KnK
Zemljina atmosfera je trenutno vrlo bogata kiseonikom, ali nije uvek bila takva i neće ostati takva.
Novo istraživanje pokazuje da će za milijardu godina biti toliko malo kiseonika da će većina višećelijskih aerobnih organizama koji zavise od njega izumreti.
Kiseonik danas čini oko 21 odsto Zemljine atmosfere. Takva atmosfera je idealna za velike i složene organizme, poput ljudi, kojima je kiseonik potreban za život.
Ali rano u istoriji Zemlje, nivoi kiseonika bili su mnogo niži i verovatno će ponovo biti niski u dalekoj budućnosti.
U novoj studiji, objavljenoj u časopisu Nature Geoscience, Kazumi Ozaki sa Univerziteta Toho u Funabashiju u Japanu i Chris Reinhard sa Georgia Institute of Technologi u Atlanti modelirali su klimu, biološke i geološke sisteme na Zemlji kako bi predvideli kako će se promeniti atmosferski uslovi.
Nakon dugog perioda stabilnosti drastičan pad
Istraživači kažu da će Zemljina atmosfera održavati visok nivo kiseonika još milijardu godina pre nego što će se dramatično vratiti na niske nivoe koji podsećaju na one koji su postojali pre perioda poznatog kao Veliki oksidacioni događaj od pre oko 2,4 milijarde godina.
„Otkrili smo da atmosfera bogata kiseonikom neće biti trajna karakteristika Zemlje“, rekao je Ozaki za New Scientist.
Jedan od glavnih razloga promene biće povećanje toplotne energije koju će Sunce osloboditi. Istraživači veruju da će ovo dovesti do smanjenja količine ugljen-dioksida u atmosferi jer CO2 apsorbuje toplotu, a zatim se raspada.
Ozaki i Reinhard procenjuju da će za milijardu godina nivoi ugljen-dioksida postati toliko niski da organizmi koji od njega zavise za fotosintezu, uključujući biljke, neće moći da prežive ili proizvedu kiseonik. Masovno izumiranje ovih fotosintetskih organizama biće primarni uzrok ogromnog smanjenja nivoa kiseonika u atmosferi.
„Pad nivoa kiseonika biće vrlo, vrlo ekstreman – govorimo o milion puta manje kiseonika nego danas“, kaže Rajnhard.
Naučnici takođe procenjuju da će se paralelno nivo metana povećati na oko 10 000 puta veći nego danas.
Preokret će biti brz
Jednom kada promene u Zemljinoj atmosferi počnu da se dešavaju, one će brzo napredovati: timski proračuni sugerišu da bi atmosfera mogla da izgubi kiseonik za samo 10.000 godina.
„Biosfera se ne može prilagoditi tako dramatičnim promenama u okruženju“, kaže Ozaki.
Posle drastičnog pada nivoa kiseonika, mikrobi će ponovo zavladati Zemljom, objašnjava Rajnhard.
„Svet anaerobnih i primitivnih bakterija, koji se trenutno kriju u senci, ponovo će zavladati.“
Zemaljski život će prestati da postoji, kao i vodeni. Ozonski omotač, koji se sastoji od kiseonika i deluje kao zaštita od zračenja, iscrpiće se izlaganjem Zemlje i njenih okeana visokim nivoima ultraljubičaste svetlosti i toplote od užarenog sunca.
Autori rezimiraju da njihov model predviđa da će atmosferska deoksigenacija, pri čemu će atmosferski O2 naglo pasti na nivo sličan Zemlji drevnih arhejskih organizama, najverovatnije biti pokrenuta pre početka vlažnih stakleničkih uslova u Zemljinom klimatskom sistemu i pre velikih gubitaka površinske vode od atmosfera.
