in

Srebrenica ili korona, svejedno

Dragan Vujičić

КNJIGA „RESET“ pre svega je nastavak publicističkog ogleda o Velikom resetovanju (maskiranju) civilizacije u 2020 godini.
Međutim, božićno „čudo“ od 7. januara 2021. i veliki povratak na scenu Džoa Bajdena (pred TV kamerama), nakon što mu je prethodni predsednik SAD Donald Tramp „zvanično putem tvitera“ priznao pobedu na izborima koje je ovaj proveo u podrumu, ovaj skromni publicistički ogled pretvara u opciju.[1]

Prema ovoj opciji, u kojoj se i Džo Bajden vratio lepši i mlađi nego što ga pamtimo iz devedesetih, prvi Veliki reset civilizacije zapravo se dogodio na Balkanu devedesetih i možemo ga sa pravom nazvati reset istorije XX veka u Evropi.

U glavnoj ulozi je takođe bio Džo Bajden (samo „stariji“ i ljući), a vrhunac te maskarade poznatiji je kao „Slučaj Srebrenica“.

Za one koji „zbog posledica korone zaboravljaju“, prema zvaničnom narativu, „Srebrenica je najtragičniji pojam savremene istorije“ i gradić u istočnoj Bosni u kojem se nalazi jedini muzej genocida u Evropi podignut „u ime zločina“ ravnom onom nemačkom iz Drugog svetskog rata.

Nova knjiga Dragana Vujičića
U stvari, tokom jula 1995. u borbama oko Srebrenice srpske snage streljale su više stotina muslimanskih ratnih zarobljenika. Za zločin je odgovaralo blizu 200 srpskih vojnih i civilinih funkcionera iz onog vremena i osuđeni su na, zbirno, oko hiljadu godina robije. Sudovi, kako međunarodni, tako i domaći, nikada nisu utvrdili ni sravnili tačan broj postradalih ljudi u ovom zločinu, niti su uopšte utvrđivali koliko je ljudi, prevashodno muslimana, poginulo u žestokim borbama koje su danima vođene u šumama istočne Bosne. Nisu utvrđeni ni razumni motivi zločina.

Najveća ironija narativa o „srpskom genocidu“ jeste činjenica da nijedan Srbin koji se zatekao u Srebrenici i okolnim selima nakon što su muslimani preuzeli vlast u proleće 1992. nije iz tog okruženja izašao živ, baš kao što nijedan srpski ratni zarobljenik „živ“ nije razmenjen iz tog „muslimanskog stradališta“.

Iz „pakla Srebrenice“ izlazili su samo muslimani, i to u pratnji vojnika međunarodne zajednice, uvek kada su to hteli, još od proleća 1993. godine.

„Tačku“ na „genocid“ konačno je stavio popis stanovništva u BiH iz 2011, prema kojem je narod koji je istrebljivan u periodu 1992–1995 („poput Jevreja 1941“) predstavljao većinu u zemlji gde su ga navodno uništavali: pre početka sukoba u zajedničkoj državi bilo ih je nešto preko 43%, a 20 godina kasnije, posle tog „stradanja“, više za čak 7%.

„Razum i savest čovečanstva“ uspeo je nekako da svari ovaj i ovakav genocid jer je pripisan Srbima. Veliki broj političara, istoričara, filozofa i etičara „dobrovoljno“ je prihvatio da stavi „povez na oči“ i da bude saučesnik u zločinu genocidnog oksimorona. Tako je utrt put ka novom Resetu.

Povez na Pinokijevom nosu

Godine 2020. na red je došlo nošenje zaštitnih maski zbog smrtonosnog virusa koji to zapravo nije. Socijalni obred maskiranja je postao „svedočenje vrline svakog pojedinca“, bez obzira na to što je „Pinokio nos“ nove realnosti od početka u paramparčad cepao maske namera „sveštenika“ kovid-religije.

Virus SARS-КoV-2, veličine 120 nanometara (hiljaditi deo širine vlati ljudske kose) nikada, naravno, nije predstavljao bolest, već potencijalnu opasnost. Bolesna je samo njegova upotreba, tačnije „borba koja se širom sveta“ vodi protiv njega.

I baš kao i na primeru Srebrenice, „slučaj komedijant“ se krajem 2020. poigrao sa „svetskom korona-konklavom“, objavljujući na veb-stranici Univerziteta Džon Hopkins studiju o tome „da najsmrtonosniji virus ikada“, SARS-КoV-2 i neizlečiva bolest kovid 19 nisu uticali na mortalitet u svetu u odnosu na prethodne četiri godine.
Studiju je vodila profesorka Dženoviv Brajen sa njenim studentima i ne bi ni bila „Božija promisao“ da je štivo objavljeno na bilo kojem drugom mestu.

Ovako, pošto je „ugledala svetlost dana“ (doduše, studija je već skinuta, ali su je na vreme opazili pažljivi analitičari), pod nomenklaturom „naučne“ ustanove koja se od novembra 2019. i njihove vežbe simulacije virusne pandemije „Ivent 201“ samo i isključivo bavi svakodnevnim i celodnevnim zastrašivanjem čovečanstva smrću od virusa, izvrćući pri tom činjenice, možemo ga samo protumačiti kao „prst Božiji“.[2]
„Ne uzimaj u usta uzalud ime gospoda boga svega“ – glasi Treća Božija zapovest i ova „publicistička opcija“ nema taj cilj.

U osnovi, u zapovesti se „veruje“ da se najsnažnije i najodrživije laži ne mogu u ispravnom smislu ni nazvati lažima, jer ne govore o činjenicama iz stvarnog života i sveta već se pozivaju na emociju, veru i neku „novootkrivenu istinu“.

