in ,

Kurt Volker: Rešenje spora Kosova i Srbije u najvećoj meri zavisi od Beograda

kosovo i metohija

Izvor: Glas Amerike

VAŠINGTON – “Srbija i Kosovo trebalo bi da postignu razumevanje o tome kako će, rame uz rame, živeti u budućnost”, izjavio je u intervjuu Glasu Amerike Kurt Volker, bivši američki diplomata, upitan šta nova američka administracija može da učini u vezi sa rešavanjem višedecenijskog spora Kosova i Srbije.

SAD u potpunosti podržavaju dijalog Kosova i Srbije uz pomoć EU

Sjedinjene Države u potpunosti podržavaju dijalog između Kosova i Srbije uz pomoć Evropske unije, čija je svrha postizanje sveobuhvatnog sporazuma o normalizaciji odnosa”, odgovor je portparola Stejt departmenta Glasu Amerike na pitanje o budućem angažmanu američke administracije u dijalogu dve strane.

Kao što je predsednik Bajden rekao sveobuhvatno rešenje koje će dovesti do međusobnog priznanja, očuvanja suvereniteta i teritorijalnog integriteta obe države i jačanja njihovih demokratskih institucija od suštinske je važnosti za napredak Kosova i Srbije. To bi poboljšalo bezbednost i prosperitet obe zemlje, unapredilo njihove težnje za članstvom u Evropskoj uniji i drugim institucijama i podržalo ostvarenje trajnog cilja da Evropa bude u miru – celovita i slobodna”, navedeno je u pisanom odgovoru neimenovanog portparola Stejt departmenta.

Kurt Volker

U odgovoru se dodaje da je Entoni Blinken, aktuelni državni sekretar, tokom pretresa o njegovoj nominaciji u Odboru za spoljne poslove američkog Senata, rekao da pozdravlja napore administracije bivšeg predsednika Donalda Trampa u vezi sa Kosovom i Srbijom.

Kao što znate, izabrani predsednik je u prošlosti proveo dosta vremena u tim zemljama. Mislim da deli uverenje da postoje stvari koje možemo učiniti kako bi Kosovo napredovalo, a nadam se, i Srbija”, podseća se u odgovoru Stejt departmenta Glasu Amerike na izlaganje državnog sekretara Blinkena tokom januarskog pretresa o nominaciji u Odboru za spoljne poslove američkoj Senata.

Volker, koji je tokom diplomatske karijere bio zadužen za Evropu i Evroaziju i više od dve godine proveo je na poziciji specijalnog izvestioca za pregovore u Ukrajini, smatra da bi Bajdenova administracija bila sklona da se uključi u dijalog dve strane – i to u partnerstvu sa Evropskom unijom.

Najbolje rešenje je uzajamno priznanje dve nezavisne države – što bi stvorilo temelj za stabilnost, mir, razvoj ekonomije i trgovanja, kao i evropske integracije. To bi bilo najbolje za ljude koji žive u Srbiji i na Kosovu. Prvo bi se trebalo usredsrediti na tu vrstu pregovora. Rešenje za priznavanje nezavisnosti Kosova koje bi potvrdila Evropska unija se neće dogoditi bez toga. Brojne su države koje bi to prihvatile – samo ako bi to Srbija učinila. Dakle, to bi bila oblast pregovora”, rekao je Volker – trenutno saradnik vašingtonskog Centra za analizu evropske politike (CEPA).

Takođe, Volker je u vezi sa tim ukazao na posrednu ulogu koju ima Rusija.

Ukoliko pretpostavimo da se u nekom trenutku postigne rešenje spora između Kosova i Srbije, treba da imamo u vidu da su na tlu Evrope, jedine teritorije u vezi sa kojima postoje sporovi, slučajevi u kojima je Rusija okupirala teritorije svojih suseda. Mislim da je to važno jer, izostanak rešenja spora Kosova i Srbije, Rusija koristi kako bi uprla prst prema Zapadu tražeći, u moralnom smislu, izjednačavanje sa onim što je učinila svojim susedima. Ukoliko bi bio rešen spor Kosova i Srbije to bi pomoglo da se razjasne prava strateška pitanja u Evropi”, podvukao je Volker.

Glas Amerike: Koliko visoko bi rešavanje spora Kosova i Srbije moglo biti plasirano u spoljnopolitičkoj agendi američke administracije?

Volker: Moram da kažem da će biti plasirano u okviru evropske politike. Ali, kada je reč o spoljnoj politici SAD, neće biti na vrhu liste. U tom smislu pitanje od značajnog strateškog značaja biće usklađivanje demokratija u svetu i aktuelni izazovi sa Kinom. To je najveći izazov za Sjedinjene Države i Evropu u smislu tehnologije, privatnost i zaštitu podataka i naših ekonomija. To je pitanje broj jedan. Druga na listi je Rusija, koja je i dalje agresivna prema svojim susedima. Ljudi još stradaju u Ukrajini čija je teritorija pod kontrolom Rusije. Slični problemi aktuelni su u Gruziji i Moldaviji. To su stvari na koje treba paziti. Ima problema i na drugim žarišnim tačkama: nuklearno naoružanje Severne Koreje i Irana. Situacija u Veneceueli, koja je teritorijalno blizu SAD još nije rešena. Takođe, postoje i iznenađenja poput puča u Mjanmaru na šta će biti potrebno da se reaguje. Biće iznenađenja i izazova koji će privući najviše pažnje. U Evropi će manje pažnje biti posvećeno Srbiji i Kosovu i uopšte Balkanu.

Glas Amerike: Prethodna, Trampova administracija, imala je svoje prioritete na Balkanu. Bila je uključena u rešavanje spora Srbije i Kosova i u tom slučaju je bilo pomaka. Ali, sa druge strane, deluje i da je tokom njenog mandata ojačana pozicija, na primer predsednika Srbije Aleksandra Vučića i drugih lidera. Kakva bi mogla biti realna dostignuća Bajdenove administracije?

