Politika „opreznija” od nauke

Brojni eksperti kritikuju odluku vlada evropskih država da privremeno obustave upotrebu vakcine AstraZeneka tvrdeći da će to imati katastrofalne posledice za program imunizacije

Budući da najuglednije medicinske regulatorne institucije, uključujući i Evropsku medicinsku agenciju, zajedno sa Svetskom zdravstvenom organizacijom, insistiraju da je vakcina koju su razvili Oksford i AstraZeneka bezbedna i da njene koristi nadmašuju rizike, jasno je da je odluka evropskih vlada o privremenoj obustavi u suprotnosti sa stavom naučnika.

Dok vlade suspenduju vakcinaciju, većina naučnika koluta očima, a pojedini kritičari u Britaniji tvrde da je odluka protiv AstraZeneke političke prirode. Britanski desničarski listovi juče su poteze država poput Nemačke, Francuske, Španije i Italije nazvali „sramnim“ i „bezobzirnim“.

Kritike su se čule i u Briselu. Silvam Žiro, šef odseka za zdravstvene sisteme u Direktoratu za opšte zdravlje i bezbednost hrane u Evropskoj komisiji izrazio je nezadovoljstvo na Tviteru. „Koja je svrha naučnih institucija i SZO ako se odluke o vakcinama donose na političkim osnovama“, napisao je Žiro.

„Opiranje savetima naučnika sada deluje kao dobra pozicija za političare“, dodao je.

Ovo je drugi put da se evropske države mimoilaze u stavovima sa Evropskom medicinskom agencijom oko AstraZenekine vakcine, podseća „Politiko“.

Nakon što je vakcina u januaru odobrena u EU, mnoge države – uključujući Nemačku, Italiju, Irsku, Holandiju, Francusku, Švedsku u Poljsku – ograničile su njenu upotrebu na mlađe odrasle osobe, tvrdeći da nema dovoljno podataka o uticaju vakcine na starije osobe. Te odluke su protivne zaključicima EMA, koja je saopštila da je vakcina bezbedna i efikasna za sve starije od 18 godina.

Sada, kada su mnoge EU države privremeno obustavile imunizaciju vakcinom AstraZeneka, naučnici preisputuju logiku koja stoji iza tog poteza.

Sajmon Klark, mikrobiolog na Univerzitetu u Redingu, kazao je da je „bezobzirno“ obustaviti vakcinaciju. „Stalno čujem da je odluka o suspendovanju doneta iz krajnjeg opreza“, kazao je on za Dejli mejl.

„Međutim, radi li se tu zaista o oprezu“, upitao je.

Piter Openšo, profesor eksperimentalne medicine na Imperijalnom koledžu u Londonu za BBC je kazao da je odluka o privremenoj obustavi vakcinacije „čudna” i katastrofalna za Evropu koja ionako zaostaje u procesu imunizacije stanovništva.

Openšo smatra da je obustava vakcinacije delom rezultat straha od prebacivanja odgovornosti. „Plaše se da bi ih ukoliko ne pauziraju imunizaciju, kasnije mogli optužiti da snose krivicu“.

Ambasador EU u velikoj Britaniji Žoao Vale de Almeida, istakao je da se radi o postupcima pojedinačnih vlada, a ne stavu EU.

„Kada se pojavi sumnja, onda preovlada princip predostrožnosti“, kazao je on za BBC.

List „Gardijan“ navodi da je na odluke vlada o obustavi vakcinacije uticalo više faktora. Pre svega, niko ne može sa apsolutnom sigurnošću odbaciti mogućnost pojave retkih neželjenih efekata na osnovu testiranja u kojima su učestvovale desetine hiljada ljudi. Takav problem je postojao tokom pandemije svinjskog gripa 2009. Kasnije je utvrđeno da jedna od 55 000 vakcina pod nazivom „pandemriks“ izaziva poremećaj sna, narkolepsiju kod djece. Smatra se da u Britaniji oko 100 osoba pati od tog stanja, zbog kojeg nekontrolisano zaspu tokom dana.

Vlade, za razliku od naučnih tela, moraju da uzmu u razmatranje i druge stvari osim dokaza, ističe „Gardijan“. Oni brinu o povjerenju javnosti – u vakcine ali takođe i u način na koji se vlada i nadležni organi postupaju u kriznim situacijama. Francuska na primer generalno ima veliki problem kada je u pitanju vakcinacija. U toj zemlji postoji duga istorija nepoverenja javnosti prema farmaceutskim kompanijama, što je dovelo do debakla oko vakcina za svinjski grip. Francuska je kupila milione doza, koje su građani odbili. U toj zemlji je niska i stopa imunizacije dece MMR vakcinom.

