in

Nova metodologija proširenja EU – šta to znači u praksi?

EU

Izvor: Marina Maksimović, Deutsche Welle

Evropska komisija trenutno radi na tzv. Planu primene nove metodologije na Albaniju i severnu Makedoniju, a posebno na Srbiju i Crnu Goru, što bi potom trebalo da potvrde države članice EU.

Predsednik Srbije 2021. očekuje „velike promene“ i drugačiji put Srbije ka Evropskoj uniji. Ovo je najavio Aleksandar Vučić u ponedeljak u Parizu, nakon razgovora sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom. Predsednik Srbije je uveren u ubrzanje evropskih integracija, što bi, kako kaže, trebalo da bude rezultat početka primene nove metodologije u procesu pristupanja: „Poglavlja će se otvarati po klasterima i verujem da tako možemo da otvorimo više poglavlja u jednoj godini nego u prethodne tri-četiri zajedno“..

Nova metodologija proširenja EU usvojena je početkom 2020. godine, na insistiranje Francuske. Predviđa tematsku podelu sadašnjih preko 30 poglavlja u šest klastera koji objedinjuju teme – vladavinu zakona, tržišta, ekonomiju, zelene agende i povezivanje, poljoprivredu i resurse i spoljne odnose.

Severna Makedonija i Albanija započinju svoje pristupne pregovore prema novoj šemi, a Srbija i Crna Gora dogovorile su se da pređu na novu, nakon višegodišnjih pregovora starom metodom.

Još nije poznato kako će tačno izgledati ti novi procesi, ni u Briselu, ni na Balkanu.

Nova metodologija „na papiru“

Evropska komisija trenutno radi na tzv Plan primene nove metodologije na Albaniju i severnu Makedoniju, a posebno na Srbiju i Crnu Goru, trebalo bi da potvrde države članice EU. Očekuje se da se pregovarački okviri usvojeni sa Beogradom i Podgoricom neće promeniti, odnosno da će otvaranje (u slučaju Srbije) i zatvaranje klastera zavisiti pre svega od napretka u vladavini zakona i usvojenih kriterijuma otvaranja, odnosno prelaznog kriterijuma zatvaranja.

Portparolka Evropske komisije Ana Pisonero rekla je za DW da nova metodologija ima za cilj da pregovore o pristupanju učini verodostojnijim, predvidljivijim, dinamičnijim i vođenim jačim političkim angažmanom. Ona dodaje da se odjednom predviđa otvaranje nekoliko poglavlja obuhvaćenih klasterom, pod uslovom da zemlja kandidat dostigne dovoljan nivo u sprovođenju reformi: „Detalji nove metodologije i dalje se razmatraju u Savetu EU, u okviru diskusije o pregovaračkim okvirima za Albaniju i severnu Makedoniju “. Posebna diskusija se vodi o primeni metodologije na Srbiju i Crnu Goru, s obzirom na to da su oni napredniji u pristupnim pregovorima i da je cilj prilagoditi ovu metodologiju postojećim pregovaračkim okvirima. Mislim da je zato prerano govoriti konkretno o njenoj primeni “.

Šta bi to značilo u praksi?

Sa svim otvorenim poglavljima, Crna Gora ima praktično svih šest otvorenih klastera, a njen posao će 2021. godine biti ispunjavanje tranzicionih kriterijuma. U Briselu ističu da je trenutno glavni posao Podgorice napredak u prelaznim merama u oblasti vladavine prava, odnosno prvog klastera, te da bez tog napretka neće biti napretka ni po drugim pitanjima.

S druge strane, Srbija, koja je do sada otvorila 18 od 35 pregovaračkih poglavlja, ispunila je uslove za otvaranje prvog klastera, a vlasti najavljuju otvaranje „novih klastera u junu i decembru“.

U Briselu insistiraju na otvaranju trećeg klastera koji se odnosi na ekonomske reforme i četvrtog klastera, koji uključuje transport, energiju i zaštitu životne sredine i borbu protiv klimatskih promena. U takvom redosledu Srbija bi praktično paralelno sa EU radila na evropskim prioritetima za naredni period, naglašavaju u Briselu.

Portugal, zemlja koja trenutno predsedava EU, najavljuje da u junu planira četiri međuvladine konferencije, koje bi, ako je moguće, započele pristupne pregovore sa Skopljem i Tiranom, otvorile novi klaster sa Srbijom i ispunile određene prelazne kriterijume sa Pogoricom. Međutim, pored nove metodologije, novog rečnika i uobičajenog optimizma Komisije, ostali su i „stari problemi“. Za njihovo rešavanje potrebna je posvećenost zapadnog Balkana, ali i volja Evropske unije.

Još jedan „udarac u zid“ i još jedan novi početak

Najnovija analiza Centra za evropske političke studije u Briselu (CEPS) ocenjuje da je politika proširenja EU „udarila u zid” krajem prošle godine i da je došlo do potpune blokade – s jedne strane, Bugarska je blokirala pregovarački okvir za severnu Makedoniju. sebe i za Albaniju, jer su dve države još uvek “u paketu”, dok se Srbija i Crna Gora godinu dana nisu pomerile u pregovorima.

CEPS napominje da je Podgorica uspela da zatvori samo tri poglavlja za isti period tokom kojeg je Hrvatska zatvorila sve pristupne pregovore.

Istovremeno, Bosna i Hercegovina i Kosovo još su daleko od ideje o pristupnim pregovorima sa EU.

„Posvećenost evropskoj perspektivi zapadnog Balkana, iako se često pominje u zvaničnim dokumentima EU, i dalje je mlaka. „Većina država članica nerado se upušta u tom pravcu, što odražava stav javnog mnjenja u nekim državama članicama o daljem proširenju EU“, navodi se u analizi briselskog Centra za evropske političke studije.

U Evropskoj komisiji, predstavljajući novu metodologiju, pored najave mogućeg „ubrzanja procesa pristupanja“, najavili su i „više političkog angažmana“. To bi trebalo da znači manje birokratije i više direktnog učešća država članica u procesu.

Shodno tome, obećanje francuskog predsednika Makrona Vučiću da će dobiti „podršku Francuske“ daje dodatnu nadu da bi nemačko-francuski dvojac mogao da bude dodatni pokretač, ne samo nove metodologije, već i neophodne obnovljene politike proširenja EU na zapadnom Balkanu.

Napisao KnK

Šta mislite o ovome?

Leave a Reply

Your email address will not be published.

rade serbedzija

Otac NIJE HTEO da me gleda u filmovima; Šerbedžija otvorio dušu o onome što ga je dugo tištilo

Nadal uoči početka Australijan opena: Nisam loše, nisam ni dobro