in

SVETISLAV BASARA: Aseksualno napasništvo – Mika Aleksić jeste izgubio bitku, ali će „Mike“, kao i vazda, dobiti rat

Svetislav Basara

Piše: Svetislav Basara

Nastavljamo mini-serijal o seksualnom napasništvu, čije će misterije biti definitivno razrešene tek kada bude rasvetljena misterija nad misterijama – zašto majmun… Znate već šta, znate u čemu, da se ne ponavljamo.

Kako to ovde već biva, posle decenija sveopšte indolencije i nebrige – pre svega državnih organa, jer apsurdno je pomisliti da odgovarajuće službe nisu imale „saznanja“ – nastupio je opštenarodni amok i prvenstvo Srbije u pljuvanju po Miki. Kamen je prva bacila moja omiljena žutara, Blic, paničnim naslovom „Kako je moguće da nijedan državni organ ne može da zatvori Mikinu mučionicu. Mika je uhapšen, njegova škola i dalje nesmetano radi“.

Evo, žutaro, zašto:

  1. Zato što „državni organ“, ukoliko je škola izmirivala poreske obaveze, nema zakonskog osnova da školu zatvori; 2. Zato što u civilizovanom svetu krivičnu odgovornost snosi zločinac, a ne mesto zločina i last but not least 3. Zato što je škola tek sada bezbedna za polaznike.

Toliko na tu temu. Pitanje je dana kada će početi da pljušte zahtevi da se Mika polije katranom i perjem, vezan provede s kraja na kraj Knez Mihailove, da se potom uštroji, javno obesi, da mu se zatre seme i pleme, da mu se kuća sruši, a plac uzore.

Preterujem? Da, ali samo malo. Vrlo slični predlozi su padali u (nedavnom) „slučaju Malčanski Berberin“, koji je – iako je i laiku bilo jasno da je reč o mentalno poremećenoj osobi – fasovao doživotnu robiju, za razliku od moralno poremećenog Mike, koji može dobiti maksimum 15 godina.

Niko, međutim – bar ne da ja znam – nije primetio da i Mika trpi nasilje, jer tamo gde rulja sudi takozvana presumpcija nevinosti je samo mrtvo slovo na papiru. Sledstveno bi žutare serbske hipotetički – ukoliko bi se pokazalo da je u pravu (za sada diskretni) pokret „Pravda za Miku“, koji okuplja neke ugledne čaršijske personae dramatis – mogle doći u situaciju da plaćaju grdne odštete.

Kao što onomad rekoh, srpsko društvo je utemeljeno na kulturi međusobno povezanih nasilja, od kojih je seksualno najupadljivije isključivo zbog „škakljivosti“. Aseksualno (nazovimo ga tako) nasilje je inače svakodnevica u društvu u kome rečenica „Pa gde si, pizda ti materina“ nije uvreda nego drugarski pozdrav.

Prelazimo na političku filozofiju nasilja i primere iz prakse. Ako se 2014. vlast na jedvite jade uzdržala da opoziciji pripiše odgovornost za katastrofalnu poplavu, prošle godine nije odolela, pa je opoziciju i njene televizore optužila da priželjkuju „što više mrtvih“, a nedavno i da „opstruiše vakcinaciju“. Bilo je otuda predvidivo da će zauzvrat opozicioni telali pokušati da Mikina silovanja pripišu Vučićevom „silovanju“ cele Srbije. Sledi mali ustupak suboti, danu za kulturu. Malaparte je u jednom od svojih romana napisao da su Drugi svetski rat dobile – muve; obilje leševa za polaganja jaja, kužite li, stari moji. Mika Aleksić jeste izgubio bitku, ali će „Mike“, kao i vazda, dobiti rat.

Napisao KnK

Šta mislite o ovome?

Ostavi komentar

Your email address will not be published. Required fields are marked *

‘Novak Đoković je uradio samo ono što je ATP trebalo da uradi’, kaže španski as

MIODRAG ZEC – Sedam decenija pogrešne terapije