in ,

Smrtonosna ruta: Zašto stanovnici Abhazije rizikuju život preplivavajući reku

Prema podacima abhazijskih vlasti, stanovnici sela Carče koje pripada Galjskoj opštini odlučili su da ilegalno, bez dozvole i odgovarajućih dokumenata, pređu na teritoriju Gruzije

Most na reci Inguri danas je jedini funkcionalni prelaz preko nepriznate granice, Foto: MATЫCIN VALERIЙ/TASS

S vremena na vreme, pogibija žitelja samoproglašeno nezavisne Abhazije, koji preplivavajući reku pokušavaju da pređu na teritoriju pod kontrolom Gruzije, potresa javnost na Kavkazu.

Za predstavnike gruzinske vlasti ovakve tragedije su još jedan podsetnik na posledice ruske okupacije.

Aktivisti za ljudska prava i stanovnici otcepljenog regiona u ovome vide deo krivice gruzinskih vlasti i obaveznog karantina koji je uveden tokom pandemije korona virusa.

Šta je tera ljude, pretežno žitelje sela duž nepriznate granice, da se odluče na tako riskantan poduhvat?

Poslednja u nizu nesreća desila se u aprilu 2021. godine, kada su tela dve žene i dva muškarca, koji su nastradali prilikom pokušaja prelaska reke, pronađena na gruzinskoj obali kod sela Šamgona, Zugdidskog rejona, koji se graniči sa selima Galjskog rejona Abhazije.

Ukupno je bilo pet žrtava – kasnije je u neposrednoj blizini pronađeno telo još jednog poginulog.

Prema podacima abhazijskih vlasti, stanovnici sela Carče koje pripada Galjskoj opštini odlučili su da ilegalno, bez dozvole i odgovarajućih dokumenata, pređu na teritoriju Gruzije.

Usled visokog vodostaja nisu uspeli da savladaju rečnu struju i utopili su se, kažu iz Suhumija, prestonice Abhazije.

Među njima bio je bračni par Elgudža Gvalija i Makvala Gamisonija.

Brat preminulog Nugzar za TV kanal Mtvari Arhi kazao je da su se u Gruziju preko reke zaputili „da kupe poklone tek rođenom unuku”.

Za njima je ostalo dvoje odrasle dece i jedan sedmogodišnjak.

Iza preminule Tamune Catave, koja im je bila rođaka, ostalo je dvoje dece.

Pokušala je da pređe reku kako bi prikupila dokumentaciju potrebnu da odvede dete na operaciju u Tursku.

Četvrti preminuli je stanovnik Galjija Baslandze Tamazi koji je, prema rečima lokalaca, bio predvodnik ovog opasnog noćnog poduhvata.

Tela poginulih prevezli su u Abhaziju preko Ingurskog mosta, kontrolnog punkta na nepriznatoj granici, koji razdvaja Gruziju i ovu otcepljenu teritoriju.

Snimci koje su objavili gruzinski TV kanali pokazuju da se njihovi bližnji nisu uspeli da ih isprate na večni počinak – nisu imali dozvolu za prelazak mosta.

Opasna maršruta

„Ovaj put može biti kratak, a može biti i veoma dugačak – prvo je potrebno utvrditi gde se nalaze ruski pogranični radnici i spram toga izabrati maršrutu”, objašnjava Irakli (ime je promenjeno), student iz Galjskog rejona.

„Oni ponekad patroliraju uz pratnju pasa i imaju postavljene nekakve signalne baklje.

„Kada pređeš granicu oni to znaju, ali nije svugde tako. Zbog toga treba znati kako ići”, dodaje.

Irakli studira u Tbilisiju, a tokom letnjeg raspusta odlazi u Abhaziju gde žive njegovi roditelji.

Kao i ostali žitelji ovog rejona, on pristaje da govori pod uslovom da ostane anoniman kako ne bi imao problema prilikom povratka u Abhaziju.

Mnogo puta je, još kao dete, išao ovom smrtonosnom maršrutom jer nije imao dokumente.

Prema njegovim rečima, svi znaju koliko je opasna ta putanja, ali uprkos tome tuda su išli i u grupama i sami, i stari i oni koji imaju malu decu.

Dva puta su Iraklija zadržali ruski graničari.

