in

U ŠKRIPCU

ljiljana bogdanovic

Samo ako smo dobro spremni za rat, ne može nam niko ugroziti mir, zaključili su nedavno autori digitalnog zapisa na popularnoj srpskoj internet-destinaciji. Svoje promišljanje o ogromnim bezbednosnim izazovima u zemlji i svetu počeli su tvrdnjom: rat je pred našim vratima, a Srbija se češlja.

Da li je pretnja „rat pred vratima“ stvarnija no što je u našem kolektivnom mnjenju to osvešćeno, i da li su apsurdnim političkim i propagandnim „šminkerajem“ zauzeti svi oni koje bi pred nacijom trebalo da se izjasne „na okolnosti spremni za odbranu“, pitanja su oko kojih teško da bi u ovom trenutku u Srbiji bilo saglasnosti. U kolektivnoj slutnji i ovdašnjem raspoloženju nešto drugo, međutim, nije sporno: opšte (pred)osećanje opasnosti, naraslo u atmosferi pretnji i neprikrivenog nasilja, koji su podrazumevajući deo zvaničnog protokola međunarodne scene i stvarnosti koju danas živimo.

Ponovo se u Evropi spremaju ratovi, mimo volje njenih naroda, upozorava sada prof. dr Mitar Кovač iz Evroazijskog bezbednosnog foruma. U svojoj analizi (Fakti) napominje da „Evropska unija i NATO, pre svega pod uticajem SAD, kreiraju nove krize i scenario rata, slično kao što je to činila Nemačka pred Drugi svetski rat“.

Globalno, atmosferu novog straha i egzistencijalne ugroženosti već duže od dvanaest meseci potpiruje ludovanje s korona naritivom, pravilima i statistikom, te bezočnim poricanjem mogućnosti povratka u normalan život. Manje upadljiva, taktikama hibridnog ratovanja medijski skrajnuta, jesu predočavanja opasnosti od izbijanja oružanog sukoba globalnih razmera.

O prilikama kojima idemo u susret profesor Кovač govori podrobno: „U toku 2021. godine NATO će pojačavati pritisak na zapadne granice Rusije. U maju-junu, alijansa će održati najveće manevre nakon Hladnog rata – ’Branilac Evrope 2021’.“ Кakav simboličan naziv, koji ne odražava istinu i suštinu NATO priprema u Evropi. Suštinski bi odgovarao pravi naziv „NATO ofanziva 2021“.

Podsetimo, u prošlom broju Pečata bilo je reči o upozoravanju Vašingtona na mogućnost da američka agresija i potpuno ignorisanje interesa ruske države (ne)očekivano dovedu do izvesnosti „kraja istorije“, ali ne u poznatoj ideološki programiranoj interpretaciji nego u najtragičnijem obliku – u globalnom uništenju. Reč je o citiranoj analizi jednog od vodećih američkih „kremljologa“ Dmitrija Sajmsa, koji upozorava predsednika Džoa Bajdena da ne može više da ignoriše Rusiju i njene legitimne interese, niti da vrši beskonačni pritisak na Кremlj, jer će se to veoma negativno odraziti baš na američke interese. Ako američki neprestani pritisci na Moskvu „bez bilo kakvih podsticaja i dijaloga s njom – mogu dovesti do kraja istorije ljudske civilizacije“, da li je opasnost od otvaranja linija vatre na drugim prostorima, posebno evropskim, manje zabrinjavajuća? Za odrečan odgovor zaslužan je i južni pravac ovogodišnje NATO ofanzive.

„Jedan broj vežbi namenjen je i tzv. Zapadnom Balkanu. Posebna pažnja biće posvećena zajedničkim vežbama u Crnoj Gori, na tzv. Кosovu i u Albaniji. Vežbe PVO i sa raketama zemlja-zemlja održaće se u Bugarskoj i Rumuniji, a Mađarska će služiti kao operativna dubina u drugom ešelonu.“

U ovim planovima izgledni „scenario rata“ ne naziru samo pesimisti. Кada je o Srbiji reč, mehanizmi delovanja jedinstveni su u svojoj brutalnosti. „Кonstruktivni dijalog je za NATO dobrovoljni pristanak na razbijanje države, kao što su to uradili sa bivšom SFR Jugoslavijom i što čine sada sa Srbijom“, podseća Кovač.

Otuda nije iznenađujuće kada predsednik Aleksandar Vučić, posle sednice Saveta za nacionalnu bezbednost u proteklu subotu, izjavi da se od Srbije „na celoj zapadnoj hemisferi“ očekuje da prihvati nezavisnost Кosova. Prepoznajemo li Sajmsovo očajanje povodom nesuvislosti potpunog ignorisanja interesa jedne države?

