in

Novi rebalans srpskog budžeta: Javni dug Srbije narastao na 30 milijardi evra

Rebalansom ovogodišnjeg budžeta Srbija će 2021. godinu završiti sa javnim dugom od oko 30 milijardi evra, što će biti skoro blizu 70 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP). U skupštinsku proceduru je ušao vladin predlog rebalansa budžeta, koji pokazuje manjak u kasi od 381,7 milijardi dinara, a kada se tome dodaju i izdaci za otplatu glavnice i nabavku finansijske imovine proizilazi da je ukupan minus u srpskog budžetu 412,2 milijarde dinara, ili 3,4 milijarde evra.

U poslednje dve godine, kako kažu sagovornici Glasa Amerike, Srbija ponašala kao i sve zemlje u svetu pogođene pandemijom, dodatno se zaduživala i povećavala javni dug pokušavajući da pomogne građanima i privredi u teškoj situaciji.

Po rečima Mališe Đukića, profesora na Bankarskoj akademiji u Beogradu, u SAD je ove godine zabeležen sasvim solidan iznos naplaćenih javnih prihoda, a po istraživanju J.P. Morgana jedan od ključnih razloga za stabilnu naplatu javnih prihoda je činjenica da je američka federalna vlada pružila adekvatnu pomoć najugroženijima, to jest nezaposlenima u iznosu od 600 dolara nedeljno.

“Ti ljudi su nastavili da troše taj novac, ta potrošnja je dalje prouzrokovala naplatu poreza, odnosno stabilizovala njihove javne prihode. To svakako ima svoju cenu, jer sa porastom javnih rashoda raste i deficit, odnosno javni dug. I ako pogledamo javni dug Amerike, on je prema procenama američkog Kongresa prešao 100 odsto američkog BDP-a u 2020. godini i projekcija američkog kongresa, odnosno njihovog odeljenja za budžet jesu da će taj javni dug nastaviti značajno da raste u narednim godinama, između ostalog zato što je zemlja pogođena pandemijom.”

Slična situacija je i u Evropi, gde je, primera radi, u Nemačkoj prošle godine zabeležen najveći rast javnog od kraja Drugog svetskog rata.

Mereći pakete pomoći u odnosu na BDP, u 2020. godini Amerika prednjači sa paketom koji je dostigao 15 odsto BDP-a, a slede Japan, Australija, Velika Britanija, Francuska, Kanada i Nemačka sa više od 10 odsto pomoći, a Srbija je, u tim relativnim odnosima, po rečima Đukića uporediva sa paketom pomoći koji je “koštao” 12,5 odsto BDP-a.

Na pitanje da li se treba plašiti činjenice da je javni dug Srbije tokom devet godina vlasti SNS-a dupliran i da je sa 15 milijardi evra u 2012. godini stigao do 30 milijardi u 2021. godini, profesor ekonomije u penziji Miodrag Zec ističe da to pokazuje da ono što se javno priča o moći srpske ekonomije i njenom kapacitetu da nije tačno i da je problem srpskog javnog duga mnogo teži iz više razloga.

“Jedna je što se mi, zahvaljujući kreditnom rejtingu, često pozajmljujemo sa kamatnom stopom koja je veća od stope rasta. Zato mi klizimo u dužničko ropstvo. Druga stvar – mi se zadužujemo ne za razvojne projekte, nego za pokrivanje rupa u potrošnji. To je sada pandemija, ima neko opet obrazloženje, ali i inače je to tako. Znači sistemski deficit koji postoji, on se kreira javnim dugom. Treći problem koji je veliki – mi se zadužujemo u stranoj valuti. I uvek imate problem kad se zadužejete u stranoj valuti. Nije isto kad se zaduži Nemačka u evrima i kad se zaduži Srbija u evrima ili Amerika u dolarima“, kaže Zec.

“Znači moguće je da će doći do velikih kursnih razlika itd. To može da pokrije samo eksportna ekonomija. Mi imamo izvoz, ali mi imamo strahovito i rast uvoza. Mi imamo doradnu industriju. Mi imamo vrlo mali deo izvoza koji je autentično naš. To su recimo maline. Ali kablovi nisu naši. Kablovi uđu, dorade se i izađu. U zemlji ostaju samo nadnice. I u tom smislu mala zemlja mora vrlo da pazi. Stepen javnog zaduženja i vrlo lako može da sklizne u velike probleme.”

Profesor Mališa Đukić ukazuje da nije isto to što je američki javni dug premašio 100 odsto BDP-a i što srpski javni dug nije još premašio iznos od 70 odsto BDP-a, jer to zavisi od ukupne snage ekonomije neke zemlje i strukture njena privrede.

“Nije slučajno što nas zakonski okvir postavio limit od 45 odsto BDP-a. Ugovorom iz Mastrihta je predviđeno da javni dug ne bi trebalo da pređe 60 odsto. Okolnosti u kojim se ceo svet nalazi su vanredne. Neke zemlje su morale da menjaju svoje propise da bi omogućile izlaženje iz ovih zakonskih postojećih okvira. Tako da u tom smislu u ovoj godini, odnosno u prošloj, može se razumeti taj nagli rast javnog duga, ali je vrlo važno onda imati plan vraćanja javnog duga u okvire koji su finansijski održivi, tako da na srednji rok, u narednih nekoliko godina to povećanje javnog duga ne bude omča oko vrata privrede.”

Kako objašnjava profesor Miodrag Zec priča predsednika Srbije Aleksandra Vučića o velikim stopama rasta srpske privrede je jedna vrsta političkog marketinga jer ” Vučić fantastično koristi pojedinačne ekonomske činjenice”:

“Vi imate situaciju da se grade autoputevi, raste društveni proizvod trenutno dok se kuća gradi, trenutno dok se put gtadi. Ako se kuća ne koristi, onda se umesto dobitka ima gubitak. Ako vi pravite kuću u kojoj nećete živeti, koju nećete rentirati ili vikendicu na moru ili na planini – raste društveni proizvod u tom momentu dok se to radi. Ali kasnije kad stignu krediti na otplatu – nema nikakvog proizvoda iz toga. Jednom rečju, jedno je ako se vi zadužite da zasejete njivu, pa očekujete žetvu, a jedno je ako se zadužite pa organizujete proslavu rođendana, ili ženidbu ili udadbu. Taj događaj je završen, troškovi postoje, a tu dobitka nema.”

(VOA)

Šta mislite o ovome?

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

dasko milinovic

U Novom Sadu napadnut radijski voditelj Daško Milinović

Sergej Lavrov

Rusija odgovara na američke sankcije, proteruje 10 diplomata