in

Misteriozni NLO? Nučnik tvrdi: Ovo nije prirodni objekat

VEĆ smo imali kontakt sa vanzemaljskom tehnologijom u novembru 2017. godine kada je objekat zvan Oumuamua projurio kroz Sunčev sistem, ali većina naučnika odbija da takvu mogućnost shvati ozbiljno zbog „grupnog načina razmišljanja“, rekao je astrofizičar Avi Loeb u nedavno objavljenom intervjuu nove knjige.

U knjizi Vanzemaljsko: Prvi znak inteligentnog života izvan Zemlje, objavljenoj pre dva dana, šef odeljenja za astronomiju na Harvardu opisuje kako je došao do relativno radikalnog zaključka da bi međuzvezdani posetilac – objekat prikazan kao džinovska cigara – mogao biti vrsta otpada vanzemaljske tehnologije.

Loeb nije neki neozbiljan, ludi naučnik. Objavio je više od 800 naučnih radova i napisao osam knjiga. Jedan je od šefova Odeljenja za astronomiju sa Harvardom sa najdužim stažom. Takođe je jedan od vodećih stručnjaka u projektu Breakthrough StarShot, koji radi na slanju minijaturnih sondi u sistem nama najbliže zvezde. Ozbiljno se zalaže za rigoroznu nauku koja mora biti utemeljena na dokazima.

U skoro trosatnom razgovoru sa prestižnim američkim naučnikom MIT-a Lekom Friedmanom, Loeb je izneo argumente koji, po njegovom mišljenju, snažno podržavaju tezu da Oumuamua (što na havajskom znači Messenger iz daleka), čija se dužina procenjuje na oko 400 metara, deli vanzemaljske tehnologije, ali je istovremeno kritikovao kolege iz naučne zajednice koji su odlučili da odbace svaku mogućnost ozbiljnog razmatranja takve mogućnosti.

Kada je Oumuamua, prvi objekat za koji se zna da je došao iz međuzvezdanog svemira na osnovu njegove orbite, proleteo kroz Sunčev sistem, naučnici nisu imali priliku da ga dobro pogledaju jer je bio vrlo daleko i već se udaljavao od nas, krećući se ogromnom brzinom od 87,3 km u sekundi. Ali čak i u takvim okolnostima, astronomi su imali priliku da zabeleže anomalije koje je bilo teško objasniti pod pretpostavkom da je reč o prirodnom objektu.

Loeb je, zajedno sa svojim saradnikom Amirom Sirajem, objavio rad u časopisu The Astrophisical Journal Letters 2018. godine koji je izneo argumente u prilog tezi da bi Oumuamua mogao biti deo vanzemaljske tehnologije i objasnio nekoliko ključnih u podkastu.

Kometa koja nije ličila ni na jednu drugu kometu

U intervjuu za podcast, Loeb je upozorio da je zabeleženo više podataka tokom Oumuamueovog posmatranja, što astronoma nije iznenadilo.

Na primer, iako se telo nazivalo kometom, posmatranja su pokazala da ono nije imalo uobičajena svojstva komete.

Istakao je da je jedini drugi objekat koji je naknadno zabeležen kao međuzvezda, kometa Borisov, imao upravo ona svojstva koja se očekivala od komete.

„Otkrio ga je ruski astronom amater Genadij Borisov i izgledao je poput komete, baš poput komete koja dolazi iz Sunčevog sistema“, rekao je Loeb.

Neobično velika promena osvetljenosti

Jedno od neobičnih svojstava Oumuamue-a, na koje je ukazao Loeb, pored činjenice da je bio neobično sjajan za kamena tela, jeste i to što se neobično snažno menjao dok se okretao – menjao bi se faktor od 10 na svakih osam sati. područja koja se odbijaju od sunčevih zraka u našem pravcu menjaju se za faktor 10. Ovo je posebno neobično s obzirom na činjenicu da je teško očekivati da telo bude toliko precizno okrenuto prema nama da ćemo u nekom trenutku videti upravo najmanji mogući površinu, a zatim, osam sati kasnije, i najveći. Ilustracije radi, dao je primer lista papira koji bi u jednom trenutku bio okrenut prema nama tako da vidimo samo njegovu tanku stranu, a u drugom da bismo videli celu njegovu veliku površinu, što je vrlo malo verovatno.

