Viktor Popović
U sumrak kosovskih izbora i postizborne analitike kanda je važno da i mi Srbi, postizborni, prepametni, analitičari procenimo horoskop budućih međuetničkih odnosa na prostoru Кosova, i da izvine Кurti, Metohije. Analitičar, realno nisam, jer me nije tako definisao niti jedan medij naklonjen ni tamo ni vamo. Cenim, da će zato, težina mog proseravanja da se uzme za neozbiljno i kao prostoumno paušalno proseravanje nekog tamo levog lika…
Bili izbori, na Кosovu i Metohiji, da izvinu svi i oni u Beogradu a posebno oni u Prištini. I eto izbori ko svaki drugi. Nešto mi govori da ovi izbori, a da su pravi, pokazali bi da je ovaj Кurti ustvari jači nego što njegovih skoro pedeset posto pokazuju… skoro i da ne znam Albanca koji bi još glasao za nekog drugog. Posle godina mučenja sa krilaticom “nije važno ko glasa nego ko broji” čini se da je brojanje došlo na naplatu. Sva je prilika da i ovi što su “kraduckali” dok su brojali nisu baš hteli da kraduckaju baš toliko.
Na Кosovu i Metohiji, da izvinu svi oni, je u zadnjih dvadeset godina pobeđivala opcija “ratnih heroja” odnosno političkih i plemenskih naslednika prava na vlast, po principu mi smo vas rodili mi ćemo i da vas vodimo! I to tako bilo super dok se ovi jedni, i drugi a Boga mi i treći nisu nalapali. Problem nastaje što postoje i četvrti i peti a Boga mi i šesti. Još je veći problem što su četvrti, a i peti već proizveli drugu generaciju onih koji nisu prvi.
E sad, ovi četvrti i peti, da bi dokazali da mogu da predstavljaju one prve, i ustvari budu bolji od njih, oni se trude da dokažu da su veće budale od njih. Četvrti i peti se, jebi ga, nisu se borili, a voleli bi. E sad šta. Pa mrze. Ali oni mrze sa idejom. Oni znaju da mrze i ovi prvi, drugi a i treći, tu nisu konkurentni. Кo može da mrzi i obespravi Srbe nego oni koji su ginuli za to. Elem, oni idu dalje. Oni prodaju neo-nacionalizam. Oni prodaju priču Velika Albanija! To se prima donekle. Jok i neće. Pet izbora prođe opet ništa i oni se sete nove krilatice. Oni se sete da su svi lopovi! E! Vidi sad.
Onomad kad su ovi prvi, drugi a i treći, stvarali državnost oni su morali i da stvore funkcionalne Srbe. Cela Srbija bila protiv. Ali se Srbi stvorili. Marke Jorkšir. Nešto malo mangulice, ali i poneka guska. I eto ti sad. Opet se čini da se išlo po istom principu i da se stvara srpska prihvatljiva elita. I oni onomad su imali manje glasova nego što im porodice broje. A imaju i danas…
E sad, Srbija ko država već odavno šalje poruke da hoće da se mane Кosova, i da izvine gospoda Metohije, ali hoće nešto za uzvrat. Bar nešto. Skroz malo, ma i nek je ništa samo da je nešto. Eto nešto. Кosovo je do sada nudilo ništa a sadašnje rukovodstvo Кosove nudi ništa plus. Sad vam ne damo ništa, plus vaše nešto u obliku srpske liste, zbirno je ništa. Sada će vaše ništa, koje ste dobili, da dostigne novi smisao ničega. Niti ćemo da ispunimo obećanja prethodne vlade/države kada se tiče imovine Srpske pravoslavne crkve, na primer, nema! A nećete ni da budete u vlasti nego neki naši novi Srbi. Pa da vidite vi koliko vaše nešto nama ne znači ništa.
Negde je jasno da je država Srbija mogla da bude i bezobraznija na Кosovu, i da izvinu Metohiji, ako bi tako nešto poželela. Svi glasovi Srba sveli su se u 6% ukupnih glasova. Drugim rečima, Srpska lista uspešno je prešla cenzus te je mogla kao takva da učestvuje na kosovskim izborima već dvaput za redom.
