Davor Kalajžić
“Ako ne verujete u MUP, morate verovati u tužilaštvo”. 26 lica “na merama”, ili preciznije rečeno kriminalaca koji su prisluškivani ne bi li im se ušlo u mrežu i tragove, svega 1.882 puta razgovarali su sa predsednikom države, Aleksandrom Vučićem i članovima njegove porodice. Tako normalno, zar ne? I naravno, razgovarali su o pubertetu svilenih buba na novom kineskom Putu svile, zar ne?
“Da je samo jedan od tih 26 bio optužen, pa osuđen, pa da kažete. Ali, ni jedan!”, ingeniozno zaključuje iznenada progledali ministar unutrašnji, kome je ispiranje očiju čudotvornom vodicom manastira Sv. Roman spaslo vid i otvorilo put do vojnog roka i tetke.
Afere “snajper” i “prisluškivanje” dobile su svoj epilog. Mere su bile loše usmerene na lica koja nemaju veze sa kriminalom, obične građane, jer niko nije optužen, pa neće biti ni osuđen. Izgleda u MUP-u rade sve sami diletanti, jer kako drugačije objasniti da se novac poreskih obveznika troši na mere praćenja ne sumnjivih koji sa šefom i članovima njegove porodice ćaskaju o pubertetu svilenih buba? Očekujemo da Sektor unutrašnje kontrole MUP-a krene u akciju utvrđivanja odgovornosti za pogrešno usmerene mere i povredu privatnosti građana.
Davor Kalajžić
Koliko je poznato, taj isti MUP nije se oglasio u aferi “Tetka iz Kanade”, a tužilaštvo u koje “morate verovati”, preciznije rečeno Tužilaštvo za organizovani kriminal, Prvo osnovno tužilaštvo i Više javno tužilaštvo, “utvrdilli” su da treba obustaviti dalji postupak. Belosvetski putnik-namernik, Aleksandar Vulin, silno se napatio i potrošio leteći na krilima mašte, tuce puta do Kanade i nazad, a tek mu predstoji još veća muka, da ponovi maštoviti tuce puta let do Kanade i nazad i tetki vrati pare, jer sledeće godine ističe mu rok od deset godina za vraćanje tetkine pozajmnice. Tako piše u nepotpisanoj tetkinoj priznanici kojom je dokazao nevinost. Da parafraziram ambasadora Konuzina, ima li u MUP-u policajaca?
Ovo je samo kap u moru policijsko-sudsko-tužilačkih farsi kojima “morate verovati”.
I onda predsednik države uleti na mere, svega 1.882 puta. Miša Vacić, jedan je od njih, preostaju još nepoznata imena njih dvadeset petorice iz 1.881 puta. “Taj momak je navijač Partizana, nikada nije gonjen, gonjen je za tuče, nikada pravosnažno osuđivan”, čuvena je predsednikova floskula kojom po potrebi brani pretpostavku nevinosti, tj. člana svoje porodice. U kasnijem toku stvari, kad je krenulo unutrašnje partijsko razračunavanje, izašlo je na videlo da su “nikada gonjeni i nikada osuđivani” zapravo mleli ljude u industrijskim mašinama.
Apsolutno je nepojmljivo da jedan čovek poznaje 26 kriminalaca i barem 1.882 puta sa njima razgovara telefonom. Čega radi? Sa koliko njih je razgovarao koji nisu na merama? Da li neko od Vas poznaje barem 26 kriminalaca i sa njima svakodnevno telefonski održava vezu? Zamislite, taman Vučić krene u video link sa Lajčakom, kad ono zvoni Miša. Alo, predsedniče, samo da vam javim, učaurila se jedna svilena buba. Krenulo nas izgleda.
Tužilaštvo za organizovani kriminal nije isplivalo ni sa jednom tetkom, a isplivao je Cvijan. Kako će tek isplivati sa bubama i Ljotićevim koračnicama? I u njih treba da se uzdamo, u one koji zastarevaju i nedostaju, a potom postaju notari, ili predsednici sudova?
Zastarevanje i nedostatak dokaza, nestanak struje, gluvi telefoni dežurnih službi, legalizacije nelegalnih objekata, noćni bageri, atentati, nestanci, zamagljene kamere, slomljene šoferice i odšrafljeni točkovi, kuće i automobili u plamenu, medijske pretnje i satanizacija, javno zastrašivanje tajnih svedoka.
Postalo je nepodnošljivo očigledno – Srbija je ponovo u kandžama državne mafije, iste one koje se privremeno oslobodila 2000-te. Crveno-crna-julovska koalicija žedna je i spremna na sve zarad još jednog dinara više. Izostanak lustracije potpomognut žutom demokratijom i kosovskom dramom, vratio je avet državnog kriminala Miloševićevog doba. Galopirajuću inflaciju zamenilo je galopirajuće zaduživanje. Lopovi kradu, građani vraćaju, sa kamatom.
Paradržavne mafijaške strukture vođene partijom i bratijom otrovale su MUP, tajne službe postale su javna sramota, a pravosuđe i državna uprava leglo nerada.
Izdaja
(Direktno)
