in ,

Svetislav Basara dobitnik Ninove nagrade za roman godine

Svetislav Basara

“Kontraendorfin” Svetislava Basare dobitnik je 67. Ninove nagrade za najbolji roman na srpskom jeziku, objavio je danas žiri.

NIN-ov žiri činili su književna kritičarka Marija Nenezić, pesnik Branko Кukić, književnik Ivan Milenković, pesnik Marjan Čakarević i novinar Teofil Pančić.  Zbog epidemiološke situacije ceremonija proglašenja pobednika održana je putem Zoom-a.

“Odluka je da Ninova nagrada za roman 2020. godine bude dodeljena Svetislavu Basari za ‘Kontraendorfin’. Taj roman sačinjen je od nemogućih scena i nedopustivih zaključaka, kojima se pretresaju temelji ne samo Srbije, nego i savremenog sveta uopšte. Ovim romanom čitalac se izvodi iz zone komfora”, navodi se, između ostalog, u obrazloženju žirija koje je na onlajn konferenciji pročitao predsednik žirija Teofil Pančić.

U najužem izboru bilo je još šest finalista – „Sloboda govora“ Vladana Matijevića, „Što na podu spavaš“ Darka Cvijetića, „Ljudi bez grobova“ Enesa Halilovića, „Prekrasne ruševine“ Sava Stijepovića, „Ništa nije ničije“ Bojana Savića Ostojića, kao i „Pod oba sunca“ Ognjena Spahića

U užem izboru našlo se 17 romana, dok je za 67. Ninovu nagradu konkurisalo ukupno 212 dela.

Za “Kontraendorfin” glasali su Kukić, Milenković i Čakarević. Marija Nenezić svoj glas dala je romanu “Što na podu spavaš”, a Teofil Pančić glasao je za “Pod oba sunca”.

Basara je sada dvostruki laureat Ninove nagrade. Prethodno je priznanje osvojio za roman “Uspon i pad Parkinsonove bolesti” (2006), a bio je i u najužem izboru za ovo priznanje sa romanom “Majn kampf” (2012).

“Kontraendorfin” kroz ispovest izvesnog Stojkovića, slikara koji je prestao da slika, u trenutku kada predoseća svoj kraj 2009. godine ispoveda se naratoru Kaloperoviću i postaje mu neka vrsta vodiča kroz (alternativnu) istoriju Srbije od Drugog svetskog rata do trenutka kada razgovaraju. U ovom, kako navodi izdavač ovog romana Laguna, “vrhuncu Basarinog opusa u demontiranju srpskih mitova”, ispisanom kroz Basarin prepoznatljiv stil, kroz ironiju, hiperbole i grotesku, likovi su i fikcionalizovane istorijske ličnosti poput Ive Andrića, slikara Mira Glavurtića, Milovana Đilasa…

Šta mislite o ovome?

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Učitavam...

0

Maja Piščević: I Evropa je željna povratka Amerike na svetsku pozornicu

U decembru 2020. umrlo čak 6.805 ljudi više od desetogodišnjeg proseka za Srbiju