in ,

O Jednoj Prištevačkoj Porodici…

Kada je umrla devojka Olimbia (Olimpija) Athanasijadis, ćerka grčkih doseljenika, u crkvenom dvorištu, iza prištevačke crkve Svetog Nikole, 22. maja,1924. godine, okupili su se, na njenoj sahrani skoro svi, viđeniji žitelji prištevačke čaršije. Olimpija beše, makar po pričanju, prelepa i mila a kao takva miljenica prištevačke varoši…

Grčka porodica Atanasijadis je iz Atine i Smirne kre­nula ka Krfu, a onda dalje do Srbije, u koju su stigli 1913. godine. Do kraja Prvog svetskog rata živeli su u Svilajncu, a tada su došli u Prištinu. Doktor Antimos Atanasijadis, lekar sreza Gračaničkog, prijatelj Arčibalda Rajsa, hirurg srpke vojske u I svetskom ratu, izlečio je mnoge Prištevce od tifusa, ali nije mogao svoju sestru, Olim­piju, od opake tuberkuloze, koja je tada harala Prištinom……”Ko je ono devojče što onako bolno tuži za majkom?” – pitala je stara Grkinja, Melpomeni, koja je dolazeći na grob svoje ćerke, zaticala trinaestogodišnju devojčicu koja glasno i bolno nariče za prerano umrlom majkom…Beše to Leposava, jedna od pet kćeri prištevačkog gazde i trgovca Jovana Simonovića.

Ostavši siroče, Lepka je postala stub očeve kuće i radnje. Jovan je bio trgovac sa burnom biografijom, zbog stalnih nacionalno-patri­otskih obaveza i poslova…Zajedno sa bratom Petrom Simonovićem, koji napisa prvu čitanku na srpskom jeziku, beše angažovan, kada su posle 1888. godine turske vlasti tražile da svi učitelji polože državni ispit u Skoplju. Tada je Petar, uz saglasnost, ondašnjeg srpskog konzula, Vladimira Karića, ugovorio sa članovima turske komisije, da se za svakog učitelja plati “rušvet” – mito od četiri napoleona u zlatu, a da ovi unapred daju pitanja na koja će ispitanici unapred pripremljeni moći spremni da odgovaraju.

Tako i bi urađeno, a sve je sprovedeno u tajnosti i preko Jovana Simonovića, pošto on nije izazivao sumnju kod turskih vlasti…Posle izvesnog vremena Turci su ipak otkrili ovu zaveru i mnoge učitelje i viđenije Srbe zatvorili u zloglasni “Kuršumli-han”… elem, Kuršumli han je han koji se nalazio u Staroj skopskoj čaršiji u Skoplju, Stara Srbija… U jednom periodu svoje istorije han je bio pretvoren u zatvor… Zbog olovnog krova, olovo se na turskom naziva kuršum (tur. Kurşun) je nazvan “Kuršumli” … između ostalih, zatvoreni su bili viđeni Prištevci: hadži-Mila, hadži-Vitko, Jovan Simonović……u stalnim putovanjima, kasnije, Jovan je nevestu našao u Sjenici, i to prelepu Delandu iz porodice Ka­ramarković, koja je bila u rodbinskim odnosima sa kraljevskom porodicom Karađor­đevića.”Od Mitrovice do Sjenice nije bilo drugog puta osim uzane staze za konja. Išlo se preko visoke i snežne planine Rogozne. Putovalo se punih 22 sata.”

Posle oslobođenja od Turaka, Jovan je u Prištini imao kolonijalnu radnju sa mesnim prerađevinama, i prve salame su se tu prodavale već posle 1920. godine. Krajem dvadesetih, Jovan Simonović postaje zastupnik američke firme šivaćih, štikaćih i obućarskih mašina “Singer” za Kosmet.Tako su radnje „Singera“ postojale u Prištini, Kosovskoj Mitrovici i Prizrenu. U Prištini su imali tri radnje od kojih dve radnje na početku Divanjola, kasnije JNA ulice i jednu veliku, od tvrdog materijala, kod javne česme Bitlije, kasnije na krivini prema opštini… Tu su organizovani mnogi besplatni tečajevi mašinskog belog veza. Gotovo sve mlade žene i devojke prištevačke čaršije, pro­šle su kroz ovaj kurs, a svaka imućnija kuća kupovala je mašinu “singericu”, sa gvozdenom konstrukcijom, metalnom glavom i drvenim poklopcem za nju, takozvani “kabinet” model…Jovan Simonović beše i pasionirani golubar, tako da je u okućnici imao veliki golubarnik… pričalo se da su njegovi prijatelji carigradski/istanbulski trgovci golubari, često dolazili kod njega da iz dvorišta “puštaju” golube: duneke, kanatlije, djulije i kutove…Jovan beše pobratim i veliki prijatelj sa čuvenim turskim Sami Begom iz porodice Doda, sa kojima imaše “kojši kapidžik”… uz amanet na se kapidžik nikad’ ne zatvara… tako i bi… do kraja……u Prištini je, gazda Jovan, bio poznat i što je imao fijaker sa zatvorenom drvenom konstrukcijom, takozvani “London” i par prelepih dobro hranjenih konja, koji su držani u štali pored velike kućne kapije sa “dva kanata” (dvokrilna kapija)…

Jovana Simonovića zvali su “Simijon”, a njegove ćerke “Simijonke”……umro je 1946. godine, presvis’o je od tuge, kada su mu, komunistički oslobodioci oduzeli vikendicu i vinograde na Dragodanu, koji je btw, bio u njegovom posedu preko dve stotine godina…Leposava Lepka Simonović se udala za Grka Andonosa Andona Athanasijadisa. To je odlučila njena svekrva, koja je dobro upamtila devojčicu sa groblja. Tast je zeta postavio za upravnika “Singera” filijale u Prizrenu… a kasnije i u Prištini… Lepka i Andon Athanasijadis imali su dve ćerke: Elpistu – Veru i Elpidu – Nadu, moju majku…Andon je rano umro, već 1940. godine, a Leposava se kasnije ponovo udala za prištevca Kostu Denića i u braku s njim rodila još jednu ćerku Miljanu – Mimu u 41. godini života…I drugi put je Lepka ostala bez muža, ali beše i dalje lepa, utegnuta i doterana. Varoške žene, koje su dolazile po vodu na javnu česmu Četiri lule, volele bi da je sretnu.

Imala je dostojanstveno držanje, a maramu uz glavu, jedinstveno navezenu i uštirkanu, pa nijedna nije mogla da je oponaša……moja baba po majci, Leposava-Lepka, zvana Simijonka… bila je jako spretna u svim vrstama, tada aktuelnih ručnih radova, bilo da je u pitanju “makrame” ili “toledo”, ručno i mašinsko šivenje, heklanje, pletenje… pa je i u čaršiji bila omiljena zbog toga… mnoge spreme, kako za veridbu i svadbu, tako i pokrove za sahranu, šila je, ponekad do kasno u noć… vredna i nemirnog duha, ali otmena i gorda, do kraja života je uživala poštovanje i obožavanje sredine……ispisah vam ovo moje sećanje na porodicu moje majke, srećan što imam sa kim da ga podelim…

(Facebook)

Šta mislite o ovome?

45 Points
Upvote Downvote

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

„Hitlerov balkon“ uskoro dostupan javnosti?

dnevni horoskop

Dnevni horoskop za 19. mart 2021. godine