Krivokapiću, uputili ste pismo narodu. Neka ste. Mogli ste tom narodu i direktno da se obratite ispred zgrade vlade. Ako ste mogli onim Cetinjanima, koji su protiv Vas skandirali i koji su Vas vrijeđali, da se obratite direktno, usmeno, pitomo i učtivo, mogli ste i ovima u Podgorici. Ako niste bili u Podgorici, mogli ste to da učinite i u Baru i u Budvi i u Beranama i u Bijelom Polju, na sjeveru i jugu, a bilo ih je i u Nikšiću – đe ih vazda ima. I to je narod, Krivokapiću. Razlika je, eto, što Vas ovi na Cetinju nisu glasali, dok ste preko leđa ovih drugih – došli na vlast.
A pošto ste u pismu narod nazvali “čestitim”, ovi su Vam, Krivokapiću, među najčestitijima. Nisu se prodali. Nisu krali. Nisu špijali. Imali su, Krivokapiću, STAV. A stav, kako reče svojevremeno, Čerčil, jeste mala stvar – koja stvara veliku razliku. A oni su, premijeru, imali stav. I zbog njihovog stava o minulom vremenu, imaće ko što da napiše. Ko bude želio da piše, neće morati da bježi od sramote. Imaće o kome, imaće zbog čega. Imaće na što da osloni i na nečija djela da se pozove. Zahvaljujući svim onim ljudima koji su represiji izašli na crtu, koji nisu poklekli, koji su branili svoje svetinje, svoju istoriju i budućnost svoje đece.
Narod sam i ja, Krivokapiću. Ko me zna, zna da odmah reagujem na priču “a kakav je ovaj narod”. Reagujem zbog “ovaj”. Reagujem sa pitanjem – ako je narod “ovaj”, što si onda ti? Kao da je narod nekakva kategorija koja nema veze sa nama. Ja to ne koristim, jer sam i ja narod. Istina, za razliku od mnogih, ja nisam trčao da se slikam sa Vama, ni kad ste izlazili iz kola da se javite i zahvalite, niti bilo kada drugo. Nisam Vas ni predlagao. Ali jesam kao jedan od koordinatora medijskog tima koalicije na čijoj ste izbornoj listi bili, učinio sve da se narodu predstavite. I tada i danas, ja sam u uvjerenju da smo se sabrali oko vrijednosti, a ne oko ličnosti. Mene ste najmanje iznevjerili. Ali ste iznevjerili sve ove ljude koji su Vam dali šansu. Da zajedno sa Vama stanu na put autokratiji, korupciji, represiji.
I zato, Krivokapiću, što se tiče ovoga “pisma narodu”… Niste izabrani da bi se ponašali kao Vaši prethodnici. I oni su imali manir da kažu “znamo da je većina za ovo, ali mi ćemo za Vaše dobro, po svome”. Zbog toga su i poraženi, Krivokapiću. Ako ste zaboravili, građani su nosioci suvereniteta. Ova država je naša. Zajednička. Ne možete se, Krivokapiću, obraćati narodu sa poštovanjem, a ne poštovati ga i potcjenjivati riječima “to je za vaše dobro”. Ne ide to jedno sa drugim. I zato, Krivokapiću, da skratimo priču i svedemo je na suštinu. Možda ste u pravu Vi, možda Vaši savjetnici, možda oni na Cetinju, možda ovi u Podgorici, možda oni u Nikšiću, na sjeveru ili jugu, možda svi po malo. Ali postoji jedna stvar koja sve izvodi na čistac.
Ako, Krivokapiću, bilo koga, pa i ministra kojeg ste sami predložili, budete smjenjivali sa onima koje smo na izborima porazili, sa licima koja su izopštena iz pravoslavlja, ako tako krupne poteze budete donosili glasovima onih koji su sprovodili ili podržavali represiju nad narodom, bez glasova i odobrenja onih zahvaljujući kojima ste tu đe jeste, to će Vas, Zdravko Krivokapiću upisati u najveće izdajnike novije crnogorske istorije. Ako nemate podršku parlamentarne većine, onda Vam je čestitije, da podnesete ostavku. Ako se oslanjate na podršku DPS-a, nema toga pisma, saopštenja, teksta, koji će takvu izdaju prodati kao nekakav demokratski postupak.
Ne. Ne u Crnoj Gori.
(Borba.me)