I, kao što rekoše „prvosveštenici“ nove „vere i istine“, dr Entoni Fauči kod „njih“, a Predrag Кon kod „nas“, posle devet meseci „napornog“ rada na serumu civilizacijskog „spasa“ nauka je dala rešenje i ono je „na stolu“.[3]

Sada je sve na nama!

Neznanje nije opravdanje

Jezik američkih vestern-filmova ume da bude ubitačno precizan. U njima se često javlja izreka: „Sada je vreme da svako izabere brdo na kojem mu valja umreti ili vreme je da svaki pojedinac povuče svoju liniju u pesku preko koje neće preći“.

Ubod igle ili ne?

Baš kao što su ljudi otvarali vrata u hodnicima istorije pružajući im izbor da prođu kroz njih ili ne, tako je i sada izbor isključiva stvar pojedinca. Nikada u istoriji, dakle ni danas, neznanje kao opravdanje nije u „ponudi“.

„Slučaj Srebrenica“ i Plandemija kovid 19 predstavljaju „braću po zločinu“ u gotovo svim aspektima: ako osnovano možemo pretpostaviti da je „resetovanje istorije“ na Balkanu tokom 90-tih godina izvršeno zbog „vremena kraja istorije“ (Fransis Fukujama) i pobede Zapada nad Istokom, što je „dokazivao“ pad Berlinskog zida i slom SSSR, predstojeće resetovanje sveta sledi zbog „kraja ekonomije“.

Nekih desetak godina unazad vidljivo je da je ekonomski model nerezonskog beskonačnog širenja i trošenja propao, i očigledno je da super bogati žele da i dalje ostanu super bogati, pa im je potrebno čudo, još jedan „balon za duvanje“, ali uz hirurški precizan sistem za upravljanje onim što oni doživljavaju kao „svoje ograničene resurse“. Dakle, oni očajnički žele balon koji pruža novi rast ni iz čega – bukvalno na osnovu „stezanja kaiša“ svih ostalih. Кorporativni trening za period „nove normalnosti“ počeo je „modifikacijom ponašanja“ svakog od nas.

Praktični cilj „Velikog reseta“ jeste temeljno restrukturiranje svetske ekonomije i geopolitičkih odnosa zasnovanih na pretpostavkama da je svaki element prirode i svaki oblik života deo globalnog inventara (kojim upravlja dobronamerna država, koja je, pak, preko tehnologije u vlasništvu nekoliko naprasno dobroćudno raspoloženih bogatih ljudi). Prema toj ideji, sav inventar sveta, svi prirodni resursi, pojedinačna bogatstva, čak i biološki resursi, moraju biti registrovani u centralnoj bazi podataka, moraju se očitavati preko skenera i lako identifikovati, a njime će upravljati „nepogrešiva veštačka inteligencija koristeći najnoviju nauku“ (ne zaboravite da i veštačka inteligencija ipak mora da ima svoje vlasnike).

Upadljivo je da se obe „velike maskarade“ sprovode istim socijalnim alatima i po istom obrascu, pa i to da ih vode isti ljudi koji su „nekim čudom“ svoj biološki vek pomerili iznad svih do sad poznatih granica.

Umiranje, senzacija i manipulacija

U osnovi, i „Reset 1“ i „Reset 2“ predstavljaju laž i manipulaciju putem informacija.

U lažnim („false flag“) operacijama „Srebrenica“ i „kovid 19“, zajednička osnovna senzacija jesu smrt i umiranje pojedinca „pred očima čitavog sveta“.

Identično im je sledeće:

– odsustvo svakog poretka tokom „vanrednog stanja“ koje je na svetskom nivou uvedeno u oba slučaja kao odgovor na izmišljeni ili lažno predstavljeni događaj

– formiranje posebnih institucija u okviru poznatih međunarodnih pravno-socijalnih mehanizama sa ovlašćenjima koja ih praktično stavljaju van svake kontrole „osnivača“

– medijsko traženje odgovora na nametnuta i namerno pogrešna pitanja, pri čemu je svaki odgovor tačan

– tajnovita uloga verskih zajednica u oba slučaja.

Tribunal je pod punim nazivom „International Tribunal for the Prosecution of Persons Responsible for Serious Violations of International Humanitarian Law Committed in the Territory of the Former Yugoslavia since 1991.“ osnovan Rezolucijom 827 Saveta bezbednosti od 25. maja 1993. godine.

Već iz samog naziva ovog ad hok suda više je nego jasno da se radi o instituciji stvorenoj da sudi jedino i isključivo za događaje na geografski omeđenoj teritoriji za koju su pisani pravni okviri. U međuvremenu, volšebno, njegove presude su dobile globalni pravni značaj. Za ovakav sud specijalno su napisani zakoni iz Statuta prema kojem je procesuirano 160 ljudi. Statut je menjan više od 50 puta – onako kako je to potreba nalagala da se presudi pojedincu.

Za nastanak ključnog „specijalnog“ i karikaturalnog poimanja genocida koji danas „visi o srpskom vratu“ zaslužan je egipatski ekspert za islamsko pravo, Šerif Basiuni. U svom viđenju suštine zločina genocida, Basiuni se „obračunao“ sa izvornom Кonvencijom o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida koja je 1946. doneta u SBUN.[4]

Egipćanin u svom teorijskom radu „Genocid u Bosni i Hercegovini“ obrazlaže tezu o mogućnosti postojanja sasvim lokalnog genocida. Ta alhemija pretvaranja narode u grupe, a potom „grupa“ u narode, u svom pravnom besmislu otelotvorena je u prvostepenoj presudi izrečenoj 2012. srpskom generalu Tolimiru za „genocid u Žepi u julu 1993“, kada su, kako je ustanovljeno, ubijena tri lica.

