in

Basara: PRESRBLJAVANJE

Svetislav Basara

I ovog Uskrsa, kao i mnogih prethodnih, krećem u unapred izgubljenu bitku protiv „Vaskrsa“. I ove ću godine, kao i prethodnih, SNiS-u podstrti dokaze (tj. džaba krečiti) da je reč „vaskrs“ nasilje nad jezikom, da nadalje – iako svi znamo šta se hoće reći kad se kaže „vaskrs“ – reč „vaskrs“ suštinski ne znači ništa i da je „vaskrs“ rođeni brat Ćosićeve „razistorije“, dakle posledica presrbljavanja, tj. preterivanja u posrbljavanju, koje, obrni-okreni, završi u rasrbljavanju, pa posle krivi Kominterna, Vatikan i Brisel.

Kada je Novi zavet prevođen na staroslovenski – mada će sigurno biti dilbera koji će ustvrditi da je najpre preveden na srbski – prevodioci su grčku reč „anastasis“ preveli kao „voskresenie“. Staroslovenski je potom podlegao srpskim podelama, pa su iz njega nastali razni jezici čije fonetike manje il više odudaraju od staroslovenske.

Glagoli i reči koji su u slovenskom sadržali „vo“ u srpskom su se s vremenom pretvorili u „u“, ne u lažnoprijateljskom smislu „unutra“ ili ka „unutra“, nego u smislu „uz“, „prema gore“ što savršeno korespondira s grčkim „ana“. Svih ovih godina čak mi i dobronamernici prebacuju da preterujem, da tražim dlaku u jajetu, da se bakćem sitnicama, a ja dobronamernicima uvek odgovorim da se đavo krije u sitnicama, a da nasilje nad jezikom pre ili kasnije završi u empirijskom nasilju, u šta se možete uveriti ukoliko pročitate gnevne podfamozne komentare, u kojima će me žestoko napušavati zbog skrnavljenja srbske reči „vaskrs“.

Ima i gorih stvari koje proishode iz kabadahijskog odnosa prema jeziku. „Propast nekog naroda“ – pisao je Žozef de Mestr – „počinje propadanjem njegovog jezika.“ Inače, pomenuti De Mestr je – a da to nije hteo – značajno doprineo degradaciji srpskog jezika, tako što je svom prijatelju, Jerneju Kopitaru, dao ideju o deslovenizaciji srpskog pisma.

Možda se pitate ako De Mestr nije namerno hteo da upropasti srpski, šta je onda hteo. Hteo je – i polovično uspeo u tome – da reformisanom azbukom austrougarskim Srbima ruske knjige učini nečitkim, da ih time udalji od Rusa i da ih tako, ako ne baš pokatoliči, a ono bar privede uniji s Rimom. Videvši šta se „reformom“ smera, tom projektu – čiji je izvođač radova bio Vuk Karadžić – žestoko su se suprotstavili ondašnji mitropolit karlovački Stratimirović i srpski građanski lobi, koji su činili obrazovani vojvođanski Srbi, ali je na kraju – posle ljute borbe i jogurt revolucije koja se dogodila Karlovačkoj mitropoliji – pobedu odneo Vuk Karadžić i seljačko-paganski lobi. Tako je dotadašnje Roždestvo Hristovo postalo Božić (umalo pa motel), a Voskresenije Gospodnje – kako se Uskrs zvanično zvao sve do 1896. godine – polako je počeo da se pretvara u vaskrs. Iste godine je u crkveni kalendar – da se Vlasi ne bi dosetili pod pseudonimom „Vid“ – uveden i slovenski balvan Svetovid, što je – na duže staze – završilo u balvan revolucijama. Kako će na kraju završiti, ostaje da vidimo.

(Kurir)

Šta mislite o ovome?

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Učitavam...

0
Matija Beckovic

MATIJA BEĆKOVIĆ: Srbi lakše podnose kad ih bombarduju nego da oni nekog bombarduju, jedva čekaju DA SE U SVE RAZOČARAJU

Aleksandar Vucic

Vučić: Pohapsićemo mafijašku bandu iz fudbala, smeju nam se Evropa i svet