Državni udar u Mijanmaru, vojska preuzela vlast.

Mijanmarska vojska izvela je danas puč protiv civilne vlade Aung San Su Či koja je uhapšena na dan kada su se poslanici trebalo da se vrate u parlament, prvi put od novembarskih izbora koje je vojska proglasila ukradenim.

Vojska je proglasila vanredno stanje i rekla da je hapšenje lidera Mijanmara i drugih visokih zvaničnika odgovor na izbornu prevaru.

U video obraćanju objavljenom na televiziji pod kontrolom vojske navodi se da je moć predata vrhovnom komandantu oružanih snaga, generalu Min Aung Hlaing.

Uhapšen je i predsednik Vin Miint

U ranim jutarnjim satima u ponedeljak, vojska je uhapsila čelnicu Mjanmara, kao i predsednika Vina Miinta, potvrdio je portparol Nacionalne lige za demokratiju.

Ta stranka Aung San Suu Kii odnela je pobedu na novembarskim izborima, ali tenzije sa vojskom pojačale su se prošle nedelje.

Vojska je nedeljama nastavila da optužuje za neregularnosti na izborima, drugu po završetku vojne diktature 2011. godine.

Liga nacionalne demokratije vrlo popularne Aung San Suu Kii, koja je već bila na vlasti, osvojila je 83 odsto od 476 mesta u parlamentu, ali vojska kaže da je otkrila 10 miliona slučajeva prevara i zatražila od izborne komisije da objavi izborne spiskove radi provere.

Na konferenciji za novinare u utorak, vojni portparol nije isključio mogućnost da vojska povrati vlast u zemlji u, kako je nazvao, političkoj krizi.

Strahovi su se pojačali u sredu nakon što je komandant vojske General Min Aung Hlaing – verovatno najmoćniji čovek u Mijanmaru – izjavio da bi ustav u nekim slučajevima mogao biti opozvan.

Ti komentari šokirali su stanovništvo i upozorili diplomate.

Vlada Aung San Suu Kii pokušavala je da promeni ustav

Ustav je već dva puta ukidan, oba puta tokom državnih udara.

Trenutni ustav, koji mnogi smatraju kontroverznim, vlada Aung San Suu Kii pokušavala je da promeni još od pobede na izborima 2015. godine, ali bez uspeha.

Njene odredbe daju vojsci kontrolu nad tri glavna ministarstva – unutrašnjim, odbrambenim i graničnim poslovima, garantujući da ona uvek „drži šapu“ nad mijanmarskom politikom.

U tekstu se nalazi i član u kojem se brani državljanima oženjenim strancima da postanu predsednici, a koji je, prema analitičarima, napisan kako bi sprečio Aung San Suu Kii, udatu za Britanca, da dobije funkciju.

Njena zvanična funkcija je „državna većnica“, što je mesto koje joj garantuje de facto upravljanje državom.

Trenutno nije jasno kako će se stvari razvijati, a politička kriza nije sve sa čime se Mjanmar suočava, ocenjuje agencija France Press.

U toj zemlji je zabeleženo više od 140.000 slučajeva koronavirusa, a ako bi došlo do velikih demonstracija, verovatno bi se proširio i još brže opteretio zdravstveni sistem.

Zapad je osudio puč u Mjanmaru, pozivajući na poštovanje izbornih rezultata

Ujedinjene nacije su u ponedeljak predvodile osudu mjanmarske vojske koja je preuzela vlast u toj zemlji, pozivajući na poštovanje izbornih rezultata i puštanje uhapšenih izabranih lidera, uključujući nobelovku Aung San Su Či.

Generalni sekretar UN-a Antonio Gutereš rekao je da je razvoj događaja “ozbiljan udarac demokratskim reformama” i pozvao na uzdržavanje od nasilja i poštovanje ljudskih prava, rekao je portparol UN-a.

