KnK
Srpska premijerka, školovana u Sjedinjenim Državama, bila je prvi evropski lider koja je primika vakcinu Pfizer/BioNTech. Ministar unutrašnjih poslova, rusofil, zasukao je rukav i primio vakcinu Sputnik V.
A ministar zdravlja je rado pozirao dok je primao dozu kineske vakcine Sinopharm. Ove poze bile su način da se skeptično srpsko stanovništvo uveri u bezbednost vakcina, ali takođe su ilustrovale sveobuhvatan pristup nabavkama koji je Srbija usvojila kada je započela trka za vakcinaciju ljudi u kontinentalnoj Evropi, piše BBC.
Brnabić: Ne zanima nas odakle dolazi vakcina
“Bez obzira da li vakcine dolaze iz Kine, Sjedinjenih Država ili Evropske unije, nije nas briga sve dok su bezbedne i možemo ih dobiti što je pre moguće. Za nas vakcinacija nije geopolitičko pitanje, već zdravstveno pitanje, „rekla je srpska premijerka Ana Brnabić.
Takav pragmatizam se jako isplatio. Druge zemlje zapadnog Balkana imaju poteškoća sa nabavkom bilo koje vakcine, jer su sve svoje nade polagale u Evropsku uniju ili međunarodni sistem Kovaks. Suprotno tome, Srbija namerava da vakciniše najmanje 10 procenata stanovništva do sredine februara. Ispred svih 27 zemalja Evropske unije – trenutno vrši vakcinaciju dvostruko brže od Nemačke, Španije i Italije i četiri puta brže od Holandije.
Iako premijerka insistira da nema mesta za geopolitiku kada je reč o koronavirusu, dobri odnosi Beograda sa Pekingom i Moskvom sigurno su pomogli da se nabave one količine vakcina na kojima države Evropske unije mogu samo da zavide.
“Bila bih jednako srećna da sam dobila milione doza od Fajzera, ali naša spoljna politika se isplatila. Mislim da je to bilo pametno i mogu da kažem da sam ponosna na ono što smo postigli. Nismo član Evropske unije Unije i uz solidarnost koja postoji unutar unije očekivano je bilo da medju poslednjma dobijemo vakcinu. To je negativna posledica činjenice da nismo u EU i strateški fokus moje vlade ostaje pridruživanje EU”, iyjavila je premijerka Brnabić za BBC.
Srbija se nije oslanjala na Brisel
Međutim, pokazalo se dobro za Srbiju što se u kriznim vremenima nije oslanjala na Brisel. U prostranom beogradskom Sajmu ljudi koji su se na internetu prijavili za vakcinaciju staju u red za brzu vakcinaciju. Efikasnost postupka u zemlji koja nije poznata po dinamičnoj javnoj upravi bila je neočekivana.
“Iznenađen sam. Ja sam penzionisani zdravstveni radnik i znam da je zdravstveni sektor dobar, ali iznenađen sam nivoom organizacije i velikim prisustvom zdravstvenih radnika”, kaže 70-godišnji Slaven Radonović.
Za Brisel ova situacija nije toliko poželjna, jer svet može da vidi da zemlja koja je kandidat za članstvo u EU ima vidljive koristi od svojih veza sa Istokom. Pored toga, nije prvi put da zemlje zapadnog Balkana otkrivaju da EU može biti nepouzdan partner u krizi.
„Evropska unija ovde nije prisutna u smislu ozbiljne političke strategije“, rekao je Vuk Vuksanović iz beogradske think-tank grupe Centar za bezbednosnu politiku.
Barem još jedna država EU, Mađarska, već sledi primer Srbije u nabavci kineskih i ruskih vakcina. I drugi bi mogli ići istim putem. Bar ovog puta, Srbija je ostatku kontinenta postala primer kako treba raditi.