List „Mond“ je juče u uredničkom komentaru objavio da se uspeh kampanje vakcinacije „zasniva na efikasnosti vakcine jednako kao i na poverenju koje ona uliva“, i da je ovaj drugi uslov „ozbiljno uzdrman“ kada je u pitanju AstraZeneka. U ovoj fazi „uzročna veza između vakcina i formiranja krvnih ugrušaka kod nekolicine pacijenata što može dovest do ozbiljnih komplikacija je samo hronološka“, navodi „Mond“, ali ističe da te slučajeve treba temeljno ispitati.

U slučaju obustave upotrebe AstraZenekine vakcine, pojedine vlasti su reagovale u skladu sa preporukama nacionalnih regulatornih agencija.

U Nemačkoj i Danskoj, gde su zabeleženi slučajevi fatalnog zgrušavanja krvi, agencije su jasno stavile do znanja da je preporučila privremenu obustavu i da će uslediti istrage.

„Politiko“ međutim ističe da se nesu sve nacionalne regulatorne agencije podržale odluku vlasti o suspendovanju AstraZenekine vakcine. U Italiji, gde je juče nastao haos zbog otkazivanja termina za vakcinaciju, medicinska regulatorna agencija naglasila je da je vakcina bezbedna i uperila prstom u političare zbog prekida programa vakcinacije.

„Došlo je do suspenzije jer se nekoliko evropskih država, uključujući Nemačku i Francusku, odlučilo za prekid vakcinacije… kako bi sproveli istrage“, kazao je za Rojters Nikola Magrini, generalni direktor italijanske medicinske regulatorne agencije AIFA. „To je politički izbor“.

Italija se odlučila na privremenu suspenziju nakon što je premijer Mario Dragi u ponedeljak razgovarao sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel, nakon čega je shvatio da Italija „više ne može da čeka“, prenela je „Republika“.

Dok evropski lideri postupaju sa „krajnjim oprezom“, britanski premijer Boris Džonson uverava javnost da je vakcina bezbedna i da nema razloga za prekid programa imunizacije bilo kojom vakcinom. „Britanija ima jednu od najstrožih i najiskusnijih regulatornih agencija na svetu“, istakao je Džonson.

„Gardijan” ističe da bi snabdevanje takođe moglo biti jedan od faktora za odluku o suspenziji u većini država EU. List navodi da u Britaniji ima dovoljno zaliha vakcina AstraZeneke. U Evropi međutim to nije slučaj. AstraZeneka je ponovo saopštila da će isporučiti znatno manje vakcina nego što je prvobitno predlagala. Usled toga suspendovanje vakcinacije u Evropi je mnogo lakše budući da vakcine AstraZeneka ionako nema u velikim količinama.

Usled nestašica vakcina u Evropi, vrlo je verovatno da će ruski Sputnjik V, čiji su proizvođači postigli dogovore o proizvodnji u Italiji, Nemačkoj, Francuskoj i Španiji, dobiti značajniju ulogu u programu imunizacije nego što se to ranije mislilo. Međutim, dok EMA odobri Sputnjik mogle bi proći nedelje pa čak i meseci, a veliki dio Evrope je na udaru trećeg talasa pandemije koji rezultira novim žrtvama i zaključavanjima.

Dragi i Makron čekaju zeleno svetlo od EMA

Italijanski premijer Mario Dragi kazao je juče da su komentari Evropske medicinske agencije o vakcini AstraZeneke ohrabrujući.

EMA je juče saopštila da istražuje izveštaje o 30 neuobičajenih slučajeva krvnih poremećaja kod osoba koje su vakcinsane i da će zaključke saopštiti sutra. Međutim, šefica EMA Emer Kuk kazala da ne vidi razlog za promenu preporuka kada je u pitanju AstraZeneka, jedna od četiri vakcine koju je ova agencija odobrila. „Koristi i dalje nadmašuju rizike, ali ovo su ozbiljne bojazni i potrebna je ozbiljna i detaljna naučna evaluacija“, kazala je Kuk na konferenciji uza novinare.

Dragi je juče razgovarao sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom i dvojica lidera su se dogovori da „brzo“ ponovo krenu sa vakcinacijom ukoliko EMA da zeleno svetlo u četvrtak. „Preliminarno saopštenje EMA je pozitivno“, navodi se u saopštenju iz Dragijevog kabineta.

(Vijesti)