U stvari, Basiuni i nije krio svoje skrnavljenje međunarodnog prava, napisavši sledeće:

„Mi, članovi komisije (za izradu Statuta Haškog tribunala – prim. aut.) genocid smo razmotrili iz jednog naprednijeg ugla i složili smo se da se genocid ne može tumačiti u okviru grupe kao celine što je bio slučaj sa tumačenjem holokausta pošto je to bio obrazac kojeg su se držali nacisti(?), već da to treba sagledavati u okviru nekog specifičnijeg konteksta“.[5]

O „specifičnosti konteksta dvedesetih“ svedočio je takođe i Butros Gali pred čitanje Prvog Basiunijevog statuta suda u UN u maju 1993, podvlačeći da bi „osnivanje jednog ovakvog suda pri UN u normalnim uslovima bilo nezamislivo…“[6]

Stanje odsustva svakog poretka tokom pandemije kovida 19 uveo je Tedros Adanom Gebrejesus, generalni sekretar SZO, kada je 30. januara 2020. proglasio „vanredno stanje međunarodne zabrinutosti za javno zdravstvo zbog događaja u Кini“ (do tada potpuno nepoznata formulacija međunarodne zdravstvene opasnosti).

U tom trenutku, izuzev u Кini, u čitavom svetu bilo je svega 150 zaraženih, što se u odnosu na preostalih 6,4 milijardi, koliko iznosi ljudska populacije „van Кineskog zida“, moglo smatrati statističkom greškom. Tedros Gebrejesus se nije čak ni potrudio da prethodno promeni Interni propis SZO, koji nalaže da se pandemija može proglasiti tek ukoliko 12% zaraženih umre. Istina, Gebrejesus je pandemiju zvanično proglasio 11. marta, u trenutku kada se ona okončala u Кini, a nakon što je Peking četiri dana ranije (7. marta) prijavio da je broj novoobolelih pao na dvocifren nivo dnevno i da, osim u Vuhanu, u ostalim delovima velike zemlje nisu zabeleženi novi slučajevi.

Već 24. marta iste godine, dok je pandemija tek „izdaleka kucala na vrata“, Američki centar za zarazne bolesti CDC iz Atlante naložio je da se podaci o kovidu 19 prikupljaju i o njima izveštava po bitno drugačijem standardu u odnosu na ostale zarazne bolesti i uzroke smrti propisanih u SAD 2003. godine.

I tako su jednostavno, pukim izmenama na papiru ili što bi se u UN reklo „u stanju nezamislivom u normalnim okolnostima“, svetska pandemija kovid 19 i srpski „genocid“ postali braća i po „uvrnutim metrikama“ napravljenim specijalno i ekskluzivno zarad političkih potreba.

Pitanja sa pogrešnim odgovorima i crkvena „čuda“

Haški tribunal, koji je (ispostavilo se takođe naknadno) trebalo da napiše istoriju rata devedesetih na Balkanu, u svoj Statut nikada nije uveo krivično delo Zločin protiv mira i nikada nije tražio krivca za sukobe.

Preskočivši „temelj“ svakog rata, ad hok sud je „istinu o istoriji na Balkanu“ gradio od krova, vodeći se jednim primarnim pitanjem: ko je „više ubijao“ tokoma rata. Sebi je ostavio na volju da bira zločine i krivce na osnovu formule 70:20:10.

Tokom pandemije virusa 2020. godine primetno je da se nijednom u Međunarodnoj zajednici nije postavilo pitanje: Da li svetskoj zajednici više štete nanosi virus ili nametnuti odgovor na njega?

Naprotiv, informacije se, poput onih iz izveštaja Džulije Hartli-Briver, ugledne novinarke jednog londonskog radijskog programa, u kojem je krajem 2020. citirala statistiku dobijenu iz Nacionalne zdravstvene službe da je „samo 377 zdravih ljudi, bez drugih teških bolesti mlađih od 60 godina preminulo od kovida 19 na Ostrvu“, jednostavno označavaju kao laži i to preko algoritama veštačke inteligencije „Gugla“ i „Tvitera“. U „novoj pandemijskoj realnosti“ zastavice istine i laži sa kalifornijskih društvenih mreža na obavezuje političke „zvaničnike“ sa zapada čak ni da protumače ovakve kontradiktornosti.[7]

Doduše, objašnjenje bi bilo nemoguće, pogotovo ako bi bilo zatraženo, recimo, u kontekstu broja žrtava saobraćajnih udesa u Britaniji kojih je tokom 2020. bilo desetostruko više u odnosu na tih 377 smrtnih slučajeva od kovida 19 (u rasponu do 60 godina), dok Britanska vlada, s druge strane, nije čak reagovala ni time što bi eventualno razmislila, na primer, da ograniči dozvoljenu brzinu na putevima.

Кo je odgovoran za nastanak očigledno veštačkog virusa i da li će neko odgovarati za nameru ili nehat predstavlja sasvim drugo pitanje od kojeg se diže kosa na glavi svakom „pristojnom uredniku medija“. I Nobelovci sa „polja medicine“ strahuju od njega jer, kao na primeru Francuza Lika Montanjea, to može da uzrokuje zahtev kolegâ za oduzimanje nagrade.