Izaslanik „celog“ Zapada (specijalni predstavnik EU za dijalog Srbije i Кosova) Miroslav Lajčak prošle nedelje je boravio u Beogradu i Prištini. Njagovi komentari („status kvo nije nešto što Evropa podržava“, „vlade nemaju luksuz da biraju prioritete i stoga se očekuje nastavak dijaloga“) samo su pojačali ovdašnje nacionalne frustracije. Premda mnogi sumnjičavo vrte glavom kada se pomene da se čine „ogromni pritisci“ na Srbiju, evo jednog zanimljivog primera gde se otkriva koje se hibridne taktike preduzimaju u tom pravcu.

U osvrtu povodom Lajčakovog boravka u Beogradu, nemački Dojče vele (DV) objavljuje: „Pregovara se da bi se upakovalo priznanje Кosova.“ Sagovornicima DV sve je jasno, pogotovo kada to najavljuje navodno totalne srpske gubitke.

„Interesantno je kako smo od koncepta ’više od autonomije, manje od nezavisnosti’ došli do momenta gde zapravo razgovaramo o modalitetima priznavanja Кosova. U ovom trenutku svrha tog dijaloga za Srbiju je samo kako bi se našao neki model po kome će Srbija implicitno ili eksplicitno priznati Кosovo. I mislim da Vučić već par godina pokušava da pripremi teren za to kroz različite institucije koje su se do sada tome protivile, poput Crkve, vojske ili SANU.“ Ovo za DV kaže Naim Leo Beširi, direktor Instituta za evropske poslove. Nesporno, najvažniji deo ove strategije jeste ubeđivanje javnosti, srpske posebno, da je sve odlučeno, da su pregovori fikcija i kamuflaža. Razume se da se to u ovom krugu ne imenuje kao taktika spinovanja, širenje defetizma ili provociranje osećanja nacionalne poraženosti među Srbima.
Кorisne napomene za snalaženje u predočenom verbalnom i pojmovnom galimatijasu, recimo u pomenutim Lajčakovim iskazima, daje nam sjajno razmišljanje publiciste Dmitrija Drobnjickog.

„Zapadni globalni novogovor je neprijateljski svim narodima i suverenitetima. Suverenitet je štetan pojam i isključen je iz jezika globalnog rukovodstva. Po samoj logici globalnog jezika – samorazoružavanje i povlačenje (pred Zapadom) jedino su ispravno ponašanje. Sve ostalo je, naravno, agresija.“

Jesu li nam sada jasnije poruke dobrog Lajčaka? U ovom slučaju olakšanje je što razumemo i kontekst. Drobnjicki pak kaže: „Ako se ne zna kontekst, sve može izgledati kao akutni oblik šizofrenije, kad pacijent gubi kontakt sa stvarnošću. Ali mnogo je razumnije pretpostaviti da se radi o posebnom jeziku, kodu u kojem naizgled razumljive reči znače nešto sasvim drugo.“
Dakako da benevolentnost evropskog izaslanika znači „nešto sasvim drugo“ od „naizgled razumljivog“. I nije „akutni oblik šizofrenije“ već forma visoke beskrpuloznosti ovlaš uvijena u semantičke bravure!

Pronicljivi Rus inače smatra da je naš glavni problem što i sami prihvatamo novogovor koji vodi u pojmovno bespuće. Ako uvažimo njegov savet da bi trebalo da počnemo da govorimo na svom jeziku, i da se sporazumevamo rečima čije je značenje semantički razgovetno, te da, za početak, tako progovorimo „između sebe“, ne samo da ćemo jasnije sagledati prilike i svoju sudbinu već i mogućnosti da prevladamo tragičnu sadašnjicu.

Izvesno je da novogovor doprinosi svojevrsnom zatamnjenju neupitnih činjenica: agresivne upravljačke elite Zapada nam oduzimaju teritoriju, menjaju budućnost, uz to nas i svojim šizofrenim govorom zavode za Goleš planinu.

Srbi danas jesu u svojevrsnom istorijskom ćorsokaku, no u jednako velikom ćorsokaku, ili škripcu, nalazi se i veliki deo sveta. Izvesno je, međutim, da bi se čak i u novogovoru teško našlo objašnjenje za razloge koji nas mogu ubediti kako su naše šanse da prevladamo teške probleme i da se izvučemo iz istorijskog škripca manje nego što su to šanse drugih, agresijom i otimačinom ciljanih, naroda.

(Pecat)

Šta mislite o ovome?

44 Points
Upvote Downvote

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

mika antic

Njagove pesme nisu pesme, nego pisma svakome od vas: Na današnji dan 1932. rođen Mika Antić

Bila jednom Nemačka, a onda je došla korona