Volker: Nisam siguran da li su razmišljali o tome ili u vezi sa tim sami sebi postavljali ciljeve. Činjenica je da mnogim zvaničnicima mandati nisu još potvrđeni. Viktorija Nuland nominovana je na funkciju pomoćnice državnog sekretara za politička pitanja, ali pretres o potvrdi njenoj nominaciji još nije održan. Mislim da će sa Bajdenovom administracijom biti očiglednih razlika. Napori Trampove administracije u vezi sa Kosovom i Srbijom gotovo da su učinjeni kao protivteža naporima Nemačke i Evropske unije u angažovanju sa tim zemljama. Bajdenova administracija želeće da učini suprotno – koordiniranjem sa Nemačkom i Evropskom unijom kako bi izgradili jedinstveniji pristup. To bi značilo da će biti nekoliko suštinskih pitanja u vezi sa kojima će se Bajdenova administracija konsultovati sa Nemačkom o smerovima delovanja.

Kao što ste primetili, mislim da su Srbija i Vučić imali nešto bliži odnos sa Trampovom administracijom što je možda stvorilo neravnotežu u diskusijama. To je jedna od stvari… Druga je da se Nemačka snažno protivi bilo kakvom razmatranju promene granica. I mislim da će Bajdenova administracija zauzeti sličan stav. Takođe, ono za šta bi se mogli zalagati nasuprot Trampove administracije, jeste da bi prvo trebalo razrešiti sva druga otvorena pitanja. Morate imati priznanje, trgovinu, otvorene granice i zaštitu manjina. Potrebno je rešiti ta pitanja – pre nego što bi bila aktuelizovana tema prilagođavanja granica. Ukoliko je to isključiva tema razgovora, dolazi do porasta očekivanja i otvaranja Pandorine kutije u vezi sa drugim graničnim pitanjima na Balkanu, što niko ne želi da vidi.

Glas Amerike: Koliko brzo bi moglo biti postignuto rešenje spora? Brojne prethodne američke administracije su pokušavale….

Volker: Jesu. Pokušavali su i Nemci, kao i drugi. Teško je. Isprepletani su identiteti, emocije i prošlosti obe zemlje. Ali zaista mislim da to, u najvećoj meri, zavisi od Beograda. Od toga šta Srbija želi da bude. Da li želi da bude demokratska, prosperitetna, bezbedna zemlja koja je sastavni deo Evrope. Ukoliko je tako, onda mislim da će to biti najbolji ishod za građane Srbije u smislu ekonomskog prosperiteta, povezivanja, obrazovanja, putovanja, zdravstva i još mnogo toga. To je, međutim, ključni izbor, jer dok postoje ovakvi sporovi u kojima je za Srbiju nemoguće da prizna Kosovo kao nezavisnu državu i reši neke od sporova sa tom zemljom, stvaraće se blokade koje će je vući unazad i činiti je ranjivom za razne vrste ruskih pritisaka koje smo do sada viđali. Pominjali smo da Rusija upotrebljava energetiku, crkvu, politički uticaj, psihologiju – koristeći se tvrdnjama da Evropa nikada neće prihvatiti Srbiju kakva jeste pa bi zato trebalo da sarađuje sa Rusijom. Ja mislim da bi je Evropa vrlo rado prihvatila – da Srbija čini ono što je vremenom uradio ostatak Evrope. Prihvatio šta su čije granice, mir, demokratiju. To bi doprinelo integraciji i stvaranju boljeg kontinenta za sve.

Glas Amerike: Kada govorimo o Srbiji – ta zemlja ima problema u procesu pristupanja Evropskoj uniji tokom 2020. nije otvorila nijedno pregovaračko poglavlje. Da li vam se čini da će Srbija čvrsto nastaviti svoj put ka EU ili su trenutne okolnosti sazrele za veći ruski i kineski uticaj?

Volker: Vidite, to zavisi od izbora koji Srbija želi da učini. Lako bi mogla da otvori nova poglavlja, uskladi zakone i delovanje sa ostatkom Evrope. Kao što su učinile druge države. Pogledajte samo koliko se država pridružilo Evropskoj uniji u poslednjih dvadeset godina. Tako da bi sigurno mogla to da učini. Međutim, to je pitanje i identiteta Srbije i načina na koji se on održava kroz politiku, po kome nije u potpunosti jasno šta Srbija tačno želi. Da li zaista želi da bude deo Evrope ili da mala vrata ostavi otvorena za Rusiju i Kinu i finansijske tokove koje dolaze sa time… Jer, ako to učine nikada neće ispuniti standarde na kojima EU insistira.

Glas Amerike: Postoji li način za umanjivanje ruskog i kineskog uticaja ne samo na Balkanu, već i u Evropi, uključujući i neke od članica EU?

Volker: Sve do sada rečeno o izborima koji su pred Srbijom – odnosi se i na ostale zemlje Balkana. Sjedinjene Države, NATO i Evropska unija trebalo da budu proaktivniji. Moramo pokazati da postoji alternativa. Nije dovoljno samo sedeti i govoriti na vama je da donesete odluku. Moramo biti proaktivini i ukazati da su vrata otvorena i da su kroz njih prošle i druge države. Da smo spremni da im poželimo dobrodošlicu i da radimo sa njima. Ta poruka trenutno ne dopire dovoljno daleko.

Šta mislite o ovome?

Leave a Reply

Your email address will not be published.

maldive

Koliko košta putovanje na Maldive, u Zanzibar i Dominikanu

Detalji istrage protiv Belivuka: kuća za likvidacije, oružje na stadionu Partizana