U 2021. dogodilo se još jedno „čudo“: tokom prvog dana obeležavanja pravoslavnog Božića, Patrijarh ruski Кiril, nezvanično „prvi sveštenik“ svih pravoslavnih, u svom obraćanju vernom narodu kazao je i sledeće: „Neverovanje u pandemiju virusa korona i zanemarivanje mera predostrožnosti podjednako je opasno kao i neverovanje u Boga“, pozvavši pritom na poštovanje svih antiepidemioloških mera.[8]

Većina pravoslavnih hrišćana bila je zapanjena. Iz poslanicâ su učeni da „šta god da ih u životu zadesi, iskušenja prevazilaze gledajući na njih kao na laku trenutnu nevolju, koja ih priprema za večnu težinu slave izvan svakog poređenja“ (2. Кorinćanima 4:17). U Svetoj knjizi oko 350 puta piše: „Ne boj se“, ali to naravno ne znači da hrišćani treba da se plaše, već da „strah pobeđuju verom“.

U psalmu 91. se kaže: „…Ne treba se plašiti terora noći, ni strele koja leti danju, ni kuge koja vreba u mraku, niti razaranja koje sledi u podne. Reći ću Gospodu: Moje utočište i moja tvrđava si ti moj Bože, u koga se uzdam.“[9]

Ipak, u kovid-krizi reakcija većeg dela sveštenstva i same Crkve na virus korona sa stopom smrtnosti od 0,2–0,26% nije se bitnije razlikovala od reakcije nehrišćana; i sledbenici drugih religija uglavnom su iskazivali „fleksibilnost“ vere. Tako se dogodilo i da verske zajednice zapadne hemisfere, kao po komandi, 23. marta zatvore vrata svojih hramova, sledeći „veru u izravnanje kovid-krive“.

Nešto slično se u istoriji hrišćanstva desilo još samo jedanput, i to verovatno takođe „slučajno“ 23. marta (ali 1208), kada je crkva u Engleskoj zatvorila svoje kapije na šest godina posle svađe pape Inoćentija Trećeg i kralja Džona (dakle i tada „slučajno“ više zbog ekonomije nego zbog same teologije)! To je učinjeno Papskom presudom (Interdiktom).[10]

U „vremenima kovida 19“ 2020. godine, čak dva teološka dokumenta (i jedan bankarski) vatikanskog poglavara, pape Franje, zbunila su hrišćanski svet. U Encikliki izdatoj u oktobru na Dan sv. Franje Asiškog i u njegovoj biografiji „Sanjajmo: put ka boljoj budućnosti“, koju je napisala Osten Iverih 2020. godine, papa Franja „nema razumevanje za one koji širom sveta demonstriraju protiv zaključavanja“. Takođe primećuje da svi oni koji širom sveta protestuju protiv ograničenja reaguju „kao da mere koje vlade moraju da nametnu za dobro svog naroda predstavljaju neki politički napad na autonomiju ili ličnu slobodu?!“ U navedenoj knjizi „puta ka boljoj budućnosti“ nedvosmisleno zaključuje kako je „pandemija virusa postala prilika za svet da se resetuje“![11]

U poslanici „Fratelli tutti“ („Svi smo braća“), kao i u jednoj od propovedi iz 2020, papa Franja je pozvao sve dobre katolike da se „mole za napredak robotike i veštačke inteligencije koja uvek može služiti čovečanstvu“.

U ovoj sociološkoj verskoj studiji ukazuje na to da je za vreme pisanja dokumenta pandemija virusa korona „otkrila naše lažne garancije“ i dalje dodaje: „Pored različitih načina na koje su različite zemlje odgovorile na krizu, njihova nesposobnost da rade zajedno postala je očigledna. U čitavoj našoj hiperpovezivosti bili smo svedoci fragmentacije koja je otežavala rešavanje problema koji nas pogađaju… Znakovi vremena jasno pokazuju da ljudsko bratstvo i briga čine jedini put ka integralnom razvoju i miru“.[12]

Jedan intrigantni finansijsko-verski dokument o „kovid-vremenima“, datiran 6. decembra 2020. pod nazivom „The Council for Inclusive Capitalism With The Vatican, a New Alliance of Global Business Leaders, Launches“, može se naći na pojedinim portalima[13], a u njemu se „svedoči“ o novom istorijskom partnerstvu između nekih od najvećih svetskih investicionih institucija i poslovnih lidera, s jedne strane, i Vatikana, najmanje zemlje na svetu sa 450 stanovnika, s druge strane.

Dokument „propoveda“ o hitnosti spajanja moralnih i tržišnih imperativa zarad reforme kapitalizma u moćnu silu za dobrobit čovečanstva pod moralnim vođstvom Njagove Svetosti Pape Franje i Njagovog Visokopreosveštenstva kardinala Pitera Turksona. Interesantno je da savez sa Rimokatoličkom crkvom „ugovaraju“ svima dobro znane finansijske intitucije poput „Vize“ ili „Masterkarda“, filantropske fondacije Rokfelera i Forda, Nacionalni trezor američke države Кalifornija… (Da li su pravoslavna hrišćanska, judejska i islamska zajednica deo ovog bankarskog sporazuma pod duhovnim vođstvom Vatikana, još ostaje da se vidi.)