„To je mnogo veća promena od bilo koje koje smo ranije videli od bilo koje komete ili asteroida“, rekao je.

Najbolje tumačenje ovog fenomena bilo bi da je to ravno telo, nalik palačinki, ili solarno jedro vanzemaljske letelice.

“Videli ste crteže na kojima je predstavljena kao velika cigara. Ali ravno telo daje 90% bolju interpretaciju modela varijacije sjaja”, objasnio je.

Ovaj neobični fenomen nije se mogao pouzdano objasniti posmatranjem teleskopima sa Zemlje koji su bili predaleko. Jedini način za rešavanje ove misterije bio bi slanje neke sonde kamere bliže Oumuamuiju. Ali takva mogućnost nije dolazila u obzir jer se već udaljavala od nas brzinom bržom od brzine bilo koje rakete koju smo mogli da pošaljemo. Da nam se približio, mogli smo da mu pošaljemo raketu koja bi mu se prišla dovoljno blizu, bez obzira na brzinu kojom se kretao.

„Da smo ga otkrili u julu 2017. godine, to bi bilo moguće jer nam se tada približavao“, objasnio je.

„Biće još takvih poseta“

Ali Loeb veruje da ovo nije ni prvi ni poslednji dolazak takvog objekta u Sunčev sistem. Štaviše, očekuje da će biti relativno česti.

“Ne brinite, biće ih još. Operišem po Kopernikovim principima koji kažu da ne živimo na posebnom mestu ili živimo u posebno vreme. To znači da ako istražujemo nebo nekoliko godina i ako imamo dovoljno osetljive tehnologije za istraživanje područja u blizini Sunca, uz pomoć teleskopa Pan-STARRS da bismo pronašli još mnogo takvih tela koja ćemo moći bolje da proučavamo “, objasnio je on, najavljujući da ćemo za tri godine imati mnogo osetljivije opservatorija Vera Rubin koja bi mogla da otkrije telo slično Oumuamuiju.

Istakao je da je ova mogućnost razlog zašto želi da naučna zajednica bude otvorena prema ideji da je Oumuamua možda bila ostatak vanzemaljske tehnologije, tako da bismo u takvom budućem slučaju bili spremni da prikupimo dovoljno podataka.

„Nauka se zasniva na dokazima, a ne na predrasudama“, rekao je.

Oumuamua nije imao prašinu, repu ni molekule na bazi ugljenika

Još jedna neobična karakteristika Oumuamue koju je istakao Loeb bila je činjenica da nije imao trag repa kao što je uobičajena i istaknuta, lako vidljiva karakteristika komete. Štaviše, Spitrov teleskop, koji ga je detaljno istraživao, nije detektovao gasove, prašinu ili molekule na bazi ugljenika karakteristične za komete.

Komete kakve poznajemo su tela koja potiču iz udaljenih delova Sunčevog sistema. Neki sa kraćim putanjama potiču iz Kuiperovog pojasa iza Neptuna, a drugi sa dužim iz još udaljenijeg Oortovog oblaka koji se proteže na oko pola puta do najbliže susedne zvezde, Proksime Kentaure. Čine ih kamenje, prašina i led koji isparavaju kako se približavaju Suncu. Kao što je Loeb objasnio, isparavanje smrznute vode zapravo je sublimacija, jer se led direktno pretvara u gas, jer komete nemaju atmosferski pritisak koji bi omogućio da voda postoji u tečnom obliku. Ovaj nedostatak atmosferskog pritiska, rekao je, razlog je zašto čak ni na Marsu, koji je izgubio atmosferu zbog nedostatka zaštitnog magnetnog polja, danas ne nalazimo vodu u tečnom stanju. I tamo se led sublimuje.

Kada na Oumuamuiju nije zabeležen rep, naučna zajednica je zaključila da to ne mora biti kometa, već jednostavno stena.

Neočekivano ubrzanje na polasku

U prilog tezi o jedru, prema Loebu, govori još jedna anomalija, a to je da je Oumuamua pri svom odlasku sa Sunca ubrzao na način koji se očekivao od solarnog jedra ili moguće komete, ali ne i od obične stene.

