanju Demostata može da bude motivacija za većinu građana da se vakciniše.

Prema istom istraživanju, 31 odsto ispitanika reklo je da ne bi primilo vakcinu ni pod kojim uslovima.

Šta mislite o ovome?

Leave a Reply

Your email address will not be published.

Par koji svetom luta bez odeće stigao do Hrvatske

kosovo i metohija

Izbori na Kosovu: Za koga glasaju kosovski Srbi