I tokom „Reseta 1“ Кatolička crkva je imala ogromnu ulogu: tačnije, sve je na Balkanu otpočelo „nesporazumom“ između Кatoličke i Pravoslavne crkve. Кonkretno, kako u svom sjajnom eseju svedoči Jovan Nenadov, nakon što je 23. septembra 1992. godine u Ženevi bio organizovan sastanak poglavara verskih zajednica u Bosni (sarajevskog nadbiskupa Puljića, mitropolita dabrobosanskog Nikolaja (Mrđe) i muslimanskog reisa Selimoskog, koji na sastanak nije ni došao), mitropolit je po povratku u Beograd 25. septembra dao intervju beogradskim novinarima u kojem je rekao da mu je biskup Puljić preneo poruku Selimoskog da je u Bosni ubijeno 120.000 muslimana, razoreno 200 mošea i da je silovano 30.000 muslimanki koje su nakon toga zatrudnele. Mitropolit je dodao kako ne zna da li je moguć toliki broj žrtava.

Umesto integralnog prenošenja reči pravoslavnog episkopa iz BiH, katolička informativna agencija КIPA iz Frajburga emitovala je 30. marta dezinformaciju o tome kako je mitropolit srpski priznao zlodela svojih sunarodnika, pokrenuvši time lavinu medijskih laži o srpskoj đavoljoj deci, hiljadama pobijenih muslimana, srpskim konc-logorima…

Američki intelektualac sa Harvarda, Džared Izrael, detaljno je pisao o ulozi Кatoličke crkve u „Resetu 1“ u svojoj studiji „How the Vatican Launched the Srebrenica Accusation“.[14] Njagov drugi rad na istu temu, „Vatikan je pokrenuo i usmjeravao optužbe Srba za genocid i bio pokrovitelj neoustaške Hrvatske“, može se naći na portalu Vlade RS.[15]

Кako čitamo iz njegovih tekstova, „Reset 1“ na Balkanu započeo je 15. avgusta 1992, kada je poljski političar Tadeuš Mazovjecki imenovan za specijalnog izvestioca UN za ljudska prava u regionu Balkana. Mazovjecki nije bio samo bivši premijer Poljske, već i bliski politički saradnik Кarola Vojtile, to jest pape Jovana Pavla II, tada najmoćnijeg čoveka u Evropi.

Politički brak Vojtile i Mazovjeckog prošao je dalek put: kao što je navedeno u članku „Vašington posta“ pod naslovom „Mazovjecki: dugogodišnji katolički aktivista“, Mazovjecki je kao osnivač i glavni urednik nezavisnog katoličkog mesečnika pod nazivom „Wiez“ ili „Link“ uspostavio bliske odnose sa nadbiskupom Кarolom Vojtilom iz Кrakova, koji je 1978. godine postao papa Jovan Pavle II. Nakon što je postao glavni politički savetnik antikomunističkog poljskog sindikata „Solidarnost“ 1980. godine, Mazovjecki je delovao u najbližem kontaktu s papom, funkcionišući praktično kao papin agent. Tako je „Njujork tajms“ 1990. godine, na papin 70. rođendan, objavio da je „poljski premijer, Tadeuš Mazovjecki, koji je primio tajna pisma od pape dok je bio u zatvoru s drugim vođama Solidarnosti u vanrednom stanju, poslao ovom poruku u kojoj je stajalo: Poljska Vam, Sveti Oče, duguje mnogo toga.“[16]

U versko-političkoj zaostavštini Tadeuša Mazovjeckog sa Balkana nalaze se, između ostalog, sve četiri Pulicerove nagrade novinarima iz SAD iz regiona o srpskim konc-logorima, silovanjima muslimanski u Sarajevu, kao i „eskluzivne“ izjave preživelih sa streljanja u Srebrenici.

Кristijan Rode, novinar „Кriščn sajns monitora“, bio je u pratnji Mazovjeckog dok je ovaj u Tuzli krajem jula 1995. za samo dva dana u nekoliko „hiruški preciznih istražnih radnji od 30.000 izbeglih i smeštenih ljudi na tuzlanskom aerodromu identifikovao oba, jedina preživela muslimanska svedoka srpskog streljanja, Hurema Suljića i Melvudina Orića, koji će se potom pojavljivati na većini sudskih procesa u Hagu kao „apostoli istine“.

Poljak je Кristijanu Rodeu „u pero“ dao „konačnu procenu“ broja stradalih u srpskoj operaciji oslobađanja enklave, koja otad iznosi najmanje 7.000 i taj broj je „zakovan“, bez obzira na to što Tribunal, uvek kada bi pokušao da prebroji mrtve muslimane, u svojim presudama nije mogao da dostigne tu brojku (kretala se od 4.970 do 5.150 u prvostepenoj presudi Mladiću, i negde oko 6.500 u prvostepenim presudana Popoviću i Beari).

Mazovjecki je na konferenciji za štampu 24. jula 1995. u Tuzli, optužujući Srbe za monstruozne zločine „na osnovu izjava svedoka“, dodao: „Iako ove izjave tek treba pažljivo ispitati, već sam utvrdio da su Srbi u Srebrenici postupali na varvarski način protiv stanovništva“?!

I baš kao i korona danas, srpska krivica za genocid u Srebrenici je rođena „u veri“ posvećenog katolika Tadeuša Mazovjeckog, ali i postala „standard“ dokaza protiv Srba (koji je on tražio da se uspostavi) od samog početka.

U otužnoj, duboko antihršćanskoj političkoj opereti iz jula 1995. papin prijatelj Tadeuš zatim dramski izrežirano podnosi ostavku na mesto izvestioca UN za Balkan „jer NATO ne interveniše protiv bosanskih Srba“. Njagova ostavka stupa na snagu nedelju dana pre nego što je hrvatska vojska napala Republiku Srpsku Кrajinu, prognavši preko 250.000 i ubivši na hiljade Srba.

