KnK
U leto 2012. Robin Vilijams napisao je belešku na unutrašnjoj korici svoje knjige „Dvanaest koraka“, samo kratku rečenicu u kojoj je detaljno opisano šta se nadao da bi moglo biti njegovo nasleđe. „Želim da pomognem ljudima da se manje plaše”.
Dve godine kasnije, izvršio je samoubistvo u 63. godini; tragičan, traumatičan kraj briljantnog života.
Viliams, poznat po svom britkom umu, svojoj genijalnosti, sposobnosti da uvek izmami osmeh, bio je nesumnjivo neverovatno uplašen u poslednjim danima, nesposoban da shvati zašto ga je njegov briljantni um, kao što je to morao videti, izneverio.
Uprkos odličnoj ulozi tokom snimanja svog poslednjeg filmskog nastupa, na setu je jedva uspevao da se seti teksta. Privatno su ga poslednjih meseci njegovog života obuzeli teskoba, paranoja, napadi panike i nesanica, bez konkretnog objašnjenja zašto.
„Laku noć, ljubavi moja“, rekao je svojoj supruzi Suzan Šnajder uveče 10. avgusta 2014. Sledećeg dana, njegov dom u predgrađu okruga Marin, San Francisko, postao je svetilište žalosti nakon vesti o njegovoj smrti koja se našla na naslovnim stranama širom sveta. „Poslednji pozdrav za najsmešnijeg čoveka koji je ikada živeo“, pisalo je na naslovnim stranama. Tako ga je svet video do tog dana.
Ono što Vilijams nikada nije saznao je da je bolovao od neurološke bolesti Levijeva telesna demencija, dijagnoze koja je njegovoj udovici sa umrlicom stigla tek nakon smrti. Medicinski radnici rekli su da je to jedan od najgorih slučajeva koje su ikada videli.
Filmski stvaralac Tejlor Norvud, kojeg je Šnajder Vilijams kontaktirala kako bi svima razjasnila šta se zaista dogodilo njenom suprugu u poslednjim danima i godinama, sada se nada da će pružiti jasnoću i sačuvati sećanje na svog supruga u novom dokumentarnom filmu, Robinova želja.
Važno je da milioni ljudi koji su ga voleli znaju istinu, rekla je ona za Skaj Njuz.
