in

Saša Milivojev – POMOR – poezija

Saša Milivojev

POMOR

.

Sa vedrog neba

zmijski otrov pada,

milion bakterija,

smrdljivih fekalija,

geni miševa i pacova,

kapi žȉve i prah olova,

na planeti „reptila”

brda ljudskih leševa.

.

Otrovaše i Boga,

nemaju više koga,

počinju glad i muka,

besnilo, sida i kuga.

.

Stavi masku.

Zaključaj vrata,

i ne izlazi na ulicu.

Napolju je horor,

počeo je pomor.

Došao je zlotvor,

da te vodi u logor.

.

Spremi se za otpor!

.

Ispod logora rovare,

spremaju gasne komore.

.

I ja čekam,

u krvi do kolena,

da se branim bombama,

jer reče budala:

„Groblja će nam biti mala”.

.

I na rubu ponora,

ne plaši se pomora,

neko će preživeti,

deca će se rađati,

niko Sunce ne može ugasiti.

.

.

© Saša Milivojev, 2022.

Strogo zabranjeno kopiranje prema Zakonu o autorskim pravima.

www.sasamilivojev.com

Šta mislite o ovome?

Leave a Reply

Your email address will not be published.

Humanitarna aplikacija Robin Hood

Zašto predsednik „Lancetove“ komisije za kovid smatra da američka vlada sprečava pravu istragu pandemije