Ukoliko bi Srpska lista učestvovala kao obična politička partija, ostvarila bi dobit od 11-12 poslanika, što znači da bi dodatna rezervisana mesta od 10 poslanika iz srpskog manjinskog korpusa, bila podeljena među preostalim srpskim manjinskim partijama. U određenom scenariju, Srbi bi mogli da imaju 20 poslanika plus pridružene manjine, što će reći ozbiljan uticaj na vlast i ozbiljni koalicioni preduslov. Ali izgleda da Кurti ovo ne zna. Nije računao. Naročito ako se ponove izbori. Izgleda da nije ni srpska strana računala. Matematičari nula! Srbija izdajnik – Кurti Srbine!
A novi “lojalni” Srbi nevera. Cenim da ni u ludilu nisu mogli da očekuju da budu pozvani. Naročito Rada, ej Trajković. Onomad dizala tri prsta, pa se nešto čmarila Aljbinu da razgovara sa njim, ovaj je odkulirao marke, beži bre baba… sad će da diže samo srednji prst osećam u pravcu srpske liste. Trijumfalno. Pobednički. Aljbin i Rada pokazuju srednji prst nekome! Žive za fajt. Hoću da vidim… Punk s not dead!
A Albancima slede dani, meseci i godine razbijanja sistema koji su ovi prvi, drugi, a i treći pravili već decenijama. A posle tog perioda sledi vladanje. Кosovo, i da izvinu, Metohija, su dobili novog suverena koji će vladati decenijama koje dolaze. Reklo bi se poslednji diktator koji je falio regionu, je konačno uzjahao!
Uprkos kurčevitoj politici koja mu nije donela preterane bodove u američkim ambasadama, uporni nacionalizam, populizam i plastična obećanja uspela su da ga plemenski spinuju naročito u urbanoj eliti Albanaca koji bi da budu mafijaši ali nisu, bar ne u postojećem sistemu. Uprkos objektivnom opiranju Američkog faktora koji je često presudan, Nemci su rešili da idu na “sve na crveno”. Amerikance realno nervira ali jebi ga. To se na Кosovu i da izvineš Metohiji, teže primećuje iz pozicije pobednika rata, odnosno saveznika. Ali dođe sve na svoje.
Albanski narod već duže vreme preživljava ulogu pobednika a to realno može i da zasmeta. Srbi su već duže vreme navikli na sistem – štap i šargarepa. Negde se dojmi da je Кurtijeva politika zasnovana na principu, “More daj mi taj štap pa da vam svima objasnim gde vam je mesto”. Subjektivni je zaključak da su jedino Amerikanci predvideli Кurtujevu grabež za štap. Opet je subjektivna pretpostavka da su Nemci previše olako doživeli njegovo vitlanje štapom, sa predumišljajem, da neće previše da se razmaše. Biće da su se svi zajebali.
Кurti je ispravno procenio da “Alavoj Srbiji može i da ne da ništa”. Isto tako je obećao da će se baviti sistemom korupcije i nepotizma. Suprilni glasovi, za njemu poželjnu listu Srba, u opštinama kao što je Podujevo, Dečani i Mališevo, kažu da od toga nema ništa. “Neću beogradske Srbe, ali hoću prištinske Srbe” je podjednako maliciozno kao i sve u kosovskoj politici do sada, a i sada.
Кosovo i Metohija, poslednje novo mesto u kojem se upravo rodio neo-nacionalizam na primesama, populizma, ultranacionalizma sa elementima eveopeizma zapakovan i umotan sa najlepšim željama, rodio se novi Milo, Sloba, Dodik, Grujevki a Boga mi i Кurti. A nama neka je sa srećom!
Mogu da razumem euforiju Albanaca. Mnogo je ultranacionalnih ambicija sublimirano u agendi koju su odabrali. Čisti Sloba albanski. Odnosno momenat kada albanci požele iste principe kao Sloba. Svi znamo kako se to završilo.
Sada, na početku nečega za šta znamo da će da traje, šaljemo poruku mira upakovanu u realnu foliju brutalizma zasnovanog, opet, na iskustvu. Zamisli da naučimo Кurtija kako da voli. Da ne mrzi za početak. Zamislite da vas nije sramota da uzmete šareno jaje od komšije. Ej, komšije… Srećan Božić, Srećan Bajram. Nema velike Srbije, nema velike Albanije. Ne laži. Ne seri! Garantuje vam Sloba, on probao slično, zajebo se. Oćete da ginete? Ja Boga mi neću! A nećete ni vi! Niko ne želi da gine! Sada je bitno da znamo ŠTA HOĆEMO I ŠTA NEĆEMO! Da izvinu Tito i Enver Hodža: danas jesi, sutra možda nisi, što bi rek’o Šaban Šaulić!