Prvo prebace u pritvor u vojnoj bazi, posle toga šalju u Galji, a po pravilu ih puštaju posle plaćanja kazne.

„Ponekad se dobro ophode prema vama, ali umeju da budu baš grubi.

„Prema meni su se ponašali manje-više normalno, ali su zato mog druga terali pola sata da leži na zemlji”, priča.

Zajedno sa njim bio je i stariji čovek, od šezdesetak godina, koji je takođe bio primoran da leži na zemlji sve dok nije stigao automobil kojim je odvežen u pritvor”, nastavlja on.

Rusija je priznala Abhaziju i Južnu Osetiju, koje su se otcepile od Gruzije, kao nezavisne države posle rata 2008. godine.

Tbilisi Abhaziju i Južnu Osetiju vidi kao regione koje je okupirala Rusija i, kao i većina svetskih zemalja, smatra ih delom Gruzije.

Nepriznate granice čuvaju ruski pogranični radnici – Moskva je 2009. godine sa Suhumijem i Chinvalijem potpisala sporazum o zajedničkim uslovima obezbeđivanja granica otcepljenih regiona.

U obe samoproglašene republike formirane su pogranične uprave Federalne službe bezbednosti Rusije.

Zatvorena granica

Gruzinske vlasti poslednji slučaj vide kao posledicu ruske okupacije.

Za nemile događaje krive Rusiju i podsećaju da ovo nije prva tragedija.

„Kao rezultat okupacije Gruzije, u Abhaziji i Chinvaljskom regionu do današnjeg dana narušavaju se osnovna ljudska prava i slobode naših građana”, navodi se u pisanom odgovoru BBC-ju iz kabineta ministra za pomirenje i građansku ravnopravnost.

Godinama unazad Tbilisi, kao i međunarodno društvo skreću pažnju na narušavanje osnovnih ljudskih prava u Abhaziji i Južnoj Osetiji, kao i prava na kretanje stanovnika otcepljenih regiona.

U posebno teškom položaju našli su se žitelji Galjskog regiona koji je pretežno naseljen etničkim Gruzinima.

Prelaz u Gruziju za njih je od izuzetne važnosti.

Ovde su mnogi ljudi korisnici gruzinskih penzija i socijalne pomoći, kupuju namirnice ili lekove.

Ovde dolaze na lečenja i u posetu bližnjih.

Ipak, ovaj put poslednjih godina postaje sve teži i duži.

Ranije je glavni grad Abhazije, Suhumi, zatvorio četiri od šest kontrolnih tačaka duž granice sa Gruzijom, ostavivši otvorenom glavnu kontrolnu tačku na Ingurskom mostu i na prelazu u Saberiju (Aberkit na abhazisjkom).

Pre više od godinu dana nepriznata granica bila je zatvorena, a kao razlog tome navedena je pandemija korona virusa.

Tokom protekle godine abhazijske vlasti su u nekoliko navrata otvarale takozvane humanitarne koridore, a od 11. aprila puštali su određene kategorije stanovništva kao što su penzioneri, mnogočlane porodice i osobe sa invaliditetima.

Puštaju i one kojima je potrebna hitna medicinska pomoć.

Među njima nisu samo stanovnici Galjskog, nego i drugih rejona Abhazije s obzirom na to da gruzinske klinike pružaju besplatno medicinsko lečenje žiteljima otcepljenih regiona.

Ipak, za većinu stanovništva put u Gruziju je zatvoren.

Prema podacima gruzinskog Zaštitnika građana Nine Lomdžarije, broj prelazaka kroz kontrolne tačke smanjio se sa okvirnih 500 na 20-30 za dan.

Getty Images

Pogibija četvoro stanovnika nije prva tragedija na reci Inguri, napominje ona.

Prošle godine dogodila su se dva nesrećna slučaja tokom pokušaja prelaska preko reke u Gruziju.

Da su poteškoće na nepriznatoj granici veliki teret žiteljima Galjskog rejona svedoče i u Suhumiju.

Zaštitnica građana Abhazije Asida Šakril ranije se predsedniku nepriznate republike obratila otvorenim pismom, naglašavajući da, bez obzira na to što je određenim grupama građana dozvoljen prelazak granice, studenti i korisnici gruzinske zdravstvene i socijalne pomoći susreću se sa brojnim problemima.

