in

Korona virus i lekari u Srbiji: Zašto je smrtnost zdravstvenih radnika od Kovida veća nego u zemljama reg

Izvor: BBC

Kada je anesteziolog Nenad Maksimović preminuo od posledica korona virusa – imao je 37 godina.

Mesecima je tokom pandemije u beogradskom Kliničko-bolničkom centru „Dragiša Mišović” lečio zaražene, a zatim i sam bio pacijent na istoj klinici.

Bitku sa zarazom izgubilo je i desetine njegovih kolega koji radili u crvenim kovid zonama, ali i onih koji nisu radili direktno sa zaraženim pacijentima.

Od marta 2020. do 7. februara 2021. od posledica korona virusa u Srbiji je preminulo 89 lekara, 13 stomatologa i dva farmaceuta – 104 ukupno, podaci su Sindikata lekara, farmaceuta i stomatologa (SLFS).

Za to vreme u Albaniji su preminula 33, u Hrvatskoj dva lekara, a u Sloveniji prema nezvaničnim podacima – nijedan.

„Preko naše grbače i preko leđa naših preminulih kolega je opstao zdravstveni sistem u Srbiji, ako je uopšte opstao. Ovi ljudi su hiljade spasili pre nego što su otišli”, kaže predsednica Glavnog odbora SLFS Gorica Đokić za BBC na srpskom.

Ministar zdravlja Zlatibor Lončar za BBC najavljuje da će država po okončanju epidemije „uraditi kompletnu analizu” i proveriti svaki neželjeni ishod.

Zašto je smrtnost lekara toliko velika?

Zvaničnici još nemaju odgovor.

„Početnih 20 ili 30 smrti realno je imalo veze sa nedostatkom zaštitne opreme”, tvrdi Đokić.

Posle to nije značajan faktor smrti, dodaje, već su to dugačke smene.

„Prosečna starost lekara specijaliste u Srbiji je 55 godina, za očekivati je da ljudi u tim godinama imaju i neke hronične bolesti koje se smatraju faktorom rizika”, kaže doktorka.

Njihov sindikat je prikupio biografije svih dosad preminulih.

Taj spisak razlikuje se od onog na sajtu Lekarske komore Srbije, gde je nešto manji broj koji se stalno ažurira.

Život je izgubilo i 32 medicinske sestre, odnosno tehničara, prema ranijim podacima predsednice Sindikata medicinskih sestara i tehničara Radice Ilić.

Foto: Printscreen Aljazeera

Kad su objavljeni ovi podaci sredinom januara, profesor Medicinskog fakulteta u Nišu Saša Živić u kolumni za list Danas javno je pitao „zašto su `streljani` lekari u crvenim zonama bolnica”.

„Nije neophodno biti Platon pa logično zaključiti da broj umrlih lekara i medicinskih sestara nekoliko desetina puta veći od onog u okruženju jeste posledica slabosti države u najčistijem smislu te reči”, kaže Živić za BBC.

Zvanični podaci koliko je lekara zaraženo i koliko je umrlo nisu objavljeni, a Institut za javno zdravlje Batut nije odgovorio na pitanja BBC do objavljivanja ovog teksta.

Stradali su i lekari koji nisu radili u kovid jedinicama, a to znači, smatra Đokić, da uslov za ulazak u zdravstvene institucije – brzi antigenski test – nije bio dovoljan.

„Dešavalo se da uđu trudnice kao kovid negativne i da u roku od nekoliko dana razvije kliničku sliku i zaraze druge”, ističe ona.

Njihove kolege u takozvanim zelenim zonama nisu imale opremu, kao oni u kovid centrima, dodaje.

„Jednostavno, u državi nije svaki pacijent tretiran kao da je Kovid pozitivan”, navodi doktorka.

Šta kaže država?

O uzrocima ništa, ali najavljuje šta će ispitivati kad se sve završi.

„Država Srbija će po okončanju epidemije uraditi kompletnu analizu, i budite sigurni da ćemo proveriti svaki neželjeni ishod, pa samim tim i i kod zdravstvenih radnika.

