in

Očima lažljivog deteta

Viktor Popovic

Telefon u desnom džepu, u levom cigare, upaljač, sve je na mestu. Šta hoćeš? Znaš li šta hoćeš. Nije loše, dobro je. Sebi kažeš. Sebe lažeš, najbolje je da lažeš sebe. Кad već lažeš, negde je najpoštenije da kreneš od sebe. Ali ti hoćeš da kažeš laž a da ne slažeš. Jedini način da nešto neuvredljivo kažeš je da slažeš.

E sad, da li ćeš da kažeš nešto a da slažeš ili ćeš odabrati da ništa ne kažeš jer nećeš da lažeš. E jebi ga. Odabraćeš da lažeš. Šta god kažeš, neko misli da lažeš. Na kraju krajeva, uvek se nađe neko ko je siguran u tvoju laž. Mnogo je teško da se nađe neko ko može da objasni šta to neko kaže, ali se uvek nađe čovek koji može da protumači da neko laže. Кod nas se uvek rodi neko ko lakše razume onog što laže nego onog što nešto kaže. I šta radiš, a čovek si. Pa lažeš. Jer sve što kažeš, a još imaš i stav, ne daj Bože i utemeljeno mišljenje, je predmet laži.

Кod nas asketa važi pravilo, da ako nešto kažeš, velika je šansa da, bre, mnogo lažeš. Što bi i kazao, ako već nisi lažov. Ili imaš neki problem u životu, ili mnogo voliš da lažeš. I lažeš. A šta ćeš kukavac, jer jedino što znaš da kažeš, ti samo kažeš kada lažeš. Da se ne lažemo naši smo. Ono što znamo, što dobro znamo je da lažemo. Кad god mi sebi nešto kažemo, velika je šansa da lažemo. I kada nama nešto kažu mi oduvek znamo da nas lažu. Lažu nas i da lažemo. Mi to ne možemo da kažemo zato što stalno lažemo. Sebe lažemo kada kažemo da nas lažu. Naša je laž uzvišena. Pravedna. To je jedna poštena laž. Naša je laž nekako iskrena i nevina. Ako ništa drugo, naša je. Laž ko laž.

A šta vi hoćete? Da neka druga laž bude superiornija? Hoćete da vaša laž bude realna laž. Da živimo u laži. Ako već živimo u laži, onda je vaša lažnija. ne sporim da je važnija. A lažete. I mnogo bre lažete. A što bre lažete toliko? Da ja tako lažem ja bi bio neko. Ja bih lagao tek toliko da izbegnem da sam niko.

Ja kad lažem, to je bajka. Ja bre lažem bajkovito, pomalo tajnovito i nekako čarobno. Ja kad lažem, ja dodirnem dugu! Ono jeste da te lažem ali mi je mnogo bitno šta ti kažem. Vidi, ja te lažem onako naški. Sa stilom. Priznaj da uživaš kad te ja lažem. Ej, pa jel može neko da te toliko lepo laže a da ti sve pošteno kaže. Nema bre! Кad se laže, laže se! Pusti ti ove što te lažu kada ti kažu da te svi lažu. Svi oni lažu da svi lažu. Кada ti kažu. A lažu. To da ti lažeš ja nisam verovao dok nisam shvatio da ti ustvari lažeš. I nemoj ništa da mi kažeš jer znam da ti čoveče lažeš!

Pa ti lažeš od kad je sveta i veka. Samo ti laži i neka te neka. I šta hoćeš? Znaš li šta hoćeš. Dobro je! Meni je paklica već spljoštena od previše sedenja. Vadim cigaru, naprsla sa strane, stiskam je kažiprstom, znam da je svaka druga takođe polomljena. Palim cigaru, ćutim. Ništa ne kažem.

Nebitno je… Mogu samo da lažem! Ništa neću da kažem!

Viktor Popović

Šta mislite o ovome?

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Radonjić: Đukanovića istražujemo u još četiri predmeta

MCF: „Dara iz Jasenovca“ najgledaniji film u Americi na osnovu prosečne zarade u bioskopima