Nemačka kancelarka Angela Merkel nezadovoljna je činjenicom da lideri nekih saveznih pokrajina odbijaju da zaustave ublažavanje epidemioloških mera, uprkos činjenici da broj zaraženih koronavirusom znatno raste. Stoga je zapretila da će, kako piše The Guardian, centralizovati nemačku reakciju na pandemiju i stvoriti pravni okvir po kome bi cela zemlja imala jedinstvene mere.
U televizijskom intervjuu u nedelju uveče, nemačka kancelarka se žalila da uvođenje blokade širom Nemačke, za koju tvrdi da bi moglo zaustaviti širenje trećeg talasa virusa, trenutno nije u rukama njene vlade. Ali nije tačno objasnila kako bi izgledao njen pokušaj da preuzme punu vlast nad sprovođenjem epidemioloških mera širom zemlje.
– Moramo nešto da uradimo u saveznim pokrajinama. Propisane mere moramo shvatiti vrlo ozbiljno. Ali neke pokrajine to rade, druge ne – požalila se Merkel.
Gardijan podseća da je ono što Merkelova sada pokušava krajnje kontroverzno, jer je decentralizacija jedan od četiri temelja na kojima su saveznici u tada podeljenoj i okupiranoj Nemačkoj izgradili novu državu nakon Hitlerovog sloma u Drugom svetskom ratu. Preostala tri temelja bile su denacifikacija, demilitarizacija i demokratizacija, a cilj je bio da se izvršna vlast rastereti i dobar deo njih sruši sa savezne na nivo 16 pokrajina kako bi se naciji sa bogatom agresivnom istorijom onemogućilo vođenje nove rata.
Za razliku od SAD, nemačke pokrajine imaju veoma velike moći koje im omogućavaju da se čak suprotstave nacionalnim smernicama u oblasti zdravstva i obrazovanja.
Međutim, u borbi protiv virusa, savezne vlasti počele su da se ponašaju sve oštrije i u pravcu ukidanja određenih ovlašćenja saveznih pokrajina.
Zbog toga najmanja nemačka savezna država Saarland, smeštena duž francuske granice, jednostrano planira da ukine mere zatvaranja posle Uskrsa i otvori sportske centre i zabavne parkove. Mnogo veća Severna Rajna-Vestfalija, na čelu sa novim šefom demohrišćana Arminom Lašetom, koji je nasledio Merkelovu, najavila je u petak da će prodavnice ostati otvorene uprkos činjenici da je incidenca zaraze porasla na više od 100 na 100.000 stanovnika.
The Guardian piše da je Merkel u nedelju upozorila Lasheta koristeći izuzetno diplomatski rečnik. Rekla je da njegovo tumačenje nemačkih epidemioloških mera nije “nešto što me posebno raduje”.
Neke zemlje, poput Bavarske i njenog lidera Markusa Sedera, stale su na stranu Merkelove i njenih mera. Bavarski premijer rekao je odmah u nedelju uveče da je prihvatio prihvatljivu i zamislivu ideju koja će saveznim vlastima dati veća ovlašćenja u borbi protiv pandemije.
Ali to neće biti lako izvesti. Da bi sprovela nacionalnu zabranu ili neki pravni akt, Merkelova mora da ima podršku svih saveznih država. Neki ustavni stručnjaci veruju da bi Merkelova mogla da proglasi nacionalno zatvaranje “merom protiv širenja opasnih zaraznih bolesti među ljudima i životinjama” prema postojećim zakonima. „Kvaka“ je u tome što bi Merkelova time povukla izuzetno politički i pravno rizičan potez koia bi bio u suprotnosti sa političkim stilom koji promoviše poslednjih 16 godina.
Nemački federalizam vuče korene iz 19. veka, ali je ukinut tokom Hitlerovog Trećeg rajha i vrlo je osetljiva tema jer zvaničnici, poput građana, ne žele da čuju za njegovo ukidanje. Ipak, tokom prvog talasa zaraze, građani su pohvalili odgovor savezne vlade na epidemiju. U intervjuu od nedelje, Merkel je bila vrlo kratka po tom pitanju, ali je potvrdila da i dalje razmišlja kako da „sredi federalne pokrajine“.