U junu 2018. godine pojavio se izveštaj koji pokazuje da je Oumuamua imao potisak dodan sili gravitacije od strane Sunca delujući na njega, rekao je Loeb, napominjući da je to bio jedan od ključnih podataka koji ga je ubedio da svoju studiju uradi sa tezom o solarnoj jedro.

Naime, kada se komete odmaknu od Sunca, plinovi isparavaju na njihovoj površini, koja je okrenuta prema našoj zvezdi, usled toplote sunčevog zračenja. Oni deluju na sličan način kao gasovi koje emituju raketni motori, stvarajući potisak i ubrzanje u suprotnom smeru od Sunca. Ali kako na Oumuamuiju nije zabeležen led, Loeb veruje da se njegovo ubrzanje ne može objasniti na takav način. Kaže da su neke od njegovih kolega pokušale objasniti taj fenomen tezom da je Oumuamua ogroman ledeni breg smrznutog vodonika čije isparavanje ne bi bilo vidljivo našim teleskopima, ali veruje da je to napeta interpretacija.

“Da je u pitanju kometa, morala bi da ispari oko jedne desetine svoje mase da bi postigla onu vrstu potiska kako je zabeležena”, rekao je Loeb. “To je mnogo ako 10 odsto mase ispari. Zamislite da telo veličine stotine metara izgubi 10 procenata svoje mase. Ne možete propustiti da to primetite”, objasnio je.

Na osnovu ovih činjenica zaključio je da potisak potiče od efekta svojstvenog solarnom jedru.

“Da bi ovo bilo efikasno, telo bi moralo biti izuzetno tanko, tanje od milimetra. A priroda ne stvara takve stvari”, rekao je Loeb, jedan od vodećih ljudi u projektu StarShot, koji planira da pošalje minijaturne sonde obližnjoj zvezdi Prokima Centaura, pogonjene solarnim jedrima za nekoliko decenija. Pritom je priznao da je njegova sposobnost maštanja u tumačenju fenomena Oumuamu verovatno bila uslovljena činjenicom da je upravo radio na razvoju tehnologije solarnih jedra za taj projekat.

Kako smo greškom identifikovali veštačko telo kao prirodno

Ali kao protivprimer drugoj vrsti graničenja u mašti, predstavio je slučaj u kojem je proizvod tehnologije pogrešno identifikovan kao prirodno telo.

“U septembru 2020. godine pronađeno je još jedno telo koje je Centar za malu planetu nazvao 2020 SO. To je organizacija u Kembridžu u Masačusetsu koja daje imena astronomskim objektima u Sunčevom sistemu”, rekao je on.

To telo se kretalo oko Sunca u orbiti koja je bila slična, ali ne i identična Zemljinoj. Takođe je pokazalo da je na njega uticalo sunčevo zračenje. Kada su naučnici rekonstruisali njegovo kretanje unazad u vremenu, otkrili su da se njegova orbita 1966. presekla sa Zemljinom. Kada su pogledali zapise iz istorije astronomskih misija, otkrili su da je postojala jedna misija na Mesec za ispitivanje Meseca 2 koja je bila neuspešna, ali su lansirali raketni motor u svemir koji se tačno podudarao sa onim što su zabeležili. To telo je bilo šuplje i tanko i dovoljno lako da bude izloženo sunčevom zračenju.

“Dakle, to je moja poenta. Iz orbite tela možemo da utvrdimo o čemu se radi. Očigledno je da to telo nije imalo rep komete, da je veštački napravljeno – znali smo da je veštačko, da smo ga napravili. Tako je ako vidimo nešto što nema rep komete i što se kreće putem koji odstupa od onog što bi se očekivalo od uticaja gravitacije, možemo zaključiti da je reč o veštačkom telu. U slučaju Oumuamue znali smo da to nije telo koje smo napravili jer se pojavilo u našoj blizini tek za nekoliko meseci i tačno znamo šta smo tada radili. Takođe se kretalo mnogo brže od bilo kog tela koje smo mogli da napravimo. Takođe je bilo jasno da dolazi izvan našeg sistema. Dakle, postavilo se pitanje ko ga je napravio “, objasnio je Loeb, dodajući da je moguće da je Oumuamua nešto poput vanzemaljske„ poruke boce “.

