in

Korona virus i jezik: Sravniti krivu, korona žurka, kašljosram – da li se razumemo

Jedva čekam da prođe lokdaun, da se sravni kriva, pa da mogu da skinem masku i vizir, revakcinišem se i uradim PCR test, a onda sa kovid pasošem otputujem na neko mesto za koje virusolozi kažu da nije žarište.

Za ovu rečenicu bi vam možda pre godinu dana bio potreban prevod, ali u martu 2021. verovatno svi znaju izraze koji su se odomaćali otkako je počela pandemija korona virusa.

Jasmini Kraljević prva asocijacija je reč lokdaun (lockdawn).

„To je nešto slično kao karantin, mada znam da ni to nije srpska reč”, kaže Kraljević za BBC na srpskom.

Jasmina je većinu pojmova „pokupila” iz medija, najviše sa televizije, posebno na sednicama Kriznog štaba.

„Na primer za reč žarište sam mislila da se isključivo koristi kada nešto negde gori”, dodaje ona.

karantin 1. zaštitna mera za sprečavanje širenja zaraznih bolesti, koja obuhvata privremenu izolaciju i zadržavanje bolesnih osoba i životinja iz krajeva zahvaćenih zaraznom bolešću.

*Izvor Rečnik pojmova iz perioda epidemije kovida

Marina Nikolić, lingvistkinja i jedna od autorki Rečnika pojmova nastalih tokom pandemije, kaže za BBC na srpskom da nove reči i izrazi ne mogu da ugroze stabilnost sistema srpskog jezika, jer su promene koje su se desile opravdane.

„Upotreba određenih reči može biti sporna, ali najviše u smislu mogućeg nerazumevanja.

„Važno je da informacije koje stižu do šire javnosti budu razumljive”, dodaje Nikolić.

Kaže da reči navedene u rečniku ne bi mogle biti zamenjene drugima, jer imenuju novonastale pojmove i nemaju sinonime.

Napominje da je uvek bolje upotrebiti izraz prateće bolesti, umesto reči komorbiditet ili reći umesto anosmija – gubitak čula mirisa.

„Posebno kada je poruka upućena široj javnosti, a ne samo stručnoj”, ističe lingvistkinja.

Korona žurke, kovidiot i popit

Za Janka Blažića najneobičniji pojam koji je usvojen u njegovoj porodici od kako je pandemija počela je onaj koji njegove ćerke često upotrebljavaju – „popit”, na engleskom poppit.

„To je gumeni kalup za kolače, proje ili led, a prave se u raznim oblicima i služe za bolju prezentaciju kuhinjskih čarolija na TikToku”, objašnjava Blažić za BBC na srpskom.

Navodi da je tokom pandemije i sam počeo da koristi ovu društvenu mrežu.

Kaže da je do pre pandemije znao da postoje razne tematske žurke i da se iznenadio kada je čuo da sada postoje i korona žurke.

korona žurka 1. nedopušteno druženje tokom epidemije koronavirusa; korona zabava, korona parti.

* Izvor Rečnik pojmova iz perioda epidemije kovida

„Moram da priznam da mi je najsimpatičnija novopridošla reč kovidiot“, dodaje Blažić.

Na sajtu Instituta za srpski jezik (SANU) u Rečniku pojmova iz perioda epidemije kovida piše da je kovidiot osoba koja ignoriše upozorenja, smernice i pravila o javnoj bezbednosti u vezi sa kovidom.

Kao drugo objašnjenje ove reči, navodi se da je to „osoba koja nepotrebno gomila namirnice ili zaštitnu opremu”.

virologinja 1. ž naučnica koja proučava viruse; virološkinja, virusološkinja.

„Pravilnije je virologinja u odnosu na virološkinju zato što je u prvom slučaju nastavak dodat na imenicu muškog roda, kako se tradicionalno formiraju rodni parnjaci”, kaže lingvistkinja Marina Nikolić.

Navodi da je u drugom primeru nastavak dodat na pridev, što je novina u građenju novih rodnih parnjaka, ali je ovaj tvorbeni proces u poslednje vreme vrlo živ.

Promene u društvu, promene u jeziku

Pandemija korona virusa uticala je na ponašanje ljudi, pa i na jezike kojima govore i time iznova potvrdila frazu da se društvene promene neminovno ogledaju.

Jezici se prilagođavaju novonastaloj situaciji najpre i najčešće reorganizacijom svojih leksičkih sistema ili kreiranjem novih reči, objašnjava Nikolić.

To su upravo i bili razlozi da se okupe, popišu i opišu reči koje su obeležile period koji živimo s virusom u Rečniku pojmova iz perioda epidemije Kovida, koji je nastao kao poseban projekat Odseka za standardni jezik SANU-a.

U ovom rečniku našle su reči i izrazi koji su vrlo brzo ušle u jezik medija i svakodnevni govor.

Tu su i nove tvorenice koje još nemaju dovoljno učestalu upotrebu da bi im se precizno mogao odrediti status.

„Dve najpoznatije reči od početka pandemije jesu korona i kovid”, kaže Nikolić.

Napominje da je reč korona virus i ranije postojala u srpskom jeziku, ali da se upotrebljavala samo u množini.

Služila je da označi porodicu virusa koja je ime dobila na osnovu izgleda, koji asocira na venac.

Međutim, danas kada se upotrebi reč korona nedvosmisleno se misli na novootkriveni virus iz te grupe.

Nikolić kaže da reč Kovid nije postojala, već je to novonastala skraćenica od engleske reči Coronavirus disease, kojoj je dodat broj 19 jer je bolest otkrivena 2019.

„Nove su sve reči izvedene od dve pomenute su između ostalih koronaš, koronašica, koronski, koronakriza, kovidaš, kovidpozitivan, kovidiot, kovid ambulanta”, objašnjava ona.

U rečniku su beležene reči pronađene u komentarima na društvenim mrežama i u medijima koji su ih prenosili.

Dodaje se i da su neke od njih pripadale isključivo medicinskoj terminologiji, ali da su s pojavom virusa dobila i neka nova značenja.

Broj reči koji se trenutno nalazi u rečniku nije konačan i u narednom periodu biće dopunjavan.

Izvor: BBC

Šta mislite o ovome?

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

vucic

Vučić: Građani Srbije, obećavam vam interesantnu nedelju uz mnogo papira i neverovatnih dokaza

Sedam čuda prirode u Srbiji koja morate da doživite