Maja Radu
U procesu pridruživanja Srbije Evropskoj uniji, poglavlje 23 je jedno od prvih koje je otvoreno, ali još nije zatvoreno. U tom dokumentu između ostalog stoji da Srbija mora da poboljša status Roma.
U procesu pridruživanja Evropskoj Uniji, Srbija treba da ispuni 35 poglavlja. Jedno od njih je i poglavlje 23 koje se odnosi i na manjine, posebno na Rome. Poglavlje 23 otvoreno je 18. jula 2016. i jedno je od prvih koje je otvoreno, ali još nije zatvoreno.
„To Poglavlje 23 tiče se, ne samo Roma koji žive u Srbiji, nego i Roma svih zemalja u Evropi koje su završile pregovaračke procese. Mislim da je civilizacija zauzeta nekim drugim situacijama i očigledno je da nema dovoljno vremena za Rome“, kaže za DW dramaturg i umetnik Dragan Ristić – KAL.
Da su imali bolju poziciju, Romi bi dali veći doprinos
„Kada govorimo o Romima i njihovom doprinosu za poboljšanje slike o tom narodu, smatram: da su imali bolju poziciju, dali bi veći doprinos. Dosta nesporazuma unose fondacije, pitanje je da li novac ide pravim korisnicima. Sve je tako zbunjujuće da to prosto nema smisla. Romima je potrebna iskrena institucionalizacija, a neko nije za to”, ocenjuje Ristić.
„Model pregovaranja o Poglavlju 23 privremeno je zatvoren. Kada će ponovo pregovori, ja to zaista ne znam. Moj posao je da ukazujem na probleme, na nešto što je nepravilno. Ovaj novi singl Chapter 23 je jedan kritički i ironični osvrt na to šta se zapravo trenutno dešava, odnosno na situaciju koja se uopšte nemenja već duže vreme“, rekao je Ristić za DW.
Numera grupe KAL Chapter 23 uređena je u saradnji s Evropskim romskim institutom za umetnost i kulturu – ERIAC Srbija. ERIAC je rezultat je napora široke koalicije romskih naučnika, aktivista i umetnika podržanih od strane Saveta Evrope i Fondacije za otvoreno društvo. Institut je zvanično osnovan 2017. u Berlinu, gde mu je i sedište, a sa jednim jedinim ciljem: da bude transnacionalna evropska organizacija koja će se zalagati za priznavanje romske umetnosti i kulture.
Predstavljanje Roma – monopol neroma
Bratislav Mitrović, iz novoosnovanog Evropskog romskog instituta za umetnost i kulturu u Srbiji, u razgovoru a DW kaže da oni imaju jasno definisane misije, kao i centralne teme, preuzete od matične organizacije iz Berlina.
Jedna od misija je jačanje romskog identiteta kroz promociju romske umetnosti, kulture, istorije i jezika. „Jačanjem kulturnog identiteta, želimo da formulišemo politiku identiteta koja nas ne deli, već zbližava kao zajednicu, i na taj način formiramo zajedničku svest da smo jedana nacija. Takođe želimo da pomognemo da se romskoj populaciji nađe mesto u učenju o istoriji naroda sa ovih prostora, da se većinsko stanovništvo, formalno kroz sistem školskog obrazovanja, edukuje o istoriji i kulturi Roma. Time želimo da pokušamo direktno da utičemo na širenje predrasuda koje definišu diskriminaciju i diskriminaciju koja definiše rasizam, a koji, nažalost, postoji i dalje“, objašnjava za DW Mitrović.
On dodaje da Romi u Evropi žive više od 600 godina i da se njihovo predstavljanje odvija bez Roma – to je monopol neroma.
Najvažnija stvar koju romska umetnost može ponuditi jeste dekonstrukcija stereotipa, pokazivanje različitosti. Postoji mnogo načina da se nešto menja, odnosno utiče na društvo. Čineći to kroz umetnost, romski stvaraoci mogu da dopru do srca i duše čoveka, utičući na njegovu svest na nekom višem nivou.
Sprečavanje svih oblika diskriminacije
Poglavlje 23 čine četiri tematske celine, a to su: reforma pravosuđa, antikorupcijska politika, osnovna prava i prava državljana EU. Evropska unija između ostalog, očekuje napredak u sprečavanju svih oblika diskriminacije, zaštite prava nacionalnih manjina, poboljšanja položaja Roma, ostvarivanja slobode medija, zaštite prava dece, zaštite prava žena, pristupa pravdi, sprečavanja torture, zaštite izbeglica i interno raseljenih lica, rešavanja pitanja nestalih lica, zaštite podataka o ličnosti – to su samo neka od očekivanja koje Srbija treba da ispuni.
(DW)
