KnK
To omogućava naučnicima da sa velikom preciznošću utvrde biološku starost organizma.
Svi verovatno znaju šezdesetogodišnjaka koji može da pretrči maraton ili izdrži plank 7 minuta i dvadesetogodišnjaka koji ima stalne bolove u leđima i ostaje bez daha nakon nekoliko stepenica. Iako dvoje ljudi može biti u istoj hronološkoj dobi – šta god da kaže vaša lična karta -, njihova biološka starost može se značajno razlikovati jer svi različito stare.
Istraživači sa Univerziteta u Kelnu razvili su „sat za starenje“ koji može očitati biološku starost organizma iz njegove ekspresije gena, transkriptoma.
Istraživači su u studiji objavljenoj u Aging Cell opisali kao “sat starenja zasnovan na transkriptomu blizu teoretske granice tačnosti”, a model je postignut pomoću modelnog organizma Caenorhabditis elegans.
Iako su naučnici mogli da koriste satove za starenje da bi odredili biološku starost organizma, transkriptom se nije koristio, jer se smatrao suviše složenim da ukazuje na starost i nije bilo moguće razviti satove za starenje na osnovu aktivnosti gena.
Istraživači, bioinformatičar David Meier i genetičar profesor dr Bjorn Šumaher, direktor Instituta za stabilnost genoma u starenju i bolesti pri CECAD klasteru izvrsnosti u istraživanju starenja i Centar za molekularnu medicinu Keln (CMMC), razvili su pristup koji uzima u obzir skup gena koji se čitaju iz DNK kako bi se stvorili proteini za ćeliju i koristi matematički trik da eliminiše razlike u aktivnosti gena, objavio je Science Daily.
Njihov sat za starenje deli gene u dve grupe, „uključeno“ ili „isključeno“, kako bi se smanjile velike varijacije, čineći starenje predvidljivim iz transkriptoma.
“Iznenađujuće, ovaj jednostavan postupak omogućava vrlo tačno predviđanje biološke starosti, blizu teorijske granice tačnosti. Što je najvažnije, ovaj sat starenja takođe radi u starijim godinama, koje je ranije bilo teško izmeriti, jer su razlike u aktivnosti gena tada posebno visoke “, rekao je Meier.
Nova metoda ne samo da omogućava istraživačima da predvide pro- i anti-age efekte varijanti gena, već ima i više koristi.
“BiT age se takođe može primeniti za brzo predviđanje starosne dobi čoveka i sa vrlo velikom tačnošću. Merenje biološke starosti važno je da bi se utvrdio uticaj okoline, dijete ili terapija na proces starenja i razvoj bolesti povezanih sa uzrastom”, objašnjava Šumaher. Stoga bi ovaj sat mogao naći široku primenu u istraživanju starenja. Pošto se BiT age zasniva isključivo na genskoj aktivnosti, ona se u osnovi može primeniti na bilo koji organizam “.