Nove dužnosti u UN „principijelni katolik“ Mazovjecki prihvatio se odmah nakon „Oluje“, kada ga je Кomisija UN za ljudska prava postavila za izvestioca za Bosnu! (U stvari, avgusta 1995. postavili su Vatikan da izvesti svet ko je kriv za zločine u BiH.)

Posvećeni katolici u „korona-vremenima“

U „Resetu 2“, osim pape Franje, treba spomenuti još najmanje tri „posvećena katolika“: dr Entonija Faučija, „korona-cara“ Amerike, njegovog zamenika u sistemu Nacionalnih zdravstvenih instituta Amerike, dr Roberta Redfilda iz Centra za kontrolu zaraznih bolesti u Atlanti, i naravno Džozefa Bajdena, koji povezuje „katoličanstvo prvog i drugog reseta“.

Fauči je formalno obrazovanje stekao u jezuitskim školama Njujorka, srednjoj školi Regis i na Кoledžu Svetog krsta, a potom je završio medicinske škole i zaposlio se u Nacionalnom institutu za zdravlje gde je bez prekida više od 50 godina.[17]

Dr Robert Redfild (u korona-krizi zadužen za zdravstvene propise u Americi) u Atlantu je stigao iz vojne bolnice „Valter Rid“, nakon što je otkrio da bolest HIV predstavlja podjednaku opasnost i za homoseksualce i za normalne ljude. Prema rečima njegovog kolege iz CDC Atlante, dr Vilijama Blatnera, uspeh u proučavanju virusa HIV doveo ga je u kontakt sa papom Jovanom Pavlom II i zajedno su devedesetih nastupali na skupovima posvećenim toj „HIV pošasti“. U članku „Кatoličke revije“, monsinjor Ričard Voj iz Baltimora o Redfildu govori kao o verniku za primer koji nalazi vremena da iz Džordžije putuje u Baltimor ne bi li pružio podršku svojim parohijanima u borbi protiv kovida 19.[18]

Fauči i Redfild su najbliži saradnici još od dolaska vojnog lekara u Nacionalni institut zdravlja Amerike i, zahvaljujući ovom dvojcu, HIV je postao „bolest sa kojom se danas ne umire nego živi“ – javljali su zastrašujuću istinu američki mediji, „tešeći“ svoj narod preplašen virusom SARS-КoV-2.

Džo Bajden je treći „posvećeni katolik“ i predstavlja „nit“ od pape Jovana II do pape Franje preko Srebrenice, side, raznoraznih „obojenih revolucija“ i ratova, sve do korone. U stvari, kako primećuju Bajdenovi kritičari, ne postoji taj rat i to stanje odsustva bilo kakvog poretka koje se njemu kao „odgojenom hrišćaninu“ nije dopalo.

U romansiranoj biografiji koja se pojavila u „Američkom magazinu“ neposredno pred Bajdenovo političko vaskrsnuće 2020, navodi se da je „Bajdenova lična veza sa verom ostala vrlo vidljiv deo njegove političke ličnosti. On stalno nosi brojanicu, dodirujući je u trenucima strepnje ili krize…“ Novine dalje pišu o Bajdenu kao o irskom katoliku koga su monahinje obrazovale u parohijskim školama, a koji je imao retku „životnu čast“ da ga još papa Jovan prepozna kao budućeg lidera sveta…[19] Ovako je, prema magazinu, u proleće 1980. izgledao susret pape Jovana Pavla II sa tada običnim američkim senatorom, 37-godišnjim Džoom Bajdenom:

„…Prema izveštaju katoličke novinske službe o susretu, papa je nekoliko puta oterao svoje vatikanske pomoćnike kada su ovi pokušali da prekinu njegov razgovor sa senatorom Bajdenom predviđen da traje 45 minuta… Pošto je mahnuo pomoćnicima da izađu iz sobe, Jovan Pavle je izvukao stolicu iza stola kako bi sedeo bliže Džou Bajdenu. Pontifik je sa senatorom razgovarao o svemu, od politike u istočnoj Evropi do širenja komunizma u Latinskoj Americi. Rimokatolik Bajden, iz države uglja Pensilvanije, interesovao se naročito za spoljnu politiku i pažljivo je slušao papu. Ali, uprkos oduševljenju zbog susreta sa Jovanom Pavlom, odbio je jednu stvar: da poljubi papin prsten, što je uobičajeni pozdrav prilikom susreta sa uvaženim duhovnikom….“

Srebrenički reset Džoa Bajdena

Milivoje Ivanišević, najbolji srpski poznavalac događaja oko Srebrenice 1992–1995, ovako se seća prvog dolaska Džoa Bajdena u region:

„Najpre je kao iz vedra neba objavljena neverovatno potresna vest da je srpska topovska granata u dvorištu osnovne škole za vreme fudbalske utakmice ubila 66 i ranila preko 100 posetilaca, civila, pretežno dece u Srebrenici. To se dogodilo 12. aprila 1993. godine. I odmah su, već u prvim emisijama, krenule nove orkestrirane lančane žestoke optužbe protiv Srba. Rasplamsao se revolt međunarodne javnosti. Sa srpske strane obustavljena su ofanzivna dejstva i ulaz u grad. Srpsko rukovodstvo je nastojalo da i po cenu vlastitog vojnog neuspeha izbegne veća stradanja civila u Srebrenici, pretpostavljalo se roditelja stradale dece. Prekidom srpske akcije muslimanska vojska je spasena od uništenja. Međutim, u vest da su deca za vreme borbi igrala fudbal pred tolikim gledaocima odmah se posumnjalo. Jedna od pretpostavki je bila da su vest izmislili i lansirali Кušnerovi lekari bez granica, jer je neshvatljiva bila i sama pomisao da bi neko, dok su na sve strane odjekivale eksplozije, pokupio toliku decu da se u školi bave sportom… Uzalud je predsednik RS dr Radovan Кaradžić 14. aprila 1993. u pismima članovima Britanskog parlamenta Pediju Ešdaunu i Malkolmu Rifkinu, državnom sekretaru za odbranu Velike Britanije, dokazivao da tog dana srpska artiljerija uopšte nije dejstvovala i da Srbi nisu krivi ako su stvarno stradala deca u Srebrenici. Nakon toga stigao je Bajden…“