„Ugrožena prava”

Getty Images

Prema rečima Šakrilove, sve je to dovelo do povećanog broja slučajeva ilegalnog prelaska granice stanovnika Galjskog rejona – tokom prethodne godine registrovano je oko četiri hiljade slučajeva.

Za administrativni prekršaj sleduje im kazna od 4.800 do 6.000 hiljada rubalja (između sedam i osam hiljada dinara), što je za njih dodatni finansijski teret.

Međutim, Abhazija tvrdi da poginuli nisu posedovali dozvole i dokumente za prelazak granice.

U abhazijskoj Službi državne bezbednosti tragediju su povezali sa karantinom koji je uveo Tbilisi.

Iz glavnog grada Abhazije, Suhumija, pozivaju stanovnike da prelaze granicu sa Gruzijom na dogovorenim punktovima i krive Tbilisi za političke spekulacije i neutemeljene optužbe protiv Rusije.

Prema mišljenju više analitičarke Međunarodne grupe za krizne situacije za Južni Kavkaz Olesje Vartanjan tragedija koja se dogodila na Inguriju je posledica odluke vlasti samoproglašene Abhazije o zatvaranju gotovo svih graničnih prelaza, kao i problema sa dokumentima stanovnika Galjskog rejona.

„Prvo što je potrebno uraditi je otvoriti još jedan prelaz kako ljudi ne bi preplivavali, nego normalno prelazili granicu”, kaže Vartanjan.

„Osim toga, Suhumi treba da reguliše pitanje dokumenata tih ljudi kako bi im bio omogućen slobodan prelazak i kako bi se poštovala njihova osnovna prava”, govori ona.

Lokalne vlasti su 2014. godine poništile oko 25.000 pasoša koje su izdale vlasti Abhazije.

Iz prestonice, Suhumija, ovaj postupak potkrepili su argumentom da njihovi vlasnici poseduju gruzinska državljanstva, što je suprotno zakonodavstvu Abhazije koje dopušta samo dvojno rusko-abhazijsko državljanstvo.

Getty Images

Vartanjan kaže da zahtev da se građani odreknu državljanstva Gruzije u zamenu za abhazijski pasoš stavlja seosko stanovništvo granice pred težak izbor.

Mnogi se školuju, rade ili primaju pomoć i penzije na teritoriji koja je pod kontrolom Gruzije, ističe.

Međutim, bez pasoša Abhazije, prava stanovnika biće značajno ugrožena – ne samo da neće moći da kupuju nekretnine, nego će im biti uskraćeno i pravo da glasaju na izborima.

„Odluka o poništavanju abhazijskih pasoša koje ne priznaje ni Gruzija, ni maltene ceo svet je apsolutno politička.

Većina etničkih Gruzina u Abhaziji ostala je praktično bez dokumenata.

Ipak, problem je još ozbiljniji jer pozamašan broj stanovnika Galjskog rejona nije ni posedovao te dokumente.

Tamo sam sretala ljude koji i dan-danas prelaze granicu sa sovjetskim pasošima i takozvanim obrascem broj devet. To je, naravno, ogromno leglo korupcije”, govori ekspertkinja.

Getty Images

Prema podacima lokalnih vlasti od 30 hiljada žitelja Galjskog rejona samo oko hiljadu njih poseduje abhazijske pasoše.

Aktivisti za ljudska prava govore da mnoge stanovnike, koji traže abhazijsko državljanstvo, odbijaju jer već imaju gruzinsko.

Od 2017. godine izdaju im boravišnu dozvolu koja im omogućava prelazak na teritoriju koja je pod kontrolom Gruzije, ali ih samim tim izjednačavaju sa strancima.

Karantin u Gruziji

Getty Images

Irakli kaže da se diskriminacija prema stanovnicima Galjskog rejona ne oseti samo tokom pokušaja prelaska na gruzijsku teritoriju.

„Još dok sam bio u osnovnoj školi, promenili su nam direktora – doveli su Abhazijca koji nam je branio da slušamo gruzinske pesme i da pričamo na maternjem, gruzinskom jeziku”, kaže.

„Nemam mnogo kontakata sa abhazijskim mladima jer kada čuju gruzinski čudno te gledaju.

