Kako Narod Kaze
Nikola Kitanovski, veliki umetnik, opetski pevač i profesor solo pevanja na Fakultetu muzicke umetnosti u Beogradu, često na svom fejsbuk profilu deli recepte i savete kako pripremiti savršena jela. Ovog puta je reč o sarmi, koja spada u pet njegovih najomiljenijih jela.
Pogledajte kako to maestro priprema:
Sarma, je jelo koje spada u top 5 – mojih najomiljenijih jela. Svako ima svoj ‘’najbolji recept na svetu’’, medjutim, sarmu kakvu sam vrlo često jeo u gostima, često nije bila na nivou mojih gurmanskih očekivanja, čak odbojna za jelo: debelih, žilavih listova, otužnog bledunjavog ukusa, preslana, upropašćena preteranim mirisom sušenih rebara i ono najgore🤢 – prekuvanog pirinča – ‘’sutlijaš’’. Moj ‘’idealan način’’, kako je pravila moja majka, baka i mnoge domaćice u Makedoniji se sastoji od klasične pripreme: dovoljno dugo dinstanje praziluka i crvenog luka, mešanog mlevenog mesa u odnosu 3:2, + sve proprženo i pomešano sa pirinčem, začinima (so, biber, lovor, aleva paprika) + režnjeve pancete, + uvijena u odsoljeni list kiselog kupusa i na kraju peče se u zemnjanoj posudi u rerni.
Sarma, potiče od turske reči (sarmak – umotan) i u osnovi je tursko jelo, kao i mnoga druga jela na ovim prostorima. Nalazi se u svim kuhinjama bivšeg Otomanskog carstva od Bliskog istoka do jugoistočne Evrope. Na sultanskom dvoru nije mogla da se zamisli svečana trpeza bez sarme. U našoj kuhinji je ušla dosta kasno jer sarma postaje traženo jelo tek u 19. veku, kada počinje proces oslobađanja od Osmanlija i kada krenu migracije seoskog stanovništva u gradove.
Kada je u pitanju autentičnost ovog jela, naša kuhinja je sarmu poprilično modifikovala. Mi koristimo i svinjsko meso i kiseli kupus koji pak dolazi iz centralne Evrope. Sarma se takođe može praviti i od listova vinove loze (dolma, tur. puniti), zelja, raštana, lipovog lista …
Ukrštanje kultura kroz kuhinje pokazuje da je Balkan oduvek bio na raskrsnici puteva koji povezuje Orijent i Evropu, Mediteran i sever, odnosno zapad kontinenta.