Američki astronom veruje da bi Oumuamua takođe mogla biti neko vanzemaljsko smeće, ostatak napredne tehnologije, na primer, neka bazna komunikaciona stanica iz mreže postavljene u našoj galaksiji, koja je slučajno naletela na naš sistem. U tom smislu, to bi mogao biti neka vrsta prozora u istraživanju vanzemaljskih tehnologija.

Veruje u postojanje vanzemaljskih civilizacija, ali ne i u slike vanzemaljskih letelica

Loeb veruje da, u skladu sa Kopernikovim principom da mi ljudi nismo ništa posebno, ali i zasnovano na činjenici da su planete slične Zemlji prilično česte u orbitama zvezda koje imaju samo nekoliko stotina milijardi u našoj galaksiji, mnogi vanzemaljci moraju su evoluirale u svemiru.civilizacija.

Ali ne veruje previše u viđenje vanzemaljaca na Zemlji. Pre svega, u skladu sa istim principom skromnosti, uveren je da nismo toliko posebni niti zanimljivi vanzemaljcima da bi godinama leteli oko nas da bi nas pratili i proučavali. Takođe veruje da bismo s novim mogućnostima pucanja koje svako ljudsko biće danas ima pri ruci već imali kvalitetne snimke vanzemaljskih letelica ako bi nas zaista istražili.

Naučnici moraju biti spremni na rizik

Loeb je, s druge strane, kritičan prema naučnicima koji smatraju da previše olako odbacuju ili čak ismijavaju tezu da bi Oumuamua mogla biti vanzemaljska tvorevina. Uveren je da bi nauka trebalo da sledi put kojim idu dokazi, što znači da nije uvek neophodno pridržavati se fraze da velike tvrdnje zahtevaju velike dokaze. Pritom, ističe on, naučnici treba da budu otvoreni i spremni da rizikuju da pogreše ponekad, jer se nauka razvija na osnovu pokušaja i grešaka. Posebno naglašava da takvu hrabrost treba dati naučnicima koji su već stekli mesto redovnog profesora u stalnom radnom mestu jer je njihova karijera već obezbeđena.

Ovde ističe primer Alberta Ajnštajna koji je napravio tri velike greške. Pre svega, nije verovao da se u prirodi mogu stvoriti crne rupe, iako je njihovo postojanje proisteklo iz njegove teorije relativnosti. Bio je uveren da će zvezde u prirodi imati toliko kutnog zamaha u rotaciji da će biti dovoljno da se nikada ne sruše u crne rupe. Takođe nije verovao da će gravitacioni talasi ikada biti otkriveni, iako su oni takođe proizašli iz njegovih jednačina. Konačno, nije verovao u mogućnost da u prirodi zaista postoji fenomen kvantne sprege, povezanost svojstava međusobno udaljenih objekata, što je nazvao jezivim dejstvom daljine. Sva nauka Ajnštajna je kasnije opovrgla.

Mladi naučnici su obeshrabreni

Ako se ismeva mogućnost susreta sa vanzemaljskom tehnologijom, ističe, tada je sprečena potraga za njom jer je teško naći nešto za čim se uopšte ne traži. Ovo sprečava razvoj čitavog područja, jer se u njega ne ulaže; štaviše, mladi naučnici su obeshrabreni da rade na tome.

Kao jednu od trenutnih ilustracija predstavio je potragu za životom na ekstrasolarnim planetama. Kaže da se razvijaju tehnologije koje bi mogle da otkriju gasove na takvim telima koji bi mogli biti znak postojanja života, poput kiseonika. Ali pošto kiseonik može da se formira i prirodnim putem, Loeb veruje da bi bilo bolje da se usredsredimo na potragu za vanzemaljskim tehnološkim otpadom ili zagađenjem u atmosferi ekstrasolarnih planeta, poput gasova poput CFC-a. Takođe je objavio naučni rad o potrazi za zagađenom atmosferom. Ako se takva mogućnost ismeva, postojanje tehnološki napredne tehnologije može nas previše lako proći, upozorava Loeb.

Izvor: Index

Napisao KnK

Šta mislite o ovome?

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Učitavam...

0
vakcinacija

Na izbor vakcine u Srbiji uticale su spoljnopolitičke preferencije

Građanin Tramp