„Za realnu sliku, moramo znati ko je od njih bio u crvenoj zoni, ko se gde i kako zarazio, ko je bio radno aktivan, ko u penziji, i sve su to parametri koje ćemo analizirati”, navodi ministar Lončar u pisanoj izjavi za BBC.

U saopštenju se ističe i da „Srbija ima ubedljivo najnižu stopu mortaliteta od svih država u regionu i šire, najnižu stopu oboljevanja od korona virusa, najviše testiranih građana”, kao i da je „obezbeđeno najviše zaštitne opreme za zdravstvene radnike”.

Stopa smrtnosti u Srbiji u opštoj populaciji je oko jedan odsto, prva sledeća zemlju regionu je Crna Gora sa 1,3 dok ostale imaju procente mortaliteta veće od dva, podaci su Džons Hopkins univerziteta.

Srbija prednjači u broju testiranih u odnosu na region, potvrđuju podaci sajta Vorldmeter, ali ocena ministra o „najviše obezbeđene zaštitne opreme” nije preciznije potkrepljena, jer države obično ne objavljuju takve informacije.

Država Srbija će, kaže ministar, zdravstvenim radnicima, kao herojima vremena u kojem živimo, večno biti zahvalna na svemu što su tokom epidemije učinili – na lečenju i spašenim životima naših građana.

„Njihovo delo je herojsko, i nikada im se na tome nećemo moći odužiti”, ističe Lončar.

Kakva je situacija u Hrvatskoj?

U Hrvatskoj se do početka februara od Kovida-19 oporavilo približno 2.700 lekara, a umrla su dva, podaci su Hrvatskog udruženja bolničkih lekara (HUBOL).

„To su naši interni podaci, službene podatke nemamo”, navodi Boris Ujević, potpredsednik HUBOL-a u pisanom odovoru za BBC.

Dodaje da im nije jasno zbog čega je tako velika razlika u smrtnosti lekara u odnosu na Srbiju, ali i da ne raspolažu svim podacima.

Dok su u Beogradu većina bolnica bile u kovid režimu, u Zagrebu su, dodaje, „sve pacijente i lekare (velikom većinom mlađe) angažovali u svega dve bolnice KB Dubrava i Kliniku za infektivne bolesti Dr Fran Mihaljević”.

„U te dve bolnice preduzet je maksimalni nadzor nad primenom zaštitne opreme, ostale bolnice su bile `bez korone`.

„Da li je to razlog velike razlike – ne znamo, ali to je jedino što smo uočili kao razliku u pristupu”, ističe Ujević.

Sve njihovo zdravstveno osoblje ima dostupnu maksimalnu zaštitnu opremu, dodaje.

Lekarska komora Srbije traži da se ispita smrtnost lekara

Lekarska komora Srbije je pokrenula inicijativu pred Institutom za javno zdravlje Srbije i medicinskim fakultetima da se uradi istraživanje u vezi sa uzrocima zaražavanja lekara u Srbiji.

„Verujemo da će analiza pomoći da utvrdimo objektivno stanje, na osnovu koga bismo mogli da pružimo adekvatne odgovore i predloge o tome kako preduprediti dalje ljudske žrtve među zdravstvenim radnicima.

„Lekarska komora će insistirati na ovoj analizi i dati doprinos”, navode u pisanom odgovoru za BBC.

Posle smrti anesteziologa Nenada Maksimovića, udruženje građana Ujedinjeni protiv kovida pokrenulo je inicijativu pred Lekarskom komorom o formiranju solidarnog fonda od sredstava LKS za školovanje dece lekara preminulih od Kovida-19.

„To je ionako novac svih lekara. Upotrebimo ga konačno za nešto dobro. Ideja je da ta deca dobijaju mesečna primanja do kraja svog školovanja”, piše u inicijativi.

 

Šta mislite o ovome?

Ostavi komentar

Your email address will not be published. Required fields are marked *

aleksandar sapic

Šapić o pitanju mesta gradonačelnika Beograda: Sve opcije su otvorene

Dnevni horoskop za 13. februar 2021. godine!