Ideju o ubrzanju priključenja zemalja zapadnog Balkana, uključujući Srbiju i Bosnu i Hercegovinu iznedrila je Slovenija.
Evropska unija trebalo bi da se proširi na celi zapadni Balkan do kraja decenije, predlog je nosioca predsedništva bloka što je naišlo na zaprepašćenje zemalja članica uoči samita na Brdu kraj Kranja “EU i zapadni Balkana” planiran za narednu nedelju.
Ideju o ubrzanju priključenja zemalja zapadnog Balkana, uključujući Srbiju i Bosnu i Hercegovinu, iznedrila je Slovenija uoči sastanka čelnika Evropske unije na kojem će se raspravljati o proširenju Unije koju sada čini 27 država.
Predlog je izazvao zaprepašćenje na sastanku ambasadora u Briselu, a neki su ga opisali kao potpuno nerealan s obzirom na privredne i političke izazove s kojima je region suočen, piše Financial Times.
Proširenje je vrlo osetljivo pitanje za Evropsku uniju, koja je podeljena oko potrebe i brzine kojom se zemljama treba dopustiti priključenje. Unija je pod pritiskom da nastavi pregovore o pristupanju sa zemljama zapadnog Balkana koje počinju razvijati bliže veze s Kinom i Rusijom.
Evropskoj uniji pridružilo se 13 država između 2004. i 2013. godini u vremenu brze ekspanzije. Nakon toga, bivši predsednik Komisije Jean-Claude Juncker obećao je da neće više primati države do 2019. godine, ali zemlje podnosioci zahteva postaju sve nestrpljivije jer Brisel nastavlja s politikom odugovlačenja.
Čelnici svih zemalja članica EU-a i šest zemalja zapadnog Balkana (Albanija, BiH, Crna Gora, Severna Makedonija i Srbija i predstavnici privremene administrcije Kosova i Metohije) prisustvovaće samitu koji počinje u sredu 5. oktobra.
Diplomate iz država članica koji žele da Brisel ubrza pregovore sa zapadnim Balkanom – uglavnom s istoka i juga – zalažu se za “ambiciozan” jezik prilikom pristupanja, ali su priznali da bi postavljenje roka bilo politički eksplozivno.
– Treba nam deklaracija. To je od velike važnosti, ali jedan datum neće biti prihvaćen – rekao je diplomata iz Evropske unije.
Dodatno komplikuje brzinu prijema u EU i izazov integraciji, nerešen status Kosova, jer pet država članica (Kipar, Grčka, Rumunija, Slovačka i Španija) ne priznaju Kosovo, koje je 2008. godine jednostrano proglasilo nezavisnost od Srbije.
Predsednica Evropske komisije Ursula von der Leyen boravila je ove nedelje u poseti zemljama zapadnog Balkana uoči samita na Brdu kod Kranja, ponavljajući svoju podršku proširenju Unije.
Komisija, koja vodi proces ocenjivanja napretka smatra da bi proces priključenja trebalo da krene s Albanijom i Severnom Makedonijom “što je pre moguće”. Te dve zemlje trebalo je da započnu pregovore o članstvu u EU prošle godine, ali napredak ostaje blokiran nedostatkom jednoglasne podrške država članica.
Severna Makedonija, jedna od zemalja koje su na putu ka članstvu, pozdravila je podršku koju Slovenija daje za otvaranje pregovora smatrajući da je vreme da i Evropska unija to učini.