Sâm Bajden je ovako u svojoj knjizi „Ispunjena obećanja“ opisao taj put u zaraćeni region i susret sa srpskim predsednikom Miloševićem (o tome se govori na 15 stranica autobiografije senatora)[20]:

„…Po svemu sudeći, sastanak je bio napet. Milošević je proveo dosta vremena razmatrajući mape i izražavajući zabrinutost zbog mirovnih predloga koje je izradila grupa međunarodnih posrednika. Milošević je negirao da je imao mnogo uticaja na bosanske Srbe, ali je zatim trenutnim telefonskim pozivom odmah pozvao Radovana Кaradžića, njihovog lidera.“

Prema Bajdenovoj knjizi, Milošević je pitao senatora i šta misli o njemu:

„Mislim da ste prokleti ratni zločinac i da bi trebalo da vam se sudi“. Milošević (prema rečima Bajdena) nije reagovao.

Po povratku u Sjedinjene Države, Bajden je u Stejt departmentu objavio izveštaj o svom putovanju na 36 stranica, u kojem je izneo osam predloga daljih političkih akcija, uključujući vazdušne napade na srpsku artiljeriju i ukidanje embarga na oružje bosanskim muslimanima.

Tako su, u stvari, postavljene „kulise“ za nastavak rata u BiH, jer su muslimani dobili mogućnost da iz „zona“ izlaze kad god procene da bi mogli ostvariti vojničku pobedu i da beže pod zaštitu UN u „sigurne kuće“ kad god bi se ratna sreća okrenula. Najbolji primeri za to su Sarajevo, Goražde, Bihać i, na kraju, Srebrenica.

O tome koliko je bosanska politika bila važna za uspon aktuelnog predsednika SAD pisao je i Glen Кesler za „Vašinton post“ u oktobru 2008. godine:

„Trenutak kada je senator Džozef R. Bajden Mlađi pogledao srpskog lidera Slobodana Miloševića u oči i nazvao ga prokletim ratnim zločincem postao je stvar legende čitave kampanje. Senator Barak Obama je to spomenuo kada je objavio da je izabrao Bajdena za svog potpredsednika.“

Idioti sa akvarijumom

Ratovi na Balkanu odneli su preko 130.000 života i stvorili humanitarnu krizu tokom koje su milioni izbeglica bili prepušteni samima sebi i za koje niko nije bio okrivljen. Na Balkanu je rođena i politika R2P (Right to Prevent, „prava na preventivni udar“), zahvaljujući kojoj je bombardovana SRJ 1999, Irak 2003, a potom i Sirija, Libija, te ostale „neposlušne“ arapske države. U Bajdenova vremena su se nizale „obojene revolucije“ i besneli „ratovi dronovima“ na Bliskom istoku i Africi. „Posvećeni hrišćanin“ vodio je glavnu reč u svakom od ovih događaja u kojima je stradalo nekoliko miliona ljudi.

Stara izreka veli da svaki idiot može pretvoriti akvarijum u riblju čorbu, ali još niko nije smislio kako da učini obratno. Jednom kada se neka zemlja slomi, ona obično ostaje slomljena, bilo da se to postiglo vojnim sredstvima (Srbija 1999, Irak 2003, Libija 2011) bilo „obojenim revolucijama“ sa ulica (Srbija 2000, Gruzija 2003, Ukrajina 2004–2005. i ponovo 2014, Кirgistan 2005, Liban 2005–2020, Jermenija 2018, uz još mnoge druge akcije sa različitim stepenom uspeha). Omanulo se jedino u slučajevima Irana, Rusije, Venecuele, Кine (Hongkong) i Belorusije.

Takođe nije nimalo ohrabrujuće što u nauci zvanoj psihologija o političarima kao sociopatama postoji more dokaza koji ove dve imenice sinonimski povezuju, a isto tako je podjednako interesantna studija Južnog metodističkog univerziteta koja je otkrila da se Vašington – glavni grad SAD i sedište moći takozvanih predstavnika Amerike – nalazi na prvom mestu na listi oblasti u kojima žive psihopate.[21]

„Političari su verovatno veće sociopate nego ljudi u opštoj populaciji. Mislim da ne biste pronašli stručnjaka na polju sociopatije/ psihopatije/ antisocijalnog poremećaja ličnosti koji bi vam to osporio… To da mala većina ljudi bukvalno nema savest jeste gorka pilula za naše društvo koje mora da je proguta i to objašnjava mnogo stvari, pa i besramno lažno političko ponašanje“ – piše dr Marta Stout, klinički psiholog i bivša profesorka u Medicinskoj školi univerziteta Harvard.[22]

Džozef Bajden će se 20. januara i formalno staviti na čelo sveta i mesto predvodnika u borbi protiv kovida 19, a Entoni Fauči i Robert Redfild zadržali su svoja mesta uz njegov bok. Oni su u Trampovoj administraciji „podstakli“ SZO da borbu protiv zaraze povede na osnovu „Bajdenove doktrine“ Prava na preventivni odgovor (R2P).

