KnK
Ovih dana navršava se 30. godina od raspada Jugoslavije, a u medijima na nemačkom mnogo se piše, pa je tako i razgovor sa uglednim bečkim ekonomistom Mariom Holzner objavila Austrijska novinska agencija (APA), a prenosi većina austrijskih medija.
Politički, kolaps Jugoslavije nije mogao biti sprečen, ali bi se ekonomski isplatilo da se spasi Jugoslavija, rekla je Holzner iz bečkog Instituta za međunarodne ekonomske studije (VIIV) u intervjuu za APA. Holzer je zapravo komentarisala ekonomske aspekte Jugoslavije, kao i ekonomski razvoj država nastalih nakon njenog raspada.
„Hrvatska je bila tehnološki lider u Jugoslaviji, sada je na začelju EU“
“To bi bila prednost za sve zemlje, posebno za Sloveniju i Hrvatsku”, rekao je izvršni direktor VIIV Holzner na pitanje kako se reformisana Jugoslavija ekonomski razvijala u poslednje tri decenije postojanja. Holzner je istakao da su slovenačke banke ili hrvatski lanac benzinskih pumpi bili aktivni širom Jugoslavije.
“U Jugoslaviji su Slovenija i Hrvatska bile tehnološki lideri. Sada je, na primer, Hrvatska na začelju EU”, rekao je, misleći posebno na neprofitabilnu hrvatsku brodogradnju.
Trideset godina nakon kraja Jugoslavije, Slovenija i Hrvatska ostaju najnaprednije bivše republike, ali njihovo vođstvo nad ostalim zemljama bivše Jugoslavije jenjava. Pristupanje Evropskoj uniji 2004. godine (Slovenija) i 2013. godine (Hrvatska) ne ogleda se jasno u razvoju bruto domaćeg proizvoda po stanovniku, ističe ovaj bečki ekonomista.
Crna Gora je napravila najveći ekonomski skok
Crna Gora je napravila najveći ekonomski skok unazad u 20 godina, prebacila se na turizam nakon propasti aluminijumske industrije i stoga može sebi priuštiti visok deficit, objasnio je Holzner. U maloj jadranskoj zemlji, koja je usvojila evro kao nacionalnu valutu, postoji dodatni potencijal za turističku ekspanziju. S druge strane, druge zemlje poput Srbije ili severne Makedonije „nisu neuspešne“ već se oslanjaju se na jačanje svoje industrije, oprezan je Holzner.
Promena ekonomske paradigme kao rezultat pandemije mogla bi regionu dati ekonomski podsticaj. Holzner navodi trend „konvergencije“ kako bi se smanjila zavisnost od proizvođača u istočnoj Aziji. Pored toga, plate u Srbiji su sada niže nego u Kini, naglasio je direktor Bečkog instituta. Već postoje znaci da su investitori više okrenuti jugoistočnoj Evropi nego istočnoj Aziji, kaže Holzner.
(Index)