„Pojedini Abhazijci se druže sa Gruzinima, ali to je prava retkost jer im roditelji od malena govore da smo im neprijatelji”, kaže on.

Istovremeno, prema njegovim rečima, lokalci ne osećaju podršku ni od Tbilisija.

Poslednji put prelazio je reku pre otprilike dva meseca.

Za studente je tada prelaz bio zatvoren.

Pored toga, prema njegovim rečima, na gruzinskoj strani bio je obavezan petodnevni karantin za stanovnike Abhazije koji su prešli na teriotoriju pod kontrolom Tbilisija, a on je morao da polaže ispite.

Zbog ograničenja kretanja na nepriznatoj granici sa abhazijske strane, prelasci preko reke postojali su i ranije, ali pandemija i karantin koji je uvela Gruzija dodatno su otežali položaj stanovnika Galjskog rejona, smatra Uči Nanuašvili, osnivač ekspertske organizacije Institut za istraživanje demokratije (DRI).

„U Galjiju su cene porasle, praktično su dva ili tri puta veće nego u Zugdidiju”, kaže.

„Sve to podstiče stanovnike da pređu granicu ne birajući ni put, ni sredstvo kako bi iskoristili određene usluge i potom se vratili istim putem.

„Naravno, prvenstveno su Rusija, pogranični radnici i politika koja se sprovodi u Abhaziji odgovorni za ono što se dogodilo.

„Međutim, ni sa gruzinske strane nema odgovorajuće politike koja bi zadovoljila potrebe i regulisala probleme stanovnika Galjskog rejona”, navodi.

DRI je ranije pozvao gruzinske vlasti da što pre ukinu meru obaveznog karantina za stanovnike Abhazije.

Na ponovno razmatranje odluke pozvao je i gruzinski ombudsman, a u Tbilisiju su održana okupljanja sa zahtevom da se ukinu takva ograničenja.

Od početka pandemije gruzinske vlasti izrazile su spremnost da pomognu otcepljenim regionima u vidu medicinske pomoći.

Prema podacima gruzinskog ombudsmana, tokom 2020. godine u gruzinske klinike dovezli su oko 900 pacijenata iz Abhazije i Južne Osetije.

Otprilike četvrtina njih bili su stanovnici Abhazije oboleli od kovida.

Usred protesta koji su trajali nekoliko dana, gruzinske vlasti su obećale da će od 19. aprila stanovnicima otcepljenih regiona umesto karantina biti omogućen ulazak sa negativnim testom.

Takođe, biće uključeni u program dobrovoljne vakcinacije Gruzije, a oni koji prime vakcinu test neće biti potreban, obećavaju iz Tbilisija.

Karantin zaista stvara dodatne prepreke stanovništvu, govori Olesja Vartanjan.

Pritom, atmosfera u Galjskom rejonu uslovljena je i razlikom koju vide u poređenju sa ostatkom Gruzije.

Getty Images

„Kada sam prvi put došla u sela Galjskog rejona 2010. godine, ljudi su mi pričali da je Batumi postao sjajan, da se Tbilisi menja i da život postaje bolji u Zugdidiju.

Oni žive u regionu u kojem se život pogoršava, pa se osećaju zaboravljeno bez obzira na povlastice koje nude vlasti Gruzije”, kaže Vartanjan.

„Gruzinske vlasti, iako nisu široke ruke, ipak nešto rade.

„Njihova pomoć je samo kap u moru u poređenju sa svim onim što je potrebno Galjskom rejonu, jer tamo vlada totalna beda, a postoje i problemi sa infrastrukturom i poštovanjem osnovnih ljudskih prava”, ističe.

Irakli ne vidi svoju budućnost u rodnom selu.

Uspeo je da završi gruzinsku školu, ali je ona, kao i ostale, prešla na nastavu na ruskom.

Prema njegovim rečima, mladih tamo gotovo da nema.

„Verovatno ću i ja živeti u Tbilisiju jer u Galjskom rejonu nije moguće živeti, a posla nema”, kaže.

„Roditelji za sada ne planiraju selidbu, a za kasnije ćemo videti”.

Šta mislite o ovome?

Ostavi komentar

Your email address will not be published. Required fields are marked *

milan gutovic

Milan Gutović – Odlazak genija satire

bojsi

Bojsi podneo zahtev da postane državljanin Srbije