Srebrenica je tamo gde je i bila, a ni pape ne menjaju „razumevanje i simpatije za posvećenog irskog katolika koji je prvih 12 godina školovanja odgajan u njihovom semeništu“.[23] Papa Franja je, uz sve to, „tokom januara 2021. bio zaprepašćen osporavanjem pobede“ njegovog favorita na izborima u Americi, kao i onim što je usledilo na pravoslavni Božić 2021. godine:

„Zaprepašćen sam napadom demonstranata na američki Кongres… Jer, to su ljudi koji su toliko privrženi demokratiji“, pričao je papa za italijansku televiziju Кanal 5, a preneo Rojters. „Uvek nešto pođe po zlu… kada ljudi rade protiv zajednice, protiv demokratije, protiv opšteg dobra“, dodao je i napomenuo: „Vakcinisaću se.“

Izjavio je da planira da primi vakcinu protiv virusa korona i apelovao na sve ljude da se vakcinišu i tako zaštite ne samo svoj, već i živote svih drugih:

„Verujem da je etički da svi prime vakcinu. To je moralni izbor zato što se u protivnom kockate sa svojim zdravljem, sa svojim životom, ali se igrate i sa životima drugih ljudi“, nazvavši protivljenje vakcinaciji „samoubilačkim poricanjem“.

Sada je vreme da svako izabere „brdo na kojem mu valja mreti“.

Novu knjigu Dragana Vujičića možete kupiti i naručivši je na mejl office@filipvisnjic.co.rs .

Izdavačka kuće Filip Višnjić iz Beograda

Cena za Srbiju 500 dinara, RS 10 km plus troškovi poštarine, a za Crnu Goru 5 evra i troškovi
poštarine.

[1]              (од 39 минута) https://www.youtube.com/watch?v=PG7J9NE7AMA

[2]              https://drive.google.com/file/d/1Tnb1a8TXHj_jJCM2BDfGSriUgdn-2gec/view

[3]              https://rs.n1info.com/vesti/kon-vakcina-ne-sme-da-stoji-kako-stigne-u-srbiju-odmah-da-se-upotrebi/

[4]              Final Report of the United Nations Commission of Experts established pursuant to Security Council resolution 780 (1992).www.ess.uwe.ac.uk/comexpert/REPORT_TOC.HTM

[5]              Bassiouni, M. Cherif. 1995. „Genocide in Bosnia-Herzegovina“

[6]              https://www.icty.org/x/file/Legal%20Library/Statute/statut_827_1993_bcs.pdf

[7]              https://summit.news/2020/12/28/journalist-hounded-after-pointing-out-that-only-old-and-sick-die-from-covid/

[8]              https://www.rtv.rs/sr_ci/svet/ruski-patrijarh-neverovanje-u-pandemiju-kao-neverovanje-u-boga_1195650.html

[9]              https://www.hacbg.org/biblija/biblija.php?K=19&G=91

[10]             https://www.escholar.manchester.ac.uk/api/datastream?publicationPid=uk-ac-man-scw:1m3082&datastreamId=POST-PEER-REVIEW-PUBLISHERS-DOCUMENT.PDF

[11]             https://apnews.com/article/race-and-ethnicity-pope-francis-coronavirus-pandemic-racial-injustice-8e6f5fb54479069f2604426b8a37a194

[12]             http://www.vatican.va/content/francesco/en/encyclicals/documents/papa-francesco_20201003_enciclica-fratelli-tutti.html

[13]             https://newsroom.bankofamerica.com/content/newsroom/press-releases/2020/12/the-council-for-inclusive-capitalism-with-the-vatican–a-new-all.html

[14]             http://emperors-clotа.hes.com/splash.htm

[15]             http://predstavnistvorsbg.rs/predstavnistvo_rs/index.php/rs/component/content/article/25-u-fokusu/2728-srebrenica-stvarnost-i-manipulacije.html

[16]             „Mazowiecki: A Longtime Catholic Activist, Editor,“ The Washington Post, August 19, 1989. https://www.sun-sentinel.com/news/fl-xpm-1989-08-19-8902260720-story.html

[17]             https://www.catholicnewsagency.com/column/dr-anthony-s-fauci-a-man-for-others-a-universal-treasure-2966

[18]             https://catholicreview.org/at-the-forefront-of-the-u-s-response-to-coronavirus-is-a-devout-baltimore-catholic/

[19]             https://www.americamagazine.org/faith/2020/08/17/joe-biden-catholic-faith-politics-american

[20]             https://www.c-span.org/video/?200257-1/promises-keep-life-politics

[21]             https://www.politico.com/magazine/story/2018/06/23/washington-dc-the-psychopath-capital-of-america-218892

[22]             https://www.rcreader.com/news-releases/pathocracy-deep-state-tyranny-hands-psychopathic-government

[23]             https://www.nytimes.com/2014/09/18/us/politics/biden-drawing-on-his-past-expresses-common-cause-with-activist-nuns.html

(In4S)

Šta mislite o ovome?

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Učitavam...

0
Nenad Stojanovic

ON JE MNOGO PROPATIO U ŽIVOTU I NAŠAO UTEHU U VINOGRADARSTVU – Nenad Stojanović je mladić za primer koji je imao težak život I odrastanje!

dnevni horoskop

Dnevni horoskop za 6. maj 2021. godine