Novi američki državni sekretar Antoni Blinken pozvao je „burmanske vojne vođe da puste predstavnike vlade i civilnog društva i poštuju volju burmanskog naroda izraženu na izborima 8. novembra“.

„Sjedinjene Države se protive svakom pokušaju promene rezultata nedavnih izbora ili otežavanja demokratske tranzicije Mjanmara i preduzeće mere protiv odgovornih ako se ti koraci ne preokrenu“, rekla je portparolka Bele kuće Jen Psaki.

Australijska ministarka spoljnih poslova Marise Paine pozvala je mjanmarsku vojsku da “poštuje vladavinu zakona, rešava sporove legalno i odmah pusti sve lidere civilnog društva i druge” koje je zatvorila.

Ministarstvo spoljnih poslova Singapura pozvalo je sve strane da pokažu uzdržanost i rade na pozitivnom i mirnom rešenju.

“Sa dubokom zabrinutošću konstatujemo razvoj događaja u Mjanmaru. Indija je uvek podržavala proces demokratske tranzicije u Mjanmaru. Smatramo da se vladavina zakona i demokratski procesi moraju poštovati”, navodi se u saopštenju indijskog Ministarstva spoljnih poslova.

Vojska je u ponedeljak uhapsila novoizabrane vođe Mjanmara nakon porasta tenzija u zemlji.

Na izborima 8. novembra, Nacionalna demokratska liga koju je vodila Suu Kii odnela je ubedljivu pobedu, a vojska je uzvratila optužbama za izbornu prevaru.

Liga nacionalne demokratije vrlo popularne Aung San Suu Kii, koja je već bila na vlasti, osvojila je 83 odsto od 476 mesta u parlamentu, ali vojska kaže da je otkrila 10 miliona slučajeva prevara i zatražila od izborne komisije da objavi izborne spiskovi radi provere.

Vojska je u ponedeljak predala vlast vojnom zapovedniku Min Aung Hlaing i uvela vanredno stanje na godinu dana, navodi se u izjavi koju je objavila vojna televizija.

Multietnička država u jugoistočnoj Aziji

Mijanmar, nekadašnja Burma, nalazi se u jugoistočnoj Aziji između Indije i Kine.

Zemlja sa dugačkom obalom u Bengalskom zalivu ima skoro 54 miliona stanovnika.

Stanovništvo se sastoji od više od 130 etničkih grupa. Dve trećine čine Bamari, uključujući faktičku liderku Aung San Su Či i gotovo čitavu državnu i vojnu elitu.

Kinezi, Kačini i Karen su među najvećim etničkim grupama.

Etničke manjine žive u pograničnim oblastima, od kojih su neka bogata prirodnim resursima.

Od nezavisnosti zemlje od Britanije 1948. godine, mnoge etničke manjine borile su se za nezavisnost ili autonomiju.

Stotine hiljada ljudi raseljeno je kao rezultat borbe sa naoružanim pobunjenicima.

Mijanmar je posebno bio u središtu međunarodne kritike zbog diskriminacije države Rohingia. Ujedinjene nacije su progon muslimanske manjine u Mjanmaru opisale kao „genocid u toku“.

Zemlja je imala vojnu diktaturu od 1962. do tranzicije ka demokratiji 2010. godine u kojoj su mnogi politički zatvorenici pušteni i uvedeni u delimičnu civilnu vladavinu.

Među puštenima bila je i opoziciona liderka Aung San Suu Kii, dobitnica Nobelove nagrade za mir koja je provela 15 godina u kućnom pritvoru.

Na vlast je došla 2015. godine na najslobodnijim izborima u zemlji u poslednjih nekoliko decenija usred talasa intenzivnog optimizma.

Prema ustavu iz 2008. godine koji je napisala vojska, zabranjeno joj je da postane predsednica, pa je obnašala dužnost državnog savetnika ili de facto lidera sve dok u ponedeljak nije svrgnuta u vojnom puču.