in

Nikšić – zašto je toliko bitno

Nikšić

Izvor: Vijesti- Srdan Kosović

Glavno pitanje izbora u Nikšiću je pitanje legitimiteta sadašnje parlamentarne većine. Izbori u Nikšiću padaju na cirka 100 dana rada Vlade Zdravka Krivokapića

„Crna Gora jeste stekla nezavisnost, ali se ta nezavisnost neprestano napada i osporava i zato na ovim izborima ponovo glasamo o tome da li će Crna Gora biti nezavisna ili će biti deo srpskog sveta. Mantra koju je DPS neumorno koristio na svim izborima u proteklih 14 godina, sa manjim modifikacijama, rođena je ovih dana u novom obliku koji je skovao Demokratski front – novoj borbi za slobodu.

DF proširuje tezu da je srpski narod pobedio na izborima 30. avgusta, ali da je ta pobeda, a samim tim i sloboda, pokradena i da zato mora ponovo da se izbori na lokalnim izborima, uz podršku koalicije koju vode.

Tu dolazimo do odgovora, zašto su izbori u Nikšiću mnogo više od lokalnog pitanja. Drugi po veličini grad u Crnoj Gori, rodni grad Mila Đukanovića (ali i Zdravka Krivokapića), debakl bojkota na prethodnim izborima, postaje sve manje važan jer – nešto drugo je u fokusu.

Glavno pitanje izbora u Nikšiću je pitanje legitimiteta trenutne parlamentarne većine. Izbori u Nikšiću padaju na oko 100 dana rada Vlade Zdravka Krivokapića. Setimo se da se u rekordnom roku razišao sa liderima partija sa liste koju je vodio, a zatim formirao vladu u kojoj nema niko sa pomenute liste. Pitanja o ovoj bizarnoj vezi uglavnom su rešena, osim one koja je ostala bez odgovora – ko je zapravo dobio podršku 30. avgusta? Da li je Krivokapić, koji je sa sobom doneo otvorenu podršku Crkve, ili su to Andrija Mandić, Milan Knežević, Vladimir Joković i drugi, koji u kampanji nisu postojali, ali kažu da su sjajno obavili posao na terenu. Iz ove perspektive jasna su dva medijska narativa, jedan stvoren propagandom DPS-a, a drugi propagandom DF / SNS.

Ove dve propagande su (još uvek) savršeno nahranjene, jer obe daju jednak značaj – donedavno marginalnom geslu – „srpski svet“. U tom svetu, u zavisnosti od stanovišta, Krivokapićeva vlada je istovremeno četnik, Sveti Sava i Velika Srbija, ali i antisrpska, Milova i Duklja … Jedini zajednički epitet koji je dobio bio je – izdajnički, u zavisnosti od da li je izdao Srbiju ili Crnu Goru. Na kraju se može zaključiti da je otac obe propagandne metode isti.

Iz te perspektive postaje jasno zašto je srpska štampa stvorila čitav narativ da je Krivokapić na čelu „antisrpske“ vlade i da će se kandidovati sa Dakom Davidovićem na izborima u Nikšiću, a zatim se udružiti sa Đukanovićem kako bi sprečio pobedu „autentičnih Srba“. “. Ovako hrabar narativ, koji su aktivisti DF-a direktno potvrdili („danas je gore nego pre 30. avgusta“) izgleda kao strategija „sve u svemu“ u pokeru – nikšićki izbori su poslednja šansa za Front, ali i DPS . Gubitak Nikšića bio bi nenadoknadiv udarac za DPS i potvrda njihovog očiglednog raspada, a slab rezultat DF-a značio bi da ne bi imali legitimitet da zatraže moguću rekonstrukciju Vlade, na šta bi potraživali u drugačiji scenario.

Međutim, šta, očigledno, može amortizovati osipanje i više od sigurnog poraza DPS-a na nikšićkim izborima? Najmanje tri faktora: 1) previše lista (poput „slobodnjaka“ iz „Za života Nikšića“), koji žele da zgrabe biračko telo parlamentarne većine, što može rezultirati rasipanjem glasova (ne bi trebalo da bude zaboravio da je jedan od razloga parlamentarnih izbora formula koja je sprečila rasipanje tadašnjih opozicionih glasova); 2) mogući nedostatak otvorene podrške Zdravka Krivokapića jednoj od lokalnih lista, što može pratiti rast broja apstinenata; 3) međusobni sukob lista nove parlamentarne većine i zaboravljanje na političku konkurenciju koja teži povratku vitalnosti i koja je Nikšić (kao nekadašnje industrijsko središte) dovela na ivicu ekonomske održivosti.

Temama i traumama koje su 2012. 2012. dovele do sindroma „Drago Đurović“ nisu potrebni novi oblici i nedoumice, već elementarna politička ozbiljnost i zrelost nove skupštinske većine, ali i nešto sve suštinskije od toga.

Ako smo prvu promenu vlasti imali 30. avgusta, 14. marta je prva šansa za poštene i demokratske izbore. Prve informacije sa terena ukazuju da DPS nije jedina adresa kojoj pošteni izbori ne odgovaraju, ali ostaje utisak da su nikšićki izbori prvi pravi i suštinski demokratski test za budućnost Crne Gore.

Napisao KnK

Šta mislite o ovome?

Ostavi komentar

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Okršaj amatera i bogataša: Novi moćni front protiv Vol strita?

Njujork: Izlozi prodavnica zakucani daskama, zatvoreni restorani i prazni poslovni prostori