in

Đavo je za tebe, mulju- mulja i talogu- taloga, ozbiljna moralna veličina, nesoju mučenički!

Odavno si se ispisa iz ljudi, Milo Đukanoviću, no se evo, u dvokoraku, ispisuješ i iz neljudi, bruko- bruke i bedo- bede!

Odavno si se ispisa iz ljudi, Milo Đukanoviću, no se evo, u dvokoraku, ispisuješ i iz neljudi, bruko- bruke i bedo- bede!

I od nečoveka si manje, može se i to, to je ono kad bi i đavo pljunuo tri put protiv uroka da mu gde pređeš put…

Đavo je za tebe, mulju- mulja i talogu- taloga, ozbiljna moralna veličina, nesoju mučenički!

Ti si dao sebi za pravo da pljuneš na usnulog vladiku Atanasija?!

Ti zameraš Кrivokapiću što mu se poklonio nad odrom, nazivajući velikog vladiku jednim od najvećih neprijatelja Crne Gore, i fašistom, pride?!

Ti, nulo- nule, bezdanu- bezdana, tim poganim jezikom na jednog od najvećih duhovnika i najčistijih duša naših dana (i večnosti), nesrećniče pusti?!

Jesi li se kad sreo sa vladikom Atanasijem?!

Seo kraj tog vazda deteta i čuo tišinu?

Ne tišinu u kojoj ti još jedino postojiš no tišinu koja ti kazuje, propoveda, blagovesti, koja te ko mater povije na grudi pa shvatiš sve i sve znaš…

Da jesi, sprdnjo, ne bi se danas i iz neljudi brisao, jer ne bi sebi dozvolio, ne bi smeo nit mogao da dozvoliš da ne veruješ u to što su njegove vazda detinje oči videle…

Da si kad pogledao u te oči video bi čoveka!

Planine je razgrtao i mora preturao ne bi li u palome, posrnulome, nevernome, gordome, malodušnom, bezdušnom…našao čoveka, i vazda ga je nalazio!

Čudo jedno dokle je znao otići u čoveku ne bi li spasao čoveka…

Gde ni pomislio ne bi da ima traga čoveku- nalazio ga je, otimao od bezdušja, krvario i raspinjao se, ali bi vazda vazda, spasao čoveka u nečoveku, pa je teško bilo, nemoguće, pred tim detetom ne uzrasti iz sebe samog!

Nismo uz njega i vladiku Amfilohija mogli biti loši!

Jednostavno, znao si da valjaš, da itekako valjaš blagosloven takvom decom!

Svakim su svojim danom i činjenjem umirli i vaskrsavali da bi krst naš bio teži!

Što je krst teži to je čovek bolji!

Nije muka nositi ga no je muka hodati lakog koraka a nemati tragova za sobom…

Takav je tvoj korak, tmino- tmine, raskršćen i rasčovečen!

Dabogda Crnoj Gori sve dušmani kakav joj je vladika Atanasije bio!

Dabogda toliko blagoslovena bila da druge muke ne muči…

Кamen je u žalosti za njim, fukaro, Lovćen još nije mitropolita oplakao a eto mu nove crnine, no ima i za šta žaliti!

Žališ li ti, Milo- nemilo, što tom pogani od jezika sebi namičeš omču i zatežeš je a nigde čoveka da vrisne..?

Toliko je zla i mržnje u tebi da ne poznaješ davljenika u sebi već navrćeš i nagoniš virove i brzake u grlo, radujući se svakoj propasti.

Nije časni vladika bio neprijatelj Crne Gore, naprotiv, voleo ju je i voli je, no je tukao o Montenegro, znajući da veće zlo od tebe nije poharalo naša sveta brda i tamjanato more!

I za tebe se borilo to dete, no ti si izabrao da postojiš u suzama, kletvama, bolu, jaucima…pa traj u preziru.

Ponavljam i tvrdim- većeg neprijatelja Crna Gora od tebe nema!

Svoj si joj koliko i oganj- šumi!

No, rekoh; odavno si se ispisa iz ljudi, Milo Đukanoviću, ali se evo, u dvokoraku, ispisuješ i iz neljudi, bruko- bruke i bedo- bede!

I od nečoveka si manje, može se i to, to je ono kad bi i đavo pljunuo tri put protiv uroka da mu gde pređeš put.

Кo će se tebi pokloniti kad ti se i senka odmetnula ne želeći da bude privid ljudskosti…

(In4s)

Šta mislite o ovome?

44 Points
Upvote Downvote

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Najnoviji slučajevi ebole možda su preneti sa nekog ko je zaražen već godinama

horoskop

Dnevni horoskop za 14. mart 2021. godine