KnK
Većini ljudi poznata je činjenica da preveliko izlaganje sunčevim ultraljubičastim zracima može dovesti do nastanka bora i drugih oštećenja kože koja u nekom trenutku mogu dovesti čak i do razvoja raka kože.
Međutim, ono što mnogi možda ne znaju je da uzimanje određenih lekova može pojačati delovanje sunca. Tako i neki antibiotici mogu da utiču da neki ljudi budu osjetljiviji na sunce, posebno one sa svetlijim tenom i očima.
Radi se o tome da neki lekovi sadrže spojeve koji, aktivirani UVA zračenjem, mogu oštetiti ćelijske membrane, a u nekim slučajevima i DNK. Posledice mogu biti ozbiljne opekline od sunca na izloženim delovima tela.
U ređim slučajevima lekovi mogu izazvati i alergijsku reakciju na izlaganje suncu uzrokujući osip koji može prekriti celo telo.
I neki antibiotici u kombinaciji s izlaganjem suncu mogu dovesti do fotosenzitivnosti, odnosno osetljivost na ultraljubičaste zrake. Tokom dugog izlaganja suncu povećava se rizik od opeklina.
Dve su vrste fotosenzitivnosti: fototoksična i fotoalergijska reakcija.
Fototoksične reakcije nastaju kada nova hemikalija u našem telu stupi u interakciju s UV zracima. Rezultat je kožni osip koji izgleda kao ozbiljna opeklina od sunca, a koji se obično razvija unutar 24 sata od izlaganja suncu.
Fotoalergijske reakcije takođe nastaju kao nuspojava na neke lekove, ali mogu nastati i zbog hemikalija koje se nalaze u kozmetičkim proizvodima i kremama za sunčanje. Kod ove vrste reakcija obično je potrebno nekoliko dana za razvoj osipa nakon izlaganja sunčevim zracima.
Simptomi fotosenzitivnosti variraju od blagih do teških. Najčešći simptom je osip ili opekotine od sunca. Osip može i ne mora uzrokovati svrab. U nekom slučajevima, opekotine od sunca mogu biti toliko jake da se pojave plihovi.
Količina izlaganja suncu potrebna za reakciju dosta varira. Kod nekih i vrlo malo izlaganja suncu može uzrokovati osip ili opekline dok će kod nekih do reakcije doći nakon dužeg izlaganja.
Najbolji način za sprečavanje simptoma fotosenzitivnosti je ograničavanje vremena provedenog na suncu. Ljudi koji su fotoosetljivi uvek bi trebalo da koriste kremu sa zaštitnim faktorom kada su napolju.
Pokrivanje i zaštita kože takođe mogu sprečiti nastanak problema. Nosite šešire, sunčane naočare, košulje s dugim rukavima… Ovi jednostavni saveti pomoći će u zaštiti vaše kože.
Ukoliko vam se u letnjim mesecima dogodi na primer upala bešike ili bilo koji problem zbog kojeg morate da pijete antibiotik, s vašim lekarom proverite šta vam je činiti po pitanju boravka na suncu.
Osim toga detaljno pročitajte uputstva priložena uz lek u kojima će biti jasno navedeno ako je tokom uzimanja leka bitno koliko god je to moguće izbegavati izlaganje sunčevom svetlu kako bi se izbegle potencijalne alergijske reakcije.
Na listi stvari, odnosno antibiotika koji mogu dovesti do reakcije kože na sunčevu svetlost su kinoloni, sulfonamidi, etraciklini i trimetoprimi. Ako ih morate piti u letnjim mesecima – preskočite sunčanje, a na oprezu budite čak i nekoliko dana nakon završetka uzimanja terapije.
Naravno, kako smo već naveli, u slučaju uzimanja antibiotika u letnjim mesecima, o ovom problemu pre svega trebate razgovarati